Zakon izglasan u noći između ponedeljka i utorka u Predstavničkom domu Kongresa SAD koji dozvoljava povećanje granice zaduženja države i smanjuje javne troškove za više od 2.000 milijardi dolara samo će minimalno uticati na američku privredu u naredne dve godine. Gotovo svi rezovi u potrošnji biće učinjeni 2014. godine i kasnije. Pristup je u skladu sa opomenama šefa Federalnih rezervi Bena Bernankea i mnogih ekonomista da bi suviše velika i brza smanjenja troškova mogla da ugroze slab ekonomski oporavak.
Ipak, zakon koji je juče razmatran i u Senatu neće mnogo pomoći privredi SAD, bar ne u kraćem roku, kažu ekonomisti, navodi Beta.
Prema dogovoru, diskrecioni troškovi države – koji se ne odnose na penzije i zdravstvenu zaštitu – biće smanjeni za 21 milijardu dolara naredne godine i za 42 milijarde dolara 2013. U celini, ovi rezovi čine oko dve desetine jednog procenta dvogodišnjeg učinka američke privrede, tako da će njihov uticaj biti mali. Rezovi će se popeti na 75 milijardi dolara 2015. godine i 156 milijardi dolara 2021. Ukupno, prva faza smanjenja troškova podrazumeva uštedu 917 milijardi dolara tokom deset godina. Kongres tek treba da odluči o drugoj fazi umanjenja od ukupno 1.500 milijardi dolara. Manji državni troškovi mogu da znače manje novca za autoputeve, stambenu izgradnju, naučna istraživanja i bilo koji drugi program vlade.
Kompanije koje rade za vojsku takođe mogu da budu budu pogođene. Ako članovi Kongresa ne budu bili u stanju da se dogovore o drugoj fazi smanjenja troškova, budžet Pentagona će automatski biti smanjen za 500 milijardi dolara. Ova mera je osmišljena kao pretnja – kao osiguranje da će pregovarači imati jak razlog za kompromis. Odlaganje dubokih rezova kupuje vreme ekonomiji. Danas američka privreda nije u stanju da dobro podnese šokove: nezaposlenost je i dalje 9,2 odsto, stanovništvo troši manje, plate stagniraju, a ekonomski rast je najsporiji od kraja recesije juna 2009, tvrde ekonomski stručnjaci.
U Predstavničkom domu od 269 članova, zakon je podržalo njih 161. Pripadnici „levog krila“ Demokratske stranke tvrde da ih je Bela kuća izdala jer je platila suviše visoku cenu da osigura podršku republikanaca. Emanuel Kliver, demokrata iz Misurija, tvrdi da postignuti sporazum predstavlja „Satanin sendvič, prekriven šećernom glazurom“, a njegov stranački kolega, Sedrik Ričmond iz Nju Orleansa, ocenio je da postoji strahovanje da će nove mere imati „pogubne posledice“ za porodice iz srednjeg staleža i radničke klase. Postignutim dogovorom nisu zadovoljni ni pojedini republikanci, naročito predstavnici konzervativnijeg krila, koji su se zalagali za još veća smanjenja državnih troškova.
Mada Kina nije zvanično reagovala na najnoviji plan Vašingtona u suočavanju da problemom dugova, analitičari kažu da će Peking na plan verovatno gledati kao na pozitivan korak u obnovi poverenja ulagača u dolar i američko tržište akcija, piše list Čajna dejli. Kineske valutne rezerve porasle su do kraja juna neočekivano brzo za 30,3 odsto odsto u odnosu na prošlu godinu i dostigle 3.200 milijardi dolara. Peking je u maju povećao svoj ulog u američkim državnim obveznicama za 7,3 milijardi dolara, na 1.160 milijardi dolara.
Ju Jongding, bivši savetnik Kineske narodne banke, pozivao je vladu da smanji svoju imovinu u američkim obveznicama i prekine dalje kupovanje dolara koji će verovatno nastaviti da slabi, navodi Čajna dejli. Ali, neki analitičari kažu da bi velika kineska prodaja američkih obveznica predstavljala finansijsko samoubistvo za Kinu jer bi smanjila vrednost imovine koju zemlja poseduje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
