Opra Vinfri: Buduća predsednica

I kada on konačno svane, biće to zahvaljujući mnogim neverovatnim ženama i nekim fenomenalnim muškarcima koji se bore kako bi one postale nove vođe koje će nas odvesti u vreme gde više niko neće morati da kaže „i ja“ (MeToo) – kazala je između ostalog Opra Vinfri, zvezda ovogodišnje dodele Zlatnih globusa. Glumica, producentkinja i medijski mogul postala je prva tamnoputa žena koja je dobila nagradu Sesil B. De Mil za životno delo. U večeri u kojoj su gotovo svi prisutni nosili crno ne bi li skrenuli pažnju na žrtve seksualnog zlostavljanja, priču o onome što se dešava u Holivudu poslednjih meseci, sa crvenog tepiha na scenu, donela je upravo ona.

„Predugo živimo u kulturi koju kontrolišu brutalno moćni muškarci. Ali njihovo vreme je isteklo“, kazala je u svom govoru Vinfri, što je izazvalo duge ovacije, ali i poneku suzu. Ono što je rekla uticalo je i na one koji su ceremoniju pratili od kuće, pa je na Tviteru ubrzo oživeo hashtag #Oprah2020, kao znak podrške ne bi li se voditeljka kandidovala za predsednicu SAD.

Voditeljka, za koju se veruje da je najuticajnija i jedna od najbogatijih žena na svetu, i sama je tokom svog odrastanja bila žrtva seksualnog zlostavljanja. Kada je imala samo devet godina, napastvovao ju je stric, a kako je kasnije govorila u svojoj emisiji, bila je žrtva i svog rođaka i bliskog porodičnog prijatelja. Kada je o tome govorila svojoj porodici, niko joj nije verovao.

Opra je i pored toga imala teško detinjstvo. Živela je u velikom siromaštvu (baka joj je šila haljine od džakova za krompir), a samohrana majka rodila ju je u tinejdžerskim godinama. Ostala je trudna sa 14 godina, ali je njen sin umro na rođenju. Zbog svega što je prošla tokom odrastanja, odlučila je da ne želi da bude majka. Zahvaljujući baki sa tri godine je znala da čita, a kao odlična učenica dobila je stipendiju za koledž. Kao tinejdžerka počela je da radi na lokalnoj radio stanici, gde se „zarazila“ novinarstvom. Radila je nekoliko projekata pre nego što je 1986. emitovan prvi Opra Vinfri šou, koja je vremenom postao mesto gde poznate ličnosti najradije otkrivaju svoje privatne drame. Pored novinarstva, godinama se bavi i glumom. Prvu ulogu na filmu ostvarila je u „Boji purpura“ Stivena Spilberga, za koju je bila nominovana za Oskara.

Rođena je 29. januara 1954. u ruralnom Misisipiju. Vlasnica je televizijske mreže, veb portala, magazina… Aktivna je u brojnim humanitarnim akcijama, pre svega vezanih za afrički kontinent. Prema nekim procenama, samo njena podrška donela je Obami više od milion glasova na izborima 2008.