Oplodnja uz donirane reproduktivne ćelije: Zakonski moguća, ali nema donora

Zvanični podaci o broju parova u Srbiji koji se suočavaju s problemima u začeću, odnosno infertilitetom, ne postoje, pa se kao referentni podatak uzima onaj iz Evrope – taj problem ima svaki šesti par.

Statistika pokazuje da među njima neplodnost pogađa trećinu muškaraca, trećinu žena, dok se u poslednjoj trećini radi o paru. Medicina zato razlikuje ženski, muški i kombinovani infertilitet, a zastupljen je i, procentualno značajno manje, idiopatski ili neobjašnjivi infertilitet – kada nisu poznati uzroci neplodnosti.

Neplodnost – uzroci brojni, dijagnoza jedna

Proceduru ispitavanja uzroka, zatim i lečenja neplodnosti, par počinje zajedno. Jer, neplodnost je stanje i žene i muškarca, a uzroci su skoro pa podjednako zastupljeni. Uzroci naglog porasta parova koji imaju problem neplodnosti su mnogostruki, objašnjava doktor Branko Budimirović, subspecijalista za fertilitet i sterilitet i načelnik Centra za vantelesnu oplodnju u Valjevu, i napominje da su uglavnom povezani sa načinom života.

„Svedoci smo da sada imamo pacijentkinje koje se odlučuju za potomstvo u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim godinama. Postoji i još niz drugih uzroka vezanih za način ishrane, fizičku neaktivnost, polno prenosive bolesti”, kaže doktor Budimirović i dodaje da u poslednje vreme sve veći uzrok bračne neplodnosti nastaje zbog muškog partnera.

Međutim, neplodnost kod muškarca je lakše ispitati i lečiti, dok je ženska neplodnost nešto komplikovanija za dijagnostiku i lečenje. Najčešći uzrok infertiliteta kod žene je policistični sindrom jajnika, a kod muškaraca loša spermatogeneza, tvrdi doktorka Ivana Đurđević Starović, specijalizantkinja ginekologije i akušerstva i medicinska urednica sajta „Hoćubebu”.

„Kod žene uzrok može biti i hormonski poremećaj, metabolički poremećaj, neprohodnost jajovoda, poremećaj na nivou materice ili poremećaj faktora koagulacije, odnosno zgrušavanja krvi. Kod muškaraca može da bude smanjen broj spermatozoida, poremećaj oblika spermatozoida, smanjena pokretljivost”, objašnjava doktorka Đurđević Starović.

Kod žena, osim stanja materice i jajnika, plodnost mogu da ugroze i šećerne bolesti, oboljenja štitne žlezde, povišen krvni pritisak, problemi sa imunitetom, stres, kao i starost. Dok kod muškaraca, osim poremećaja spermatogeneze, na plodnost mogu uticati i hormonski problemi poput poremećaja funkcije štitne žlezde ili pankreasa, zatim dijabetes, problemi sa imunitetom, pa čak i upala testisa i druge povrede.

Kako na mogućnost začeća može uticati i način života, odnosno upotreba cigareta, narkotika ili alkohola, kao i način ishrane, a ponekad i stresno okruženje, doktorka Đurđević Starović napominje da se neki uzroci neplodnosti rešavaju operacijom, drugi terapijom lekovima, a pojedini i promenom dosadašnjeg načina života.

Prva metoda u lečenju – asistirana oplodnja

Dijagnoza neplodnosti je jedna, ali su opcije za lečenje različite. Izbor metode koja će se prvo primeniti u lečenju zavisi od stanja – materice i jajnika kod žene, spermatozoida kod muškarca. Doktori se prvo odlučuju za manje invanzivne metode.

„Ukoliko je hormonski status uredan, prohodnost jajovoda uredna, spermogram uredan, savetuje se praćenje ovulacije, merenje progesterona sedmog dana od ovulacije. Ukoliko je i to uredno, savetuje se inseminacija”, objašnjava doktorka Đurđević Starović.

Inseminacija je vrsta asistirane oplodnje kada se spermatozoidi ubacuju direktno u matericu. Cilj ove procedure je da se poveća broj spermatozoida koji dođu do jajovoda. Zbog toga je jedan od prvih koraka provera prohodnosti jajovoda kod žene. Ne moraju oba jajovoda biti prohodna, ali mora barem jedan. Kod muškaraca, važan je dobar rezultat spermograma.

Neki od dostupnih statističkih podataka pokazuju da uspešnost inseminacije, nažalost, nije velika i da se kreće između 10 i 15 odsto. Približan uspeh ima i procedura folikulometrije koja podrazumeva ultrazvučno praćenje ovulacije, odnosno rasta folikula u kome se nalaze jajne ćelije, na osnovu čega se procenjuje kada je pravo vreme za odnos koji bi mogao dovesti do začeća.

Troškove ovih procedura pokriva država i mogu se raditi nebrojeno mnogo puta. Međutim, doktori savetuju da nakon nekoliko neuspešnih pokušaja treba razmišljati o prelasku na proceduru vantelesne oplodnje.

Poslednji korak – vantelesna oplodnja

Nakon što druge vrste lečenja ne uspeju, parovi se upućuju na vantelesnu oplodnju, to jest in vitro fertilizaciju (IVF). IVF podrazumeva ubacivanje embriona u matericu, odnosno prethodno u laboratoriji oplođenih jajnih ćelija. Ova procedura se sprovodi kada je kod žene očuvana funkcija jajnika, a kod muškarca postoje živi i morfološki ispravni spermatozoidi, ili pak ukoliko je par ranije zamrzao svoje reproduktivne ćelije.

