Oprezno na Iran

Već na startu šampionata izabranici Memija Bećirovića delimično su pokazali zbog čega su u Španiju doputovali kao zvanični prvaci Azije.

Podatak da je Pau Gasol morao da provede na terenu čak 29 minuta jasno ilustruje snagu Irana i sposobnost selekcije da svih 40 minuta održava sasvim solidan nivo igre, bez preteranih oscilacija. Ova činjenica trebalo bi maksimalno da pobudi interesovanje srpskih igrača, jer niko ne sme ni da zamisli scenario po kome bi „orlovi“ prolaz u narednu fazu morali da traže u mečevima sa Brazilom i Španijom.

– Prvenstveno gledamo da igramo svoju igru, sa brzom tranzicijom i ime protivnika nam ne znači puno. Hoćemo da igramo našim stilom. Ako uspemo da sprovedemo ono što smo zamislili i što smo uvežbavali tokom priprema bićemo zadovoljni – istakao je Nikola Kalinić.

Uspon iranske košarke usledio je dolaskom trenera iz bivše SFRJ. Nenad Trajković, Toza Matić i Rajko Toroman umnogome su uticali na formiranje današnjeg tima koji predvodi slovenački stručnjak Memi Bećirović. Poređenja radi, Iran je barem za jednu klasu kvalitetniji od Egipta, taktički potkovaniji i kompletniji. Kao i većini selekcija koje dolaze iz Afrike i Azije, u rotaciji imaju sedam, maksimalno osam igrača, što je često nedovoljno za mečeve sa kvalitetnijim reprezentacijama.

– Mi smo u takvoj situaciji da jednostavno nikoga ne smemo potceniti. Rano je još za bilo kakve zaključke i svođenje računa. Pričaćemo podrobnije kada se prvenstvo dodatno zahukta – smiren je Vladimir Štimac.

Hamed Hadadi, bivši centar Memfisa, najpoznatije je ime u selekciji. Visoki centar pružio je odličnu partiju protiv Španije na startu prvenstva. Hadadi je imao dabl-dabl učinak od 16 poena i 15 skokova, što je za svaku pohvalu, ako se zna da je na suprotnoj strani imao braću Gasol i Serža Ibaku.

Ako se o njemu gotovo sve zna, onda bi za srpsku reprezentaciju nastup Mahdija Kamranija mogao da bude posebno zanimljiv. U pitanju je dosta snažan plejmejker koji je visok 186 centimetara. Špancima je ubacio 16 poena u prvom poluvremenu, pokazavši da ga krasi zrelost i prekaljenost u ulozi organizatora igre. Veoma je snažan, tehnički solidno obučen, sasvim dobrog šuta sa distance. Posebno je kvalitetan u igri dva na dva, pogotovo kada postavi centralni „pik“ koji je u stanju da ponovi više puta u jednom napadu. Činjenica da nema adekvatnu zamenu u reprezentaciji donekle ga sputava tokom meča, jer gubi svežinu što se videlo u drugom poluvremenu utakmice sa Španijom. „Crvenoj furiji“ je u tom delu meča ubacio ukupno dva poena. Kad god je u igri predstavlja konstantnu opasnost po koš rivala, naročito u igri dva na dva, iz koje ume da razigra i saigrače iz spoljne linije. Srbija bi u odbrani od „pika“ trebalo da izbegava preuzimanje, jer bi takav „mis meč“ Kamrani sigurno znao da iskoristi. Eventualna udvajanja sa strane pomoći, konstantan pritisak na loptu poremetili bi koncepciju napada iranske selekcije.

Arslan Kazemi, prvi Iranac koji je izabran na NBA draftu, nije previše igrao protiv Španije, iako je uz Hadadija najavljen kao najbolji košarkaš šampiona Azije. Kazemi je tokom koledž karijere igrao na mestu četvorke, dosta ispod koša, međutim zbog visine (201cm) u seniorskoj košarci konkurentan može biti jedino kao krilo. Arslan još uvek ne može da se navikne na promenjenu ulogu i nove zahteve, pogotovo jer ne poseduje naročito dobar šut. Primetno je da ima problem i sa samopouzdanjem, teško se odlučuje da krene na prodor.

Iran u sastavu ima čak trojicu centara viših od 210 centimetara, međutim Rauzbeh Arghavan (214 cm) i Asghar Kardust (211 cm) do sada nisu imali zapažene role. Jedina uloga im je bila da ulaskom u igru posluže Hadadiju da se barem malo odmori i predahne.

Varda i Ilić

Poslednjih godina Iran je sve primamljivija destinacija i za iskusne srpske košarkaše. Gazde klubova su dosta korektne i uglavnom se ugovori ispoštuju do poslednjeg dolara. Zbog toga se Ratko Varda, Mile Ilić ili Slavko Vraneš nisu libili da sezonu ili dve provedu u iranskoj klupskoj košarci.