Opstanak sela ili put ka gašenju škola

Pored toga, školu u kojoj je jedni đak pohađa 143 učenika, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za školsku 2020/21. godinu, objavljeni u publikaciji „Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji“, autora Ivana Ivića, Ane Pešikan i Aleksandra Kostića.

Kombinovana odeljenja do sada su se formirala za učenike od prvog do četvrtog razreda osnovne škole (razredna nastava), a nedavnim izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju, to će biti moguće i u predmetnoj nastavi, odnosno od petog do osmog razreda.

U Ministarstvu prosvete za Danas napominju da kontinuitet obrazovno-vaspitnog rada u školama sa kombinovanim odeljenjima ima dugu tradiciju u sredinama sa malim brojem učenika i da su takve škole danas i realnost i potreba.

– Ovakav vid organizacije rada i u drugom ciklusu osnovne škole javio se kao potreba, naročito u sredinama gde se broj učenika smanjuje. On daje mogućnost da se, u zavisnosti od specifičnosti škole u pogledu resursa, poveća efikasnosti obrazovanja i vaspitanja – