Opet preti prodaja Železničke škole

Školski objekat se prodaje jer su „Železnice“ izgubile spor sa petoro svojih radnika zbog neisplaćenih dugova, a pošto troškovi nisu mogli da budu naplaćeni od Železnice, javni izvršitelj je stavio zgradu škole na licitaciju. Nakon prošlonedeljne intervencije ministarstava prosvete i građevine i prigovora radnika Železnice, licitacija je odložena za 60 dana. Do ove neobične situacije u kojoj oko 150 zaposlenih, 600 đaka i 600 studenata može da ostane bez zgrade, došlo je zbog greške u katastru, pa je kao imovina Železnica Srbije navedena i Železničko-tehnička škola u Beogradu, umesto da kao vlasnik objekta bude upisana Republika Srbija.

Ipak, ova priča nije ni blizu kraju. Advokat Slaviša Vukosavljević, jedan od zastupnika radnika, kaže za Danas da je Železnice Srbije tužilo još 350 radnika, a njihova potraživanja su veća od 100 miliona dinara. Objašnjava da su oni tužili Železnice krajem 2007. godine, pa se opet, zbog i dalje nenamirenog duga, najavljuje prodaja Železničko-tehničke škole, koja se u katastru vodi kao imovina Železnice Srbije AD. „Vode se postupci i očekuju pravosnažne odluke koje će izaći na 80 miliona, što je više od 100 miliona potraživanja klijenata prema Železnica Srbija AD“, navodi Vukosavljević, čiju su kancelariju pre desetak godina angažovala dva sindikata, mašinovođa i konduktera u Železnici.

– Podneli smo više desetina tužbi, sa oko 350 tužilaca, sa zahtevima za smenski rad, topli obrok, regres, i specifične zahteve radnika struke – kaže Vukosavljević i dodaje da imaju pravosnažno utvrđenih više od 50 miliona dinara potraživanja. Objašnjava da je od toga 23 miliona glavnog duga i oko 29 miliona troškova kamata i postupka. Po mišljenju advokata, Železnica je da bi izigrala poverilačka prava svojih zaposlenih, osnovala tri ćerke firme – Srbija voz, Kargo i Infrastruktura Železnice Srbije.

– Odlukom o osnivanju rečeno je da sva prava i obaveze prelaze sa Železnica Srbije AD na novoosnovana preduzeća. Ta preduzeća su preuzela radnike iz Železnica Srbije, tako je jedna grupa zaključila aneks sa Srbija voz, druga sa Kargom, i treća sa Infrastrukturom železnice Srbije. Mi smo kao solidarne dužnike označili i novoosnovana preduzeća budući da je Železnica ostala bez imovine, da je pasiva ostala kod Železnica Srbije a da je aktiva, novac imovina prešla na novoosnovana preduzeća – kaže advokat Vukosavljević.

Vukosavljević je u više navrata sa kolegama podnosio predlog o sporazum o izmirenju duga na rate Železnicama Srbije jer su svesni da je to finansijski udarac. “ Na sastancima kod direktora Miroslava Stojčića dobijali smo obećanja da ćemo zaključiti sporazume, međutim kada je iznos duga došao na ovaj nivo pronašli smo Železničku školu koja je uknjižena u katastru kao svojina Železnica Srbije AD. Podneli smo predlog za naplatu potraživanja prodajom, procenitelj je dao procenu, kod izvršitelja smo podneli predlog za javnu prodaju koja je bila zakazana za 24. januar. Par dana pre zakazane prodaje obišao sam direktora Železnice Srbije, sa spremnim predlozima sporazuma gde smo prihvatili da se glavni dug isplati u celosti, a da se preostali iznos troškova postupka i kamate plati u 12 jednakih mesečnih rata. Dobili smo obećanje da će sve biti rešeno, da je 20 miliona uplaćeno od prodaje lokala u NJegoševoj ulici, međutim, javnost se podigla na noge zato što se prodaje škola. Ministar Šarčević kaže da je to greška u katastru. Apsolutno nije greška, već je škola upisana kao svojina Železnice Srbije“, priča advokat za Danas i naglašava da ga neće iznenaditi ako se preko noći dogodi da svojina koja figurira u katastru odjednom postane svojina Republike Srbije, a da Železnica bude korisnik.

– Nemamo nameru da prodajemo školu. To sam rekao direktoru Železnica Srbije i svim zainteresovanima, ali ako su informacije koje se svakodnevno plasiraju tačne da je budžet prepun, da je suficit veliki, da se izdvajaju sredstva za razne potrebe, isplatite onda zaposlene. Sto miliona jeste iznos od koga se smrtniku vrti u glavi, međutim ako je suficit takav kakav nam se predstavlja, tih 100 miliona nisu problem – zaključuje Vukosavljević.

Idemo do Strazbura

– Na ovome nećemo stati. Borićemo se svim zakonom predviđenim sredstvima do Ustavnog suda, do Strazbura. U pitanju su pravosnažnim presudama utvrđena potraživanja radnika koji su ostvarili pravo jer im je zakon to pravo dao. Spremni smo na zaključenje sporazuma, kamata će prestati da teče kada se zaključi sporazum. Pristali smo na 12 rata, na tih 20 miliona koji se nalaze na računu Železnice, koji ne podleže blokadi. Železnica ima novac ali je negde skrajnut i preko njega posluje. Sve se radi da se osujete prava zaposlenih, naglašava Vukosavljević, dodajući da Ministarstvo prosvete, Ministarstvo građevinarstva, Železnica Srbije ne zanimaju radnici.