Opozicija podržava zahtev da se u Brzom Brodu ne gradi nadzemni dalekovod: Osmi protest građana ovog niškog naselja 1Foto: Biljana Ljubisavljević

Narodna poslanica Tamara Milenković- Kerković zatražila je „izmenu štetne odluke“ o postavljanju nadzemnog dalekovoda u Brzom Brodu, zbog čega građani ovog niškog naselja protestvuju od 11. septembra ove godine.

„Kao narodni poslanik pružam punu podršku protestu i opravdanim zahtevima građana Brzog Broda za izmenu odluke o postavljanju nadzemnog dalekovoda u njihovom naselju. I struka je potvrdila da projekat koji je, po običaju, urađen i objavljen daleko od javnosti, nije vodio računa o uticaju na životnu sredinu, da je bilo sukoba interesa i da nije vođeno računa o alternativnim rešenjima- podzemnim instalacijama“, rekla je Milenković- Kerković, inače potpredsednica Srpskog pokreta Dveri i čelnica te stranke u Nišu.

Građani Brzog Broda sinoć su osmi put protestvovali protiv izgradnje nadzemnog dalekovoda pored njihovih kuća, igrališta, izletišta i lokalne crkve, zahtevajući da se umesto njega izgradi bezbedniji podzemni dalekovod.

Oni su protest započeli u svom naselju, a nakon toga blokirali saobraćaj na Bulevaru cara Konstantina, koji povezuje Niš sa Niškom Banjom.

Opozicija podržava zahtev da se u Brzom Brodu ne gradi nadzemni dalekovod: Osmi protest građana ovog niškog naselja 2
Foto: Biljana Ljubisavljević

Protest su završili na lokaciji na kojoj bi trebalo da bude izgrađen dalekovod, a na kojoj nije bilo radnika.

Uz stare transparente “Stop dalekovodima” i “Biće kasno kad vam bude jasno” deo demonstranata nosio je majice sa natpisom “Kada nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost“.

Na jednom od protesta demonstranti su nosili smrtovnice na kojima piše da je dalekovod “sahranjen” i da ožalošćenih nema.

Oni su, takođe, u dva navrata zaustavili radnike Elektromreže Srbije (EMS) da iskopaju rupe za postavljanje stubova dalekovoda, a prvu iskopanu rupu su zatrpali i na tom mestu postavili krst.

Prethodnih dana su u blizini mesta za budući dalekovod postavili šatore u kojima danonoćno dežuraju kako bi nadgledali dolazak ekipa EMS.

Opozicija podržava zahtev da se u Brzom Brodu ne gradi nadzemni dalekovod: Osmi protest građana ovog niškog naselja 3
Foto: Biljana Ljubisavljević

Od početka protesta stanovnici Brzog Broda upozoravaju da će gradnjom dalekovoda najpre biti ugroženi zdravstveno zbog zračenja, a onda i ekološki i prostorno.

“Dok pravilnik EMS propisuje da dalekovod mora da bude udaljen najmanje 100 metara od auto- puta, kojim vozači samo prolaze, u ovoj Studiji EMS-a se predviđa visina dalekovoda od svega 14 metara. Pritom nam govore da je potpuno bezbedno da nam dalekovod postave na samo šest metara od kuća, a iznad glava, maltene iznad samih spavaćih soba, i da neće biti posledica”, rekao je za Danas Dragan Radosavljević, žitelj Brzog Broda.

Oni su upozorili da gradnju dalekovoda prate “brojne sumnjive okolnosti”, a da između ostalog navodno nije jasno ni o čijem projektu je reč- republičkom ili gradskom, pošto ga radi republički EMS, ali za potrebe Grada Niša kao naručioca.

Sporna je i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koju je, kažu, pre dve godine radila “ćerka firma” EMS, odnosno institut u okviru tog javnog preduzeća, što je direktan konflikt interesa, a koja pritom sadrži niz manjkavosti, što je pokazalo veštačenje koje su naručili kao građani.

Preduzeće EMS je, pak, javno ocenilo da grupa građana Brzog Broda sprečava gradnju dalekovoda u tom naselju, pa i fizički.

Njihovi zahtevi za prekid ili radikalnu izmenu projekta izgradnje dalekovoda od trafo stanice „Niš 2“ do trafo stanice „Niš 6“ nemaju „niti tehničko, niti ekonomsko opravdanje“, navelo je preduzeće u saopštenju.

“Prihvatanje zahteva meštana bilo bi u potpunoj suprotnosti sa dužnostima i zakonskim obavezama EMS kao operatora prenosnog sistema. Možemo da razumemo zabrinutost pojedinih stanovnika Brzog Broda, ali ih još jednom uveravamo da od ovog dalekovoda neće imati štetu već korist- kako oni, tako i njihovi sugradjani u ostalim delovima Niša. Takvi dalekovodi se nalaze svuda u svetu, a u Srbiji ih ima više od 150”, naveo je EMS u saopštenju.

U EMS-u su insistirali na tome da je izrađena Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i da je ona prošla javni uvid, prezentaciju i raspravu, te dostupna na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

Reč je o naprednoj tehnologiji, a žice i kablovi neće prelaziti preko kuća, već preko zelene površine, naveli su oni.

 Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom  linku.

 

 

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari