Oprljena krila

Borivoj Erdeljan Od antičkog doba, kad su Grci pre tri hiljade godina izmislili izbore prebrojavanjem kamenčića koje su birači spuštali u zemljane ćupove, retko se dešavalo da se narod poziva na glasanje, a da su građani „zaista manje raspoloženi da slušaju političare“. Ovako, desetak dana pre vanrednih parlamentarnih izbora 2007, jedan atinski analitičar vidi zemlju u kojoj je izmišljena demokratija. Skoro je podjedanko nezadovoljstvo i prema konzervativnoj vlasti Kostasa Karamanlisa i prema opoziciji socijalista Jorgosa Papandreua.
I jedne i druge većina dobrim delom smatra krivcima za vatrenu kataklizmu u kojoj je „sagoreo i kredit političara, kojima su oprljena krila“.
Premijer Karamanlis je pola godina pre roka zakazao izbore, verujući da je pogodna prilika za još jednu pobedu Nove demokratije, ali iako je (verovatno) tako, mnogi smatraju da će bilo čija prednost biti skromna, pa se već pominje i mogućnost koalicije sa malim partnerima. Tradicionalno grčkom političkom pozornicom dominiraju dve velike partije od obaranja režima pukovnika 1974. Njima poverenje poklanja osamdeset odsto glasača. Ovog puta puta istraživači veruju da će kazna frustriranih građana prilično preliti listiće u kutije malih stranaka.
Komunisti će, prema anketama, dobiti skoro uobičajenih sedam procenata, Koalicija levice imaće oko četiri odsto, a krajnje nacionalistički LAOS (Narodna ortodoksna uzbuna) nešto preko tri, inače barijere za ulazak u skupštinu.
Velike, Narodnu demokratiju i Pasok u prognozama deli jedva jedan i po procentni poen.
Zanimljivo je da dok su dve velike stranke rame uz rame, lideri lično nisu nimalo izjednačeni: Karamanlis je čak petnaest poena ispred Papandreua, u merenju naklonosti i poverenja. Sem što Pasok još, kažu domaći poznavaoci stanja, pokušava da se „redefiniše kao socijalistička partija“, njen predsednik – dodaje upućeni strani posmatrač – „i dalje nije uverio javnost da raspolaže kvalitetima vođe“.
Vlada može da izgubi trku, ali da li opozicija može da je zameni – razmatraju politički proroci.
Izbore marta 2004. Karamanlis je udobno dobio, što mu je u parlamentu donelo 165 (od 300) mesta. Ovog puta, bude li pobednik, predviđa mu se gubitak čak desetak poslanika. Takav ishod automatski stvara glavobolje premijeru, koji je i pozvao na izbore, da bi „obezbedio ubrzanje za dalje reforme“, listu na kojoj poznavaoci vide promene u penzijskom sistemu, kome u Grčkoj preti ogroman deficit, po proračunima u iznosu dvostrukog bruto nacionalnog proizvoda, razumljivije rečeno: 350 milijardi evra. Atina, takođe, u Evropskoj uniji ima – odmah posle Italije – najveću stopu nacionalnog duga. U strategiji „velikog spremanja“ je i sudbina državnih firmi sa velikim gubicima, jačanje njihove konkurentnosti s privatnim sektorom, obračun sa legendarnom grčkom birokratijom, uravnoteženije sređivanje socijalne karte društva, pomaganjem siromašnijeg stanovništva.
Opozicija požurivanje izbora vidi kao nervozno skretanje pažnje sa ozbiljnih Karamanlisovih političkih ožiljaka, korupcije i raznih skandala ili pogrešnih koraka u mandatu Nove demokratije, kojim je okončana jedanaestogodišnja era socijalista. Portparol Pasoka Janis Ragusis čak optužuje vladu Nove demokratije da koristeći požare „pokušava da stvori klimu tipa 11. septembra (razaranje Njujorka 2001)“, tako implicirajući da se Grčka suočava sa terorističkim pretnjama, umesto da polaže račune za sopstvene propuste.
U sopstvene jake karte premijer Karamanlis ubraja – kako se u njegovom taboru formuliše – „predsedavanje rapidnim ekonomskim rastom, jednim od od najbržih u zoni evra“. Ove godine očekuje se stopa od četiri odsto, uz nezaposlenost od osam procenata prema jedanaest iz 2004. Nesumnjiv vladin uspeh je oslobađanje od posebnog nadzora i pretnje sankcijama Evropske unije zbog budžetskog deficita, koji je posle Olimpijade skočio na 7,8 odsto BNP, a za 2007. je projektovan na 2,4, što je ispod dozvoljene mere od tri procenta.
Komentator Džon Lulis tumači: „Strategija vlade je, s jedne strane, više liberalizacije u ekonomiji, a istovremeno i obezbeđenje sigurnijeg dohotka onima sa manjim primanjima, da ne budu preterano prepušteni začelju“. Smatra se da petina grčkih porodica živi ispod granice siromaštva, što znači sa manje od hiljadu evra mesečno.
Na startu brzopotezne trke za duše birača ugledni dnevnik „Katimerini“ upućuje upozorenje: „Bilo koji političar, koji se usudi da za svoje i partijske interese iskoristi situaciju i ispolji takvu arogantnu i otrcanu retoriku u vreme nacionalne žalosti, mnogo će platiti“. Teodor Kolumbis iz Instituta Eliamep takvo igranje vatrom jednostavno naziva bumerangom.