Opasnost za bezbednost jedan prema 3.200

Mada su naučnici uvereni da će pasti, mesto gde će to biti na Zemlji još nije utvrđeno, piše Internešenel biznis tajms na svom veb-sajtu. Prema naučnicima Nase, delovi ovog satelita mogu da padnu na Zemlju negde oko 24. septembra, na bilo kom kontinentu u rasponu od Aljaske do Južne Amerike, što znači veći deo naseljenog sveta. „Ovo je težak problem za računanje, ne znamo tačan trenutak kada će pasti a kreće se veoma brzo. On zapravo prođe zemljinu orbitu svakih 90 minuta“, rekao je Stiv Vajt, profesor fizike na univerzitetu Fresno.

Međutim, rizik da neko bude pogođen delovima satelita takoreći je nepostojeći, smatraju naučnici, pošto će veći deo da izgori kad uđe u Zemljinu atmosferu. Očekuje se da će samo oko 600 kilograma ostati a raspršiće se po površini od oko 400 do 500 kilometara. Rizik za javnu bezbednost je jedan prema 3.200, navode naučnici, što je ipak veći rizik od onog koji navodi Nasa – od jedan prema 10.000. Naučnici tvrde da preciznije podatke o mestu pada mogu da daju tek dva sata pre ulaska satelita u Zemljinu atmosferu.

Pre osam godina hiljade delova polomljenog spejs šatla Kolumbija pali su u američku državu Teksas i Luizijana, ali ništa nije oštećeno. Nasini naučnici navode da nikad niko nije bio povređen predmetima koji su pali nazad na Zemlju iz svemira. UARS je pušten u orbitu iz šatla Diskaveri 1991. godine da proučava atmosferu Zemlje i njenu interakciju sa Suncem. On je merio koncentraciju i distribuciju gasova koji izazivaju rupe u ozonskom pokrivaču, klimatske promene i gornju atmosferu, u misiji koja je koštala 750 miliona dolara. Naučnici su potvrdili da u satelitu nije ostalo nekog opasnog materijala, ali upozoravaju ljude da ne diraju delove koji padnu na tle, ako na njih naiđu. Nije dozvoljeno zadržati delove satelita koji padnu na Zemlju pošto se smatra da su oni vlasništvo američke vlade.