Opozicija u RS na „Dodikovom terenu“

Tanja Topić: Čini se da opozicija uvijek ide korak unatrag. Već godinama se nalazi u defanzivi. Stalno pokušavaju da se operu, da pokažu da nisu izdajnici. To stalno nastojanje da se ponovo vrate u etnonacionalni prostor – koji je za njih zauvijek izgubljen jer je prešao u ruke Dodikove partije – čini ih dosta neuvjerljivim.

Karabeg: Može li uopšte opozicija ubediti birače da su oni veći čuvari RS od Milorada Dodika?

Draško Aćimović: Opozicija jeste u defanzivi. Stalno prati Dodika i njegovu politiku i zato i gubi izbore. Apsolutno su izgubili ono po čemu bi mogli biti prepoznatljivi. Nikako da shvate da je priča o izdaji najobičnija zamka. Dodik godinama ponavlja jednu te istu mantru – izdajnik, izdajnik, izdajnik. Kad on to radi, ne znam zašto mu opozicija ne uzvrati istom mjerom – lopov, lopov, lopov.

Karabeg: Da li se zbog snažnog proruskog raspoloženja birača u RS opozicija takmiči sa Dodikom ko više voli Putina i Rusiju?

Aćimović: To je najveća greška. Narodu su trebali da kažu istinu. Vidi se tragedija koju je prouzrokovala ruska invazija na Ukrajinu. Mogli su ići od grada do grada i razgovarati s ljudima, govoriti im šta se dešava u Ukrajini. Takmičiti se sa Dodikom u proruskom narativu potpuno je besmisleno. Da je bilo koji funkcioner u bilo kojoj evropskoj državi uradio ono što je uradio Dodik – otišao na sastanak s Putinom usred Sankt Peterburga – opozicija bi radila na tome da on hitno bude odstranjen sa svih političkih funkcija. Međutim, opozicija u RS nije reagovala na to.

Topić: Ne bih rekla da se opozicija takmiči s Dodikom ko više voli Putina. Prije bih rekla da oni kalkulišu, idu linijom manjeg otpora. Ne umanjujem njihovu usmjerenost ka Rusiji i obožavanje lika i djela Vladimira Putina. To se definitivno može iščitati između redova. Ali oni se za razliku od Dodika barem time ne hvale.

Karabeg: Sličan je odnos opozicije i prema predsedniku Srbije Vučiću. Opozicioni lideri se nadmeću sa Dodikom ko će više da se dodvori Vučiću. Koliko ta taktika može da bude uspješna?

Aćimović: Ne može. Vučić uvijek više sarađuje sa izabranim zvaničnicima RS bez obzira ko to bio. Opozicija pokušava da mu se približi, a koliko znam, Vučić im je mnogo puta pomogao, dao im ruku podrške i rekao – dajte konkretne projekte. Ali oni ništa ne nude.

Topić: Tačno je da se opozicija nadmeće s Dodikom u tome ko će više da se dodvori Vučiću. Ima za to i razloga. Da bi se izabrala i potvrdila vladajuća struktura u RS uvijek je potrebno zeleno svjetlo iz Beograda. Tu je bilo i paradoksalnih situacija. Opozicija godinama kritikuju Dodikovu vlast ukazujući da se radi o autoritarnom i koruptivnom režimu. To je bila i indirektna kritika Vučića, koji podržava taj režim, a onda su tokom aprilskih izbora u Srbiji gotovo sve opozicione partije iz RS potrčale da javno iskažu podršku Vučiću.

Karabeg: Opozicija je krajem prošle godine imala uspešan protestni miting povodom afere da su pacijenti u bolnicama RS umesto medicinskog dobijali tehnički kiseonik koji ugrožava zdravlje. U tu malverzaciju bili su uključeni ljudi bliski vlasti. Od tada nije bilo značajnih akcija opozicije u borbi protiv korupcije?

Aćimović: To je bio jedini miting za četiri godine. Borba protiv Dodika ne može biti jednokratna akcija, ona mora biti maltene svakodnevna, moraju pokazati da su drukčiji od Dodika i njegovih ljudi. Zašto se se nisu odrekli svojih ogromnih plata, zašto ih nisu dali djeci i ljudima koji su ostali bez porodica za vrijeme užasne pandemije? Zašto nisu izvodili ljude na ulicu da protestuju protiv korupcije. Ujutro kad se probude razmišljaju kakvu će izjavu dati za štampu. Nigdje u svijetu korumpirana vlast nije promijenjena izjavama. Ako ne pokazuješ da si drugačiji, narod razmišlja – zašto da nešto mijenjamo ako su svi isti.

Karabeg: Koliko opozicionu borbu protiv korupcije diskredituje to što je otkriveno da Mirko Šarović, predsednik najveće opozicione partije – Srpske demokratske stranke – ima stanove u Beogradu koje nije prijavio?

Topić: Ta afera je nanijela dosta štete opoziciji. Otkrivena je u vrlo pogodnom trenutku za vladajuće i bacila je u zasjenak bezbroj drugih, puno većih afera čiji su akteri ljudi koji su godinama na vlasti.

Karabeg: U sadašnjoj situaciji, kad besni inflacija i kad se sve teže živi, ima li opozicija ekonomski program koji bi ljudima ponudio više nego što im vlast nudi?

Aćimović: Mjesecima govorim da novac koji je skupljen kao višak od akciza i PDV, riječ je milijardu i 300 miliona konvertibilnih maraka, treba iskoristiti da se pomogne ljudima. Imamo oko 800.000 ljudi koji su na ivici gladi. Pored toga, dio tog novca treba usmjeriti i u prehrambenju industriju, gradski saobraćaj i transportna preduzeća. Ako vlast to ne želi da uradi, opozicija bi morala hitno da traži da se dio tog novca da ljudima koji umiru od gladi.

Topić: Ni vlast ni opozicija nemaju ekonomski program. Mislim da je opozicija trebala da period od četiri godine nakon prošlih izbora iskoristi da osvješćuje i obrazuje građane. Meni se kosa diže na glavi kad čujem da Dodik dijeli novac studentima, penzionerima i veteranima. Ispada da dijeli sopstveni novac, a to je novac poreskih obveznika. Opozicija treba građanima jasno da kaže čiji je to novac.

Karabeg: Ko od sadašnjih lidera opozicije ima najviše šansi na izborima?

Aćimović: Vidim da oštar vokabular Jelene Trivić povremeno u određenim krugovima izaziva negativne reakcije. Ne treba joj zamjeriti jer je u trenutnoj situaciji u RS neophodan takav narativ. Mislim da ona kao novo lice sigurno može donijeti promjenu. Trebalo je da uz nju kandidat za člana Predsjedništva BiH bude neko iz mlađe genercije. Na taj način bi se pokazalo da dolazi nova generacija političara.

Topić: Jelena Trivić uživa ugled među građanima kao obrazovana i nadasve pametna mlada žena. Meni je izuzetno drago da je riječ o ženi. Nikakve afere i koruptivne radnje ne vezuju se za njeno ime. Naravno, ona je primorana u nekim izjavama pokazivati patriotski naboj jer bez toga nemate šanse na izborima. Mislim da ona ima ozbiljne šanse na izborima.