Izbori za savete mesnih zajednica u Zrenjaninu nemaju publicitet kao pre dve godine, kada je izabran najveći broj Saveta MZ na području Vojvodine i kada smo svedočili navarovatnoj borbi vlasti za svaku mesnu zajednicu, ali su pritisci itekako prisutni.
Zato je gradski odbor Nove demokratske stranke Srbije u Zrenjaninu zatražio da se ponište sve aktuelne kandidature za mesne odbore i raspišu novi izbori za savete mesnih zajednica u Zrenjaninu kako bi se građanima omogućilo ravnopravno učešće u izboru svojih predstvanika za savete mesnih samouprava.
Povod za to su politički pritisci i uticaji na građane, koji su prethodnih nedelja svedoci do sada neviđenog pritiska u vidu pretnji i ucena po pitanju njihovog građanskog prava na kandidaturu za mesne samouprave u pojedinim naseljenim mestima, kao i mesnim zajednicama u gradu.
„Pritisak na građane da se ne kandiduju za predstojeće izbore u svojim mesnim zajednicama nije vršen samo sa nivoa lokalne vlasti i mesnih zajednica u kojima ti građani žive, već raznih društvenih i privrednih subjekata. Treba doneti nove izmene i dopune Odluke o mesnim zajednicama na jednoj od narednih sednica Skupštine grada Zrenjanina, gde bi se za građane stvorili povoljniji i ravnopravniji uslovi za samu kandidaturu“, smatra narodni poslanik i potpredsednik Nove DSS Zoran Samdić.
On kaže da se raspisani izbori za 5. februar mogu smatrati u potpunosti nelegitimnim i nelegalnim „s obzirom na činjenicu da se uglavnom u svim mesnim zajednicama u kojima su trenutno raspisani izbori nalazi samo jedna lista i to pod nazivom „Zajedno možemo sve“ gde se može videti pomenuti partitokratski uticaj na civlni sektor“.
Izbori sa samo jednom listom
Gradska izborna komisija u Zrenjaninu je donela rešenje o utvrđivanju zbirne izborne liste kandidata za članove saveta mesnih zajednica na izborima zakazanim za nedelju, 5. februar.
Biće to prvi izbori po novom modelu odluke o mesnim zajednicama koji je pre godinu dana usvojen.
Novi model predviđa da građani više ne glasaju za kandidate, već za izborne liste.
Kao što smo izvestili, do sada su se kandidovali u svih devet MZ pripadnici samo jedne liste „Zajedno možemo sve”.
Izbori za članove saveta devet mesnih zajednica u gradu i selima će biti održani u tri gradske i šest seoskih mesnih zajednica.
Za članove saveta MZ glasaće stanovnici mesnih zajednica „Sonja Marinković“, „Berbersko–bolnica“ i „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu, i meštani Lazareva, Banatskog Despotovca, Elemira, Lukinog Sela, Perleza i Tomaševca.
Nova Odluka o MZ
Nova odluka o mesnim zajednicama doneta je u Zrenjaninu, februara 2022. godine. Verovatno po prvi put u istoriji mesne samouprave u Srbiji uveden je proporcionalni sistem na izborima za savete mesnih zajednica, po kome se birači opredeljuju između različitih zatvorenih izbornih lista a cenzus je određen na tri odsto.
„Iz političke teorije je poznato da se srazmera između dobijenih glasova i mandata postiže kada su izborne jedinice dovoljno velike i kada se u njima bira veći broj predstavnika. Mesne zajednice, posebno seoske, nemaju dovoljan broj birača da bi dobre strane ovog načina izbora mogle da dođu do izražaja. Osim toga, izlaznost birača na mesnim izborima je veoma mala. U takvim sredinama većinski sistem je najpodesniji, između ostalog i zbog svoje jednostavnosti. Proporcionalni sistem favorizuje političke stranke, posebno velike, koje imaju respektabilne organizacione kapacite“, objašnjava politikolog Miroslav Samardžić.
Kao primer navodi manja naseljena mesta – Mihajlovo, koje je prema popisu iz 2011.godia imalo 948 stanovnika, Jankov Most 530, Lukino Selo 498.
„Od poslednjeg popisa broj stanovnika u skoro svim selima i samom gradu se smanjio, a broj birača morao bi takođe da bude manji. Apsurdno je da se u takvim mikrosredinama primenjuje proporcionalni sistem. kaže naš sagovornik.
Kako navodi, cilj ovakve mere je da se obeshrabre nezavisni kandidati i grupe građana da učestvuju na izborima za savete mesnih zajednica.
Dokaz za takvu tvrdnju su i odredbe u novoj zrenjaninskoj odluci po kojoj predlagač liste mora da prikupi dvadeset overenih potpisa po kandidatu.
Organi za sprovođenje izbora deluju samo u stalnom sastavu, nije predviđeno učestvovanje predstavnika predlagača lista u njihovom radu. Najzad, nema smetnji da u nazivu lista, pored političke partije, bude navedeno i ime njenog lidera.
„Takvim rešenjem je još više ojačana pozicija vladajuće stranke i njenih koalicionih partnera, a meštani seoskih sredina ostaće bez poslednje mogućnosti da samostalno pokušaju da se bore za ostvarivanje svojih interesa“, zaključuje Samardžić.
Više vetsi iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.