Oprečna mišljenja o đačkim uniformama

Iz Ministarstva zasad ne stiže obrazloženje kako će biti sprovedena anketa među roditeljima i nastavnicima, čiju podršku očekuje ministar, i da li će đaci imati priliku da kažu svoje mišljenje.

Predlozi za uvođenje uniformi ili đačkih kecelja pojavljuju se svakih nekoliko godina, ali je tu ideju sproveo mali broj državnih škola i to mahom osnovnih. Praksa pokazuje da i kad se uvode, uniforme se najlakše „primaju“ među prvacima, a jedan od ključnih uslova za roditeljsku saglasnost je da njihovu nabavku finansira škola.

– Ta ideja je preneta iz privatnih obrazovnih ustanova koje funkcionišu po ugledu na Zapad i stvar su prestiža, a roditeljima i deci je stalo da se vidi da idu u privatne škole. Time pokazuju svoj dobar društveni status. Uvek sam bila protiv takvog pristupa u državnim školama – kaže za Danas Biljana Lajović, specijalista školske psihologije.

U kikindskoj OŠ „Đura Jakšić“ đačke uniforme su uvedene pre pet-šest godina, ali ideja nije zaživela, jer, kako kaže direktorka Ksenija Petrović, nisu uspeli da animiraju roditelje. Uniforme su danas deo tradicije, pa ih nose đaci prvaci i to samo prvih dana škole radi lakšeg raspoznavanja. Direktorka kaže da je sa đacima i roditeljima mlađih razreda dogovor moguć, ali da ih učenici od petog razreda bojkotuju, pa je uvođenje uniformi u tom uzrastu „gotovo nemoguće“.

– Jedan od motiva kada smo ih uveli je bio da se sakriju socijalne razlike, jer se i po užini i nastavi u prirodi vidi da su neka deca i njihove porodice lošeg imovinskog stanja. Drugi motiv je bio da nošenje uniformi postane navika koja se uklapa u svakodnevni školski život – kaže Petrovićeva.
Za Biljanu Lajović ovi argumenti su problematični.

– Da li je sistem vrednosti koji obrazovanje treba da zastupa sakrivanje nečega što je istina? Kakvu poruku time šaljemo deci – nije važna suština nego forma? Kako ćemo ih učiti tačnosti i istinitosti? Da li uniforma može da sakrije mobilne telefone vredne više od prosečne plate u Srbiji i patike koje koštaju 100 i više evra? Verujem da naš zajednički cilj treba da bude suštinsko, stvarno smanjivanje socijalnih razlika, a ne sakrivanje pod tepih pomoću uniformi – ističe Lajovićeva.

Ona ističe i da nošenje uniformi nije ključno za razvijanje pripadnosti određenoj školi. Pripadnost se, dodaje, može razvijati kroz čuvanje školske imovine, zajedničke aktivnosti roditelja učenika i nastavnika na uređenju, ukrašavanju i očuvanju škole i školskog dvorišta, saradnjom odeljenja, civilizovanim bodrenjem svojih drugova iz škole na sportskim takmičenjima, humanitarnim akcijama…

– Možemo i da se zapitamo i zbog čega je važno osećanje pripadnosti samo jednoj, određenoj školi? Deca treba da uvažavaju svaku školu, obrazovanje, nastavnike, ostale zaposlene. Nekad snažno identifikovanje sa svojom školom može da bude uzrok sukoba sa učenicima drugih škola, nekritičnog rivaliziranja i besmislenog takmičenja – smatra Biljana Lajović.

Osećanje pripadnosti, kako kaže, ne treba da se razvija samo kod učenika već i kod odraslih – nastavnika i roditelja. I oni treba da budu uključeni i da zajednički rade na razvijanju i očuvanju identiteta i specifičnosti škole, tvrdi Lajovićeva i dodaje da tome mogu da doprinesu i stvaranjem dobre, saradničke atmosfere, kao i sopstvenim odgovornim ponašanjem.

– Da li se govori i o uniformi za nastavnike, odnosno zaposlene u školi? Ako deca treba da pokažu pripadnost određenoj školi, zar ne treba to da rade i odrasli koji su zaposleni u toj školi – pita Lajovićeva.

Za nju je sporno i korišćenje uniformi da bi se regulisalo neodgovarajuće oblačenje đaka, što se takođe pominje kao argument, u prilog tvrdnji da devojčice danas više liče na starlete nego na učenice.

– To se može urediti pravilima ponašanja koja treba zajednički da donesu učenici i škola. Ako je reč o bezbednosti („da se zna ko ulazi u školu“) ona se može efikasno regulisati dobro organizovanim i realizovanim dežurstvom odraslih, što je inače obaveza u okviru četrdesetočasovne radne nedelje – ističe Lajovićeva.

Prepoznatljivost

U OŠ „Aleksa Šantić“ u Kaluđerici uniforme postoje već šest godina, a uspele su da opstanu zahvaljujući zajedničkoj podršci saveta roditelja, školskog odbora i nastavničkog veća. Direktor te škole Radivoje Miljić kaže za Danas da su za dizajn uniformi angažovali modnog kreatora, a njihovu izradu platila je škola. Naredni korak, kada uspeju da obezbede sredstva, biće nabavka uniformi i za nastavnike, a direktor kaže da će je i sam nositi. Đaci zadužuju uniforme na početku školske godine, a obavezni su da ih na kraju vrate u urednom stanju. Kao jedan od razloga zbog kojih su uvedene, Miljić navodi da „žele da budu prepoznatljivi kao škola gde god se pojave“.