Opet skraćeni časovi u školama

Ministar prosvete najavljuje nastavak pregovora sa sindikatima u sredu

Ostavite komentar


  1. Slažem se donekle sa zahtevima prosvetara, međutim šta je tu sa decom..Deca posle ispaštaju i nadoknađuju vikendima časove, većina nastavnika posao radi da bi odradio-deca sve manje znaju jer nastavnici twituju itd. Dosta više pritisaka u septembru, to traje od 1991. godine.

  2. Najlakse je da se strajkuje, prosvetari su svake godine nezadovoljni, uvek im se ispunjavaju uslovi i opet im je malo, drzava se trudi da svima izadje u susret, ali ovde deca najvise ispastaju

  3. Da li postoji makar jedna profesija odnosno zanimanje gde zaposleni imaju vise slobodnih sati odnosno dana nego u prosveti?
    Dakle, nema tog predavaca koji radi od 09.00h do 17.00h. Uglavnom su to prepodnevne ili poslepodnevne smene od6-7 sati max ali 8 sati dnevno ili 40 sati nedeljno oni nemaju.
    Pored toga da ne pominjemo da su nekad postojali samo zimski raspust (2 nedelje) i letnji raspust (oko 10 nedelja). Danas ti isti nastavnici imaju (ne racunajuci praznike):
    9.11 – 1 radni dan
    3.1 – 8.1 – 3 radna dana
    01 – 14.2 – 10 radnih dana
    26.4 – 3.5 – 4 radna dana
    20.6 – 01.09 – 52 radna dana
    Ukupno odsustvo u toku kalendarske godine: 70 radnih dana
    Vecina nastavnika gleda da ucenike ne obara „na august“ da ne bi i oni morali doci u skolu ali i da dodju to je max 5-6 radnih dana.
    Dakle, njihov odmor godisnje sadrzi 65-70 RADNIH dana.
    I onda 1. septembra strajkuju i uporedjuju svoje plate sa onima koji godisnje imaju 20-25 slobodnih radnih dana.

      1. Ovakve price mogu da prodju kod onog ko nije zavrsio skolu u Beogradu.
        A za onog ko jeste i ko je sopstvenim ocima video sve te aktivnosti ukratko:
        – dopunski i dodatni casovi ==> ne vise od jednog nedeljno u najboljem slucaju i to kao neki 6. ili 7. cas. I dalje daleko od osmocasovnog radnog vremena
        – roditeljski sastanci == > jednom mesecno 1 sat
        – sednice nastavnickog veca ==> ono kad zakljucujete ocene jednom u tri meseca?
        – rad sa roditeljima mimo sastanaka ==> par reci sto sa vremena na vreme izmenjate sa njima nakon casa? Molim vas.
        – priprema za cas ==> pod tim podrazumevate upisivanje „Utvrdjivanje gradiva“ u temu za cas i onda propitivanje ucenika gradiva koje vec napamet znate? Ili predavanje nove lekcije opet tog istog gradiva koje ste beskonacno mnogo puta ponovili. Ili mozda sastavljanje kontrolnog od desetak zadataka pomocu kojeg ocenite odjednom celo odeljenje za tromesecje?
        – Priprema priredbi ==> nisu sva deca u 1 i 2. razredu a oni ucitelji koji rade sa tako malom decom nemaju vise od 4-5 casova dnevno sa njima.

        A tokom novogodisnjeg , zimskog, prolecnog i letnjeg raspusta nemate niti jednu od tih aktivnosti.

        Navedite mi molim vas koji zaposleni u javnom sektoru ( o privatnom da i ne govorimo) ima tolike beneficije u radnom vremenu.
        Naravno ovde nije uracunato smanjenje casova na 30 min svakog 1.septembra u godini zbog strajka.
        Hvala

    1. Ovo kao da je premijerka pisala.
      Osim 20 časova redovne nastave, tu je i pisanje pedagoške dokumentacije, dopunski i dodatni časovi, roditeljski sastanci, rad sa roditeljima mimo sastanaka, stručni aktivi, sednice nastavničkog veća, sednice odeljenjskog veća, pisanje planova i pisanje priprema za čas, kao i druge aktivnosti, po potrebi – pripremanje priredbi itd.
      Godišnji odmor – 2.7-15-8.
      Zimski raspust je za decu, mi imamo sednice i seminare. Seminari i subotom…

Ostavite komentar


Društvo

Naslovna strana

Naslovna strana za 21. i 22. decembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Ana Ćurčin, muzičarka

Danas predstavlja pokušaj objektivnosti i relavantnosti prema nekakvoj istini koja bi trebalo da bude jedna vodilja kada je žurnalistika u pitanju.