Kako vantelesna oplodnja predstavlja invazivniji postupak, jer se žena prethodno izlaže i hormonskoj terapiji, savetuje se da se prilikom prve vantelesne oplodnje oplodi više jajnih ćelija, a da se embrioni zamrznu. Tako se izbegava ponavljanje postupka stimulacije, hormonske terapije, vađenja jajnih ćelija i odlaska pod opštu anesteziju žene jer se zamrznuti embrioni mogu odlediti i koristiti ukoliko vantelesna oplodnja nije uspela, ili jeste a par želi drugo dete.

Za prvo dete par ima pravo na lečenje o trošku države za neograničen broj stimulisanih pokušaja (inseminacija i/ili vantelesna oplodnja) i neograničen broj oplodnje pomoću zamrznutih embriona (krioembriotransfer). Ukoliko par pokušava da dobije drugo dete, država će pokriti troškove za dva stimulisana postupka vantelesne oplodnje i tri krioembriotransfera.

Borba protiv starosti podmlađivanjem reproduktivnih organa

Najveći neprijatelj plodnosti je, ipak, starost. Doktor Aleksandar Ljubić, specijalista ginekologije i akušerstva i predsednik VinculaBiotechGroup, objašnjava da je u slučaju njegovih pacijentkinja došlo do smanjene prosečne starosti – sa više od 48 godina, koliko je bila pre nekoliko godina, na oko 44,5 godina. Posle 40. godine života, uz primenu najsloženijih oblika lečenja vantelesnom oplodnjom, stopa uspeha je oko 20 odsto.

U pokušaju da „zaustave starost”, doktor Ljubić i njegov tim pokrenuli su takozvani SEGOVA program, čiji deo je i terapija sopstvenim matičnim ćelijama (SEGO), a odnosi se na niz procedura i tehnika kojim se revitalizuju jajnici i testisi, kako bi se obnovilo stvaranje i razvoj ćelija reprodukcije.

„Ovom tehnologijom kombinujemo aktiviranje tkiva jajnika i testisa, uticaj faktora rasta krvnih ćelija, kao i matičnih ćelija kostne srži i njihovih produkata. Preporučuje se pacijentima sa popuštanjem funkcije jajnika i testisa, zbog bolesti ili uticaja starosti”, objašnjava doktor Ljubić. Za razliku od vantelesne oplodnje, proceduru podmlađivanja jajnika, međutim, i dalje nije moguće raditi o trošku države.

Oplodnja uz donirane reproduktivne ćelije: Zakonski moguća, ali nema donora

Vantelesna oplodnja može da se radi i sa doniranim spermatozoidima i jajnim ćelijama. U Srbiji, međutim, doniranje još nije zaživelo iako je zakonski dozvoljeno. Prva i jedina banka reproduktivnih ćelija u Srbiji otvorena je u Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije u Višegradskoj ulici u Beogradu. Međutim, od osnivanja 2019. godine čeka svog prvog donora.

Da je donacija blizu najavljuje Republički fond za zdravstveno osiguranje – od decembra će početi primena sporazuma o doniraju reproduktivnih ćelija iz Španije, i to o trošku države. Država će plaćati šest pokušaja začeća pomoću donacije – tri stimulisana i tri iz krioembriotransfera.

Pravo na vantelesnu oplodnju sa doniranim reproduktivnim materijalom o trošku države će imati sve žene sa navršenih 45 godina koje imaju partnera, ali iz sopstvenih jajnih ćelija ne mogu da dobiju dete. Zatim žene do 45. godine koje nemaju partnera, ali žele da se ostvare kao majke, kao i žene do 45 godina koje imaju partnera, ali taj partner ne može da ima decu jer ima dijagnozu azospermije, tj. muškog steriliteta. Takođe, parovima koji su postupak započeli u inostranstvu biće omogućeno da ga nastave i završe u Srbiji.

Kada se istroše sve druge opcije ili par ne želi ili ne može da krene putem donacije – dete se može dobiti i surogat majčinstvom, odnosno rađanjem za drugog. U tom postupku surogat majka nosi fetus, a prethodno se ugovorom obavezala da će nakon rođenja novorođenče predati nameravanim roditeljima. Ovo pravo u Srbiji nije zakonom regulisano, iako se već godinama pominje, a prema poslednjim najavama trebalo bi da ga definiše novi građanski zakonik.

Istrajnost i podrška najvažniji na putu ka potomstvu

Doktori poručuju da postupak asistirane reprodukcije zavisi od uzroka infertiliteta, koji je za svaki par različit i da će odabrani ginekolog savetovati najadekvatniju proceduru. Osim istrajnosti za put koji možda neće biti kratak, a ni lak, potrebna je i psihološka pripremljenost. Najvažniji korak je da se pomoć lekara potraži na vreme.

„Mislim da ne postoji par kome je nemoguće pomoći da dođe do potomstva. Ograničenja se odnose na složenost tehnoloških procesa i zakonodavna ograničenja. Kako god da reše, samo neka ne čekaju. Najbolje je da par ima neke preglede i pre trudnoće, kako bi se identifikovali eventualni rizici. Dakle, što više dece i što pre, kad god – samo da ih ima”, navodi doktor Ljubić.

Za one koji, pak, iz bilo kojih razloga svoju želju za potomstvom pokušavaju da ostvare u kasnijim godinama, doktor šalje ohrabrujuću poruku. „Na mene je lično ostavila najveći utisak trudnoća i rođenje jedne devojčice kod veoma upornog para posle 17 neuspelih vantelesnih oplodnji, kao i rođenje malog dečkića u 63. godini života majke posle desetak godina zajedničke borbe”, poručuje doktor Ljubić.