Foto: Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"Veća trauma od saobraćajne nesreće u kojoj je povređena u utorak devojčica (15) kod Obrenovca, kako je sama rekla u kameru, joj je ta što lekari, u ukupno šest zdravstvenih ustanova u Beogradu, za 10 sati „nisu mogli da joj pruže pomoć“.
Tačka. Nema dalje, reklo bi se. Jer je slučaj te devojčice skenirao sistem u celini i to u zenitu predizborne kampanje za lokalne izbore u kojoj su u fokusu, između ostalog, kanalizacija, putevi, ekologija, divlja gradnja, a premalo zdravstva.
Šta vidite kao najveći problem u primarnoj zdravstvenoj zaštiti (domovi zdravlja, izabrani lekari, opšta medicina, pedijatrija, ginekologija, zakazivanje pregleda, dostupnost zdravstvene zaštite, poštovanje prava pacijenata…) i šta nudite kao rešenje za probleme koje ste detektovali, jedno je pitanje upućeno političkim partijama, učesnicama na lokalnim izborima, ali i lekarima.
Narodni pokret Srbije
U Narodnom pokretu Srbije (NPS) navode za Danas da je najveći problem i primarnoj zdravstvenoj zaštiti manjak lekara po domovima zdravlja i to svih specijalnosti.
„Svi pregledi, a i usluge labaratorije se zakazuju sa zakašnjenjem tako da su pacijenti primorani da idu u privatne domove zdravlja. Trebalo bi uvesti instituciju porodičnog lekara kao što postoji u zemljama u regionu, ali i obavezne godišnje sistematske preglede radi prevencije ozbiljnih oboljenja“, objašnjava za Danas narodna poslanica NPS Snežana Rakić, jedna od najboljih specijalistkinja ginekologije i akušerstva u Srbiji.
Dodaje da bi trebalo uvesti i racionalno korišećnje zdravstvenih usluga tako da se pregledi ne dupliraju i da pacijenti mogu ostvariti prava na lečenje.
„Najveći problem uopšte je nedostatak lekara u svim vidovima zdravstvene zaštite. Godišnje zemlju napusti više stotina specijalista. A, jedan dobar deo njih pređe u privatnu praksu. Diplomirani studenti medicine godinama volontiraju do dobijanja radnog mesta i zato odmah po diplomiranju odlaze u EU zemlje, naročito Nemačku. Redovni profesori medicinskog fakulteta napuštaju državne bolnice i odlaze tako da te mlađe lekare neće imati ko da uči. Besplatna zdravstvena zaštita koja je obećana širokoj populaciji nije im dostupna, a to pacijentima niko nije objasnio“, skenirala je ona krvnu sliku našeg zdravstva.
Zeleno-levi front
Marina Mijatović, narodna poslanica i eksprtkinja za medicinsko pravo u Zeleno – levom frontu (ZLF), dodaje da primarna zdravstvena zaštita mora da bude bliska svim građankama i građanima.
„Najveći problem u okviru primarne zdravstvene zaštite je što se godinama kontinuirano gase ambulante i smanjuje se obim zdravstvenih usluga koje možemo da dobijemo u okviru domova zdravlja. Primarna zdravstvena zaštita je najviše udaljena od građana i građanki kada je lokalnim samoupravama oduzeta nadležnost organizacije primarne zdravstvene zaštite. Veoma je važno da se u primarnu zdravstvenu zaštitu vrate usluge pojedinih specijalnosti kao što je kardiologija, ali i da se poveća dostupnost zdravstvenih usluga u postojećim službama kao što su laboratorijske usluge, pedijatrijske i ginekološke. Trenutno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti građani i građanke ne mogu dobiti u punom obimu dijagnostiku koja im je garantovana zakonima i zbog toga su primorani da odlaze u privatnu praksu“, naglašava ona.
Napominje da je posebno važno pitanje zaštite prava pacijenata i mehanizmi koji su predviđeni Zakonom o pravima pacijenata.
„Pacijenti svoja prava mogu zaštiti podnošenjem prigovora savetniku za zaštitu prava pacijenata, dok je praksa pokazala da pacijenti i pacijentkinje nisu upoznati sa radom savetnika čak ni nakon deset godina postojanja propisa. Zbog toga oni ne znaju kome, kada i kako mogu da podnesu prigovor ako su im povređena prava u okviru zdravstvenog sistema. U Beogradu zaštita prava pacijenata ne funkcioniše u skladu sa Zakonom o pravima pacijenata jer nisu sve gradske opštine imenovale savetnike. Kada su u pitanju saveti za zdravlje, možemo reći da su oni velika misterija jer se na sajtovima gradova i opština ne mogu pronaći podaci o njihovom radu, kontakti i nadležnosti. Zbog svih ovih manjkavosti primarne zdravstvene zaštite Zeleno-levi front ima strategiju da se organizacija i upravljanje vrate gradovima i opštinama, da se obezbedi veći obim dijagnostike u okviru domova zdravlja, da se poveća broj laboratorijskih usluga“, nabraja Mijatović.
