Pacijent kome je juče zakazana operacija kolena stići će na red za 1.460 dana

„Kumulativno u septembru bilo je 5.876 usluga pruženih licima sa Liste i 6.227 usluga licima mimo nje, dok je sa Liste čekanja obrisano 2.255“, navodi se na sajtu RFZO.

Inače, prema dostupnim podacima RFZO, najviše ljudi čeka na endoprotezu kolena, čak 20.162. Samo na Institutu za ortopedsko-hiruške bolesti Banjica za ovu operaciju čeka 9.035 pacijenata. Poslednji koji je na listu dospeo danas, na red će doći tek za četiri godine (25.9.2027.)

Druga po redu je operacija katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva koju čeka 17.615 pacijenata, sledi ugradnja endoproteze kuka koju čeka 14.162 osobe. Na listi prvih pet su i MR pregled glave na koju čeka 4.833 pacijenta kao i MR pregled kičmenog stuba za 4.449 osoba.

Podsetimo, krajem jula RFZO je objavio da je prepolovljen rok čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena.

„Od kada je RFZO počeo da preusmerava pacijente koji najduže čekaju na ugradnju veštačkog kuka i kolena, vreme čekanja na operaciju na Institutu za ortopediju „Banjica“ skraćeno je za čak šest godina. U aprilu, kada je RFZO ponudio pacijentima da budu operisani u ustanovi u kojoj je vreme čekanja najkraće, na „Banjici“ su osiguranici upisivani za 2033. godinu, dok će sada poslednji upisani pacijenti doći na red za četiri godine“, naveli su iz RFZO.

Takođe su naveli i da uporedo rade i na ažuriranju liste čekanja kako bi se utvrdio stvarni broj pacijenata koji žele da se operišu što je dovelo do toga da najduži period čekanja na intervenciju bude znatno kraći.

Prema njihovim navodima, RFZO će zajedno sa zdravstvenim ustanovama, nastaviti da radi na tome da period čekanja na operaciju bude maksimalno godinu dana.

Pacijenti se upućuju u 30 državnih zdravstvenih ustanova na teritoriji Srbije koje su se izjasnile da imaju kadrovske i tehničke kapacitete da preuzmu pacijente iz drugih ustanova.

„Prilikom zakazivanja operacije vodi se računa kako o tome da pacijent bude operisan u što kraćem roku, tako i o tome da bude preusmeren u bolnicu koja je najbliža mestu u kojem živi. Do sada su operacije rađene u UKC Niš, Kliničko bolničkim centrima Zemun i Zvezdara, bolnicama Vrbas, Čačak, Ćuprija, Pančevo, Aleksinac, Šabac…“, objasnili su tada iz RFZO i napomenuli da se hitna stanja zbrinjavaju bez čekanja.

Institut „Banjica“ prvi put je sada rekonstruisa posle više od šest decenija. Nadležni poručuju da će i veći broj sala umnogome doprineri da se Lista čekanja skrati jer će biti i veći broj operacija. Trenutno imaju deset oeracionih sala u kojima se dnevno obavi 40 operacija.

– Umesto dosadašnjih četiri sada imamo šest sala u kojima ćemo raditi ugradnje veštačkih zglobova. Za sada pokrivamo svoje potrebe i što se tiče doktora ortopeda, anesteziologa i što se tiče srednjeg medicinskog kadra, tu smo najtanji ali se snalazimo – izjavio je za RTS pomoćnik direktora tog instituta dr Ljubodrag Zajić.

Kada se ugrađuje endoproteza

Kako je na sajtu jedne zdravstvene ustanove pojasnio doc. dr sci. med. Radoslav Barjaktarović, artroza kolena (gonartroza), primarna ili sekundarna, jeste oboljenje koje u određenom broju slučajeva zahteva artroplastiku kolena, odnosno zamenu zgloba kolena ugradnjom endoproteze.

„Ova bolest dovodi do oštećenja hrskavice zgloba kolena i kosti ispod hrskavice, kao i stvaranja osteofita, novih koštanih izraslina. Glavni simptomi gonartroze su bolovi, otežano hodanje i nestabilnost pri hodu. Gonartroza može oštetiti sve segmente kolena. Tokom napredovanja bolesti pojavljuju se deformiteti: krivljenje potkolenice prema spolja ili prema unutra ili obostrano, kao i stvaranje deformiteta obe potkokolenice“, naveo je taj stručnjak.

Prema istim informacijama, simptomi gonartroze prisutni su kod 10 odsto pacijenata starijih od 55 godina, a rendgenski znaci prisutni su kod preko 30 odsto pacijenata starijih od 65 godina.

„Gonartroza je jedan od vodećih uzroka invaliditeta – kod žena četvrti, a kod muškaraca osmi po redu. Uzroci mogu biti primarni, uslovljenji osteoartrozom kao degerativnom bolešću, ili sekundarni – izazvani povredama ili upalnim bolestima kao što su reumatoidni artritis, infekcije i drugi faktori”, naveo je dr Barjaktarović, dodajući da na pojavu i učestalost ove bolesti utiče genetika, način života, gojaznot, starost pacijenta.

„Oko milijardu ljudi u svetu ima veću telesnu težinu nego što treba, a preko 300 miliona je klinički gojazno. A upravo povećanje životnog veka i telesne mase dovodi do sve češćeg oboljevanja od artroze velikih zglobova, a najčešće kolena“, ukazuje on.