Opera u bioskopu u visokoj rezoluciji

Nema ničeg novog u umetnikovoj želji da se njegova umetnost, pa bila to i „elitna“, kao što su opera i balet, prezentuje odnosno izvodi pred što većim auditorijumom. Pre tačno 105 godina u januaru 1910. njujorški Metropoliten je uradio prvo direktno uključenje u radio-program. Bio je to prenos izvođenja Pučinijeve „Toske“ u kojoj je Kavaradosija pevao legendarni tenor Enriko Karuzo.

Od tada uslovljeno tehnološkim opcijama i napretkom, preko prenosa na radiju, potom audio-snimaka, a onda DVD i Blu-Ray ponude, pa do direktnih prenosa u bioskopima danas, opera i balet pronalaze najrazličitije načine i formate da dođu do nove publike.

Prenosi velikih baletskih, operskih, koncertnih predstava u bioskopskim salama širom sveta više nisu trend, već standardni deo kulturne ponude svih većih gradova. Ovi prenosi u bioskopima odškrinuli su vrata sveta, nekada dostupnog samo odabranima, široj publici.

Srbija, zahvaljujući Sinepleksu, 3. oktobra prenosom „Trubadura“ sa Anom Netrebko u ulozi Leonore ulazi u četvrtu sezonu direktnih prenosa. Opera i balet u bioskopu je projekat kojim Srbija postaje deo svetske pozornice.

Publika za daleko jeftiniju ulaznicu ima priliku da uživa u izvođenjima najvećih imena današnjice.

Uzeti i pustiti ovaj program u Srbiji za organizatora predstavlja veliki izazov i nosi ondašnja manji rizik, jer naša kulturološko socijalna realnost nikako nije kompatibilna sa elitnim umetničkim programima, ako uzmemo u obzir da su se pinkoizacija, estradizacija i udovoljavanje primarnim i bazičnim potrebama na nivou društva otele kontroli, pa je ekonomska isplativost jednog ovakvog projekta svake godine pod znakom pitanja. Estradno društvo u potpunosti je bacilo u senku svaki kvalitet, te se ovaj projekat može smatrati jednim od svetionika pravih vrednosti za one koji nisu trajno zaraženi neukusom, šundom i gotovo pornografskom estetikom današnjice. U određenoj meri, opera i balet su ponovo, koliko-toliko, vraćeni u fokus medija. To nije redovna bioskopska publika. Na prenose dolaze pravi ljubitelji i poznavaoci koji se vrlo retko odlučuju za redovan filmski repertoar pun mejnstrim naslova i franšiznog programa iz holivudske fabrike snova. To je ozbiljnija publika, visokog ili višeg obrazovanja i potpuno drugačijih vrednosti i navika, zahvalna za tu priliku da uživa u vrhunskim izvođenjima najvećih imena opere i baleta danas u produkcijama koje su svetlosnim godinama daleko od domaćih standarda i mogućnosti. Organizatori se trude da direktne prenose učine što kvalitetnijim i zanimljivijim kulturnim događajem i da publici ponude doživljaj, kao da se zaista nalaze u pravoj operi, bez obzira što se to iskustvo umnogome razlikuje od onog uživo u prepunoj dvorani i kad se na sceni posle uvertire razmakne zavesa… O tome kako je publika prihvatila ove direktne prenose puno govori i činjenica da mnogi od njih, bez obzira što je to prenos u bioskopu, poštuju dres kod odlaska na opersku predstavu.

Još lepša vest je činjenica da je u ovoj sezoni došlo dosta mladih ljudi. Nije nerealno da je ovaj format današnjim generacijama mnogo tehnološki bliži jer se njihove navike i standardi kada su u pitanju digitalne tehnologije drastično razlikuju od onih koje ima klasična operska i baletska publika. Direktni prenosi su zahvaljujući kristalno jasnoj slici i besprekornom zvuku u bioskopskim dvoranama učinili ovu umetnost prijemčivijom i mladoj publici koja je navikla na zvuk holivudskih blokbastera. Ova poluevolutivna promena osavremenila je doživljaj i učinila operu zanimljivijom mlađima, i upravo u tome leži najveći kvalitet ove globalizacije. Podmlađivanje i obnova publike. Konverzija te publike iz bioskopskih dvorana u lokalna pozorišta i opere, mnogi misle, biće uslovljena jedino kvalitetom izvođenja i standardom lokalnih produkcija.

Kao dodatna vrednost direktnih prenosa, tu su i prenosi iza scene u pauzama i intervjui sa izvođačima. Iako u nekoj meri demistifikovana, pozornica je na ovaj način učinjena još zanimljivijom jer gledalac uz šampanjac ima retku priliku da za cenu ulaznice zaviri u funduse sa kostimima, u scenografske radionice, garderobe i sale za probu i na trenutak iz organizaciono tehničkog ugla sagleda profesionalizam na delu i grandioznost tih produkcija, i izgradi još veće poštovanje uočivši, ako ništa drugo, pored apsolutne posvećenosti svih protagonista, brigu i o najsitnijem detalju, kao i jedinstven duh umetnika različitih profila posvećenih njihovom zadovoljstvu. Na početku svakog prenosa publiku uvodi u čaroliju na sceni neko od velikih imena današnjice, on je domaćin večeri u operi, a u pauzama intervjuiše izvođače dok se scena sprema za sledeći čin. Na taj način ti direktni prenosi gledaocima menjaju doživljaj opere i umetnički rad čine dostupnim publici širom sveta. Velikani kao Ana Netrebko, Džojs Di Donato, Željko Lučić, Roberto Alanja, Metju Polenzani, Rene Fleming tvrde da su za njih kao umetnike retka uzbuđena kao ono pred subotnji matine i direktno uključenje. Direktan prenos nudi kompletnu sliku, odnosno predstavljanje jednog komada na sceni, ali i iza nje.

Nameće se pitanje koliko je ova saradnja sa Metropoliten operom i Boljšoj teatrom učinila za Beograd i promociju opere i baleta. Odgovor je: mnogo. Pored komercijalnog cilja koji niko ne poriče i koji je nužan, cilj direktnih prenosa u bioskopima je da u današnjem, tehnološkom društvu, učine elitnu umetnost dostupnijom široj populaciji, ali i stručnoj javnosti. Česti gosti na prenosima su prvaci ansambla opere Narodnog pozorišta i njihovi đaci, a i veličine poput proslavljenih primadona Biserke Cvejić i Milke Stojanović neretko uživaju u direktnim prenosima iz Metropolitena, u kom su i same nastupale godinama.

Neporeciv je komercijalni značaj ovog programa. Promet koji ovaj program ostvaruje globalno meri se milionima dolara. Velike umetničke kuće ovu zaradu ulažu u svoje produkcije i kvalitet izvođenja, gostovanja umetnika.

Velika kompozitorska imena, savremeni velikani bel kanta i nesvakidašnje produkcije iz Metropolitenove i Boljšoj radionice plasiraće jubilarnu, desetu, sezonu 2015/16. u preko 2.000 dvorana u 70 zemalja širom sveta pretvarajući tako planetu u globalnu pozornicu.