Gružani traže, poput Levčana, izmenu Prostornog plana kojim bi se potpuno zabranilo istraživanje i iskopavanje ruda Foto: Z. S. M.Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić izjavio je u Guberevcu u opštini Knić da je opravdan strah meštana od najavljenih istražnih radova i eventualne eksploatacije ruda bakra i zlata na istočnoj strani planine Kotlenik.
To su jako skupa istraživanja koja se izražavaju u milionima evra i niko ne troši taj novac, a da posle ne traži eksploataciono pravo, rekao je Ristić na tribini posvećenoj opasnostima od najavljenih radova u selima Pajsijević, Leskovac, Guberevac, Pečenog i Vitkovac u dolini reke Gruže.
Ristić je rekao da su saznanja meštana ovih sela da će se u njihovim atarima vršiti istraživanja ruda bakra i zlata tačna i da je njihov strah od ugrožavanja zdrave i čiste prirode razumljiv i opravdan.
On je naveo da se iz dostupne dokumentacije vidi da istraživanja sprovodi kompanija Stara planina risorsis, firma ćerka kanadske kompanije Mundoro.
Ta firma ima 13 takozvanih istražnih prava u centralnoj i istočnoj Srbiji na oko 864 kilometara kvadratnih, a jedno od njih se odnosi na lokaciju planine Kotlenik i reke Gruže.
Istražni prostor obuhvata 96 kilometara kvadratnih, odnosno 9.600 hektara na delovima teritorija opština Knić i Kraljevo, rekao je Ristić.
Pre početka tribine predsednik Mesne zajednice Guberevac Nebojša Arsenijević rekao je FoNetu da su meštani tog sela veoma zabrinuti i uznemireni zbog najave skorog početka istraživačkih radova.
„Na sastanku kod predsednika opštine Knić, predstavnici firme koja će obavljati istraživanja predstavili su projekat istaživanja na istočnoj strani Kotlenika. Tada smo saznali da je početak radova planiran baš u našem selu i to na tri lokacije u čijem se trouglu nalazi centar sela“, rekao je Arsenijević.
On je rekao da meštani nemaju nikakvih informacija kako će istraživanja uticati na prirodnu sredinu zbog čega su i pozvali univerzitetske profesore da im objasne kakve opasnosti prete od istraživanja, a pogotovu od eventualne eksploatacije.
„Mi slutimo da dobro biti neće i da, ako se ovde otvori rudnik, od poljoprivredne proizvodnje neće ostati ništa. Ovde je zemlja plodna, imamo čistu vodu i vazduh i u selu je veoma razvijena poljoprivredna proizvodnja“, rekao je Arsenijević.
On je naveo da su ljudi u tom kraju posvećeni poljoprivredi od koje žive, kao i da su prirodne lepote čitavog gružanskog kraja opevane i u pesmama, a ako je to tako onda treba da se potrude da tako ostane i ubuduće.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
