Opljačkan uzbunjivač Disić

Njegov šator je u utorak oko jedan sat posle ponoći otvorio nepoznati čovek, priča Disić, a kroz san je primetio da napadač pokušava da mu uzme telefon.

– Video sam mu masku, onu kao u filmovima što Arapi nose, samo oči su mu se videle. Bio je tamnoput i na osnovu mumlanja sam shvatio da je migrant, tvrdi on.

Par sati kasnije nakon što se probudio, video je da mu nedostaje torba iz Lidla u kojoj je držao voće i slatkiše koje su mu prolaznici donosili, kao i plava torba marke adidas, gde mu se nalazio pribor za ličnu higijenu.

Ipak, Disić se posebno potresao zbog krađe patika.

– Ja sam iskočio iz šatora onako bos i otrčao do policajca koji se nalazi u kućici kod Vlade Srbije i rekao sam mu šta se desilo, dodaje on.

Slučaj je prosleđen policijskoj stanici Savski venac, ali Disić ne veruje da će lopov biti pronađen.

– To što mi je ukrao su sitne stvari i verovatno ga neće ni tražiti. U slučaju da ga vide, samo nek mi vrati patike, ne očekujem da ga krivično gone, skromno poručuje Disić.

Iako je uznemiren, Živadin Disić ističe da nije ljut na migranta jer nije bio agresivan prema njemu i srećom, nije mu ukrao važne dokumente i telefon.

– I taj čovek je neki bednik. Ne bi on došao da krade od mene u šator da nije bednik. Ako izuzmem ovu neprijatnost, moja iskustva sa ljudima tokom ovog štrajkovanja su najbolja moguća, kazao je Disić.

Uprkos velikoj podršci građana i izveštavanju medija o njegovom slučaju, niko se Disiću za ovih šesnaest dana štrajka ispred VKS-a od predstavnika nadležnih državnih institucija i dalje nije obratio.

On je peške došao do Beograda iz Niša nezadovoljan što je izgubio radno mesto, jer se, kako veruje, „zamerio moćnicima“ protiv kojih od 2008. godine podnosi brojne krivične prijave i ukazuje na njihov nezakonit rad.