Opstanak preči od demokratije

Prema mišljenju Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, takvi rezultati na prvi pogled predstavljaju paradoks. Kao argument za taj stav, sagovornik Danasa navodi činjenicu da su posle pada Berlinskog zida postojala veoma optimistična očekivanja kada je reč o razvoju demokratije. Ipak, on tvrdi da se ne sme zaboraviti ni svetska ekonomska kriza, koja je „izazvala rast očekivanja i pad mogućnosti“.

– Na primer, postavlja se pitanja zašto se Tunis, najrazvijenija i najškolovanija afrička država trenutno suočava s krizom. Odgovor se delimično krije upravo u tom podatku jer je jaz između očekivanja i mogućnosti doveo do porasta korupcije i opadanja demokratije . Dakle, vlasti neretko stežu dizgine kada se suoče s ekonomskim problemima, zaboravljajući da reakcije na takve odluke mogu biti veoma negativne – naglašava Simić.

Naš sagovornik, takođe, podseća, da u Srbiji, koja je ocenjena kao slobodna država, ima više od 700.000 nezaposlenih, što predstavlja pogoršanje situacije u odnosu na kraj ere Slobodana Miloševića.

Komentarišući navode Fridom hausa da zemlje poput Kine, Egipta, Irana, Rusije i Venecuele i dalje sprovode represivne mere, Simić ističe da su Sjedinjene Države verovale da će uspeti da prošire demokratske vrednosti na ostatak sveta, ali da se mora uzeti u obzir činjenica da SAD, za razliku od 1990-ih više nisu jedina globalna sila.

– Multipolarni sistem podrazumeva uspon zemalja poput Kine, koje su doživele ekonomski razvoj, a mnogi, uključujući Ameriku, pitaju se da li će Peking „razrešiti kesu“ i pomoći ugroženim državama da prevaziđu finansijsku krizu. Stoga, takva ocena je logična ako se upotrebljavaju kriterijumi SAD, ali imajući u vidu činjenicu da svet više nije unilateralan, treba se zapitati da li prilikom analiza uspeh jedne države treba meriti i uspehom njenih zvaničnika da prehrane stanovništvo – smatra naš sagovornik.

Kada je reč o Balkanu, autori izveštaja doživeli su Makedoniju, Albaniju i Bosnu i Hercegovinu, kao „delimično slobodne države“, a istu ocenu dobilo je Kosovo. Ostatak regiona, uključujući Srbiju, ocenjen je kao „slobodan“. Vehid Šehić, kopredsednik Igmanske inicijative za BiH, naglašava za Danas da najpre treba definisati šta je to sloboda, jer se taj pojam neretko zloupotrebljava i zaboravlja da i borba za ljudska prava ima granice.

– Bosna i Hercegovina je po mnogo čemu zemlja apsurda. Prema broju stranaka koje učestvuju na izborima moglo bi se zaključiti da postoji partijski pluralizam, ali ako pribegnemo dubljim analizama dolazimo do spoznaje da ne postoje demokratske političke stranke, što bi predstavljalo preduslov za stvaranje demokratskog ambijenta – naglašava Šehić.

Naš sagovornik tvrdi da u BiH ne postoji ni politička odgovornost, što predstavlja neodvojiv deo slobode, zbog čega se može dovesti u pitanje stav američke nevladine organizacije.

– Istraživanja o stanju političkih prava i građanskih sloboda mogu da se kanališu i da se dobiju rezultati koji su unapred zacrtani, baš kao što svaka stranka u BiH pre izbora naruči ankete prema kojima je ona pobednik. Najzad, ne može se govoriti ni o „delimičnoj slobodi“ jer se u BiH podstiču ksenofobija i nacionalizam, dok se razlike koje su stečene, a ne prirodne koriste za stvaranje granica i podizanje zidova među ljudima – ističe Šehić.

Vruć kosovski kesten

Predrag Simić smatra da je postalo nedvosmisleno, naročito posle obelodanjivanja izveštaja Dika Martija, specijalnog izvestioca Saveta Evrope za ljudska prava i zakonodavstvo, da „zvaničnicima u Prištini ne cvetaju ruže“, te da u pokrajini koja je jednostrano proglasila nezavisnost vlada politička kriza.

– Mislim da je posle takvih saznanja EU shvatila da je dobila u ruke „vruć kesten“ i da je rano proglasila trijumf svoje diplomatije na Kosovu na kojem postoje klanovske grupe. Ipak, slično Tunisu, na Kosovu postoji mlado stanovništvo koje će se sve više protiviti nedemokratskim potezima zvaničnika u Prištini. Istovremeno, Euleks će morati da povede istragu o zloupotrebama ljudskih prava u toj pokrajini ili će EU biti primorana da prizna da je doživela neuspeh podržavajući samoproklamovanu autonomiju – ocenjuje Simić.