Prema njenim rečima, trebalo bi da se uvedu službe koje će omogućiti bolju preventivu, da se vrati uloga izabranog lekara, da se promovišu mehanizmi zaštite prava pacijenata, kao i da se podignu kapaciteti savetnika:
„Posebnu pažnju Zeleno-levi front će u oblasti zdravstva posvetiti potrebama pacijenata i na osnovu realnih zdravstvenih potreba ljudi će reorganizovati primarnu zdravstvenu zaštitu u cilju veće dostupnosti zdravstvenih usluga. Unapređenju prevencije značajno će doprineti i podizanje kapaciteta savetovališta, na primer za dijabetes i uvođenje savetovališta za zaštitu reproduktivnog zdravlja.“
Kreni-promeni
Savo Manojlović, lider pokreta Kreni – promeni, primećuje da je naše pitanje „isuviše kompleksno“, ali kaže da je glavni problem u zdravstvu koji on detektuje – dostupnost.
„Vi, sada u Beogradu, zbog manjka medicinskog osoblja imate situacije da se operacije otkazuju. Ljudi čekaju po nekoliko godina redove za operaciju. Sve to može biti rešeno tako što ćemo kroz antikorupcijski program uštedeti Beogradu 640 miliona evra, subvencionisati plate medicinskih radnika“, objašnjava Manojlović.
Dodaje da veliki broj medicinskih sestara odlazi na rad u Nemačku zboj jako niskih primanja ovde.
„To je nedopustivo. Moramo omogućiti da svaki Beograđanin, ali i svi ljudi koji dolaze u Beograd da se leče, imaju lekarsku uslugu i pravovremenu operaciju“, naglasio je taj političar.
Doktori protiv korupcije
Draško Karađinović, specijalista stomatologije i predsednik NVO Doktori protiv korupcije, jedan je od retkih na „zdravstvenoj sceni Srbije“ koji skenira situaciju već dve decenije.
On za Danas kaže da zamera političarima „premalo zdravstva u kampanji i rešenja „.
„Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i preko 9.000 stomatologa što je znatno više od proseka broja ovih stručnjaka u zemljama EU. Ukupna (državna i privatna) potrošnja za zdravstvo je preko 10 odsto BDP ili preko 6,5 milijardi evra. Inače, uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP. Na žalost, ishodi su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, ima 12 odsto građana bez ijednog zuba… Ukratko, postoje kadrovi, postoji infrastruktura, postoje finansije, ali rezultat je žalostan. Drugim rečima, zdravstveni sistem je pogrešno postavljen a rasipanje ogromno“, tvrdi on.
Prema njegovim rečima, to se odlično vidi na primeru primarne zdravstvene zaštite odnosno modelu koji se bazira na državnom domu zdravlja, temi koja bi inače trebala da zauzima centralno mesto u kampanji svake stranke na lokalnim izborima.
„Opšte je poznat osnovni problem, da zbog nemogućnosti da dobiju uslugu u domu zdravlja, građani idu prema višim i skupljim nivoima zdravstvene zaštite pa je, na primer, Urgentni centar UKCS u Beogradu pretvoren u veliki dom zdravlja. Taj model organizacije zdravstva je preuzet još sredinom prošlog veka, u vreme zenita socijalističkog poretka, od SSSR i naziva se Semaškov model, po sovjetskom ministru zdravlja, a bazira se na kolektivističkom i birokratskom konceptu što je posledica činjenice da je država u takvom poretku bila jedini poslodavac pa je i cela ambulantna medicina centralizovana i grupisana u jedan objekat, u Srbiji nazvan dom zdravlja“, priča Karađinović.
Kako dodaje, saopštenja političkih partija o zdravstvu, ako ih uopšte ima, se baziraju na prevaziđenim i neuspešnim rešenjima u besmislenoj nadi da će se ponavljanjem grešaka ispraviti sistemski pogrešan model zdravstva u Srbiji.
„Rešenje treba tražiti u modelu naprednih tranzicionih zemalja, na primer Slovačkoj, Češkoj, koje su pre više decenija uspešno preuzele Bizmarkov model zdravstva iz Nemačke, Švajcarske. U tim zemljama primarna zdravstvena zaštita počiva na privatnom lekaru ili stomatologu koji ima ugovor sa obaveznim i dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem, a pacijent slobodno sa svojom zdravstvenom karticom bira lekara i dobija uslugu u okviru obaveznog paketa koji je on finansirao kroz svoj doprinos“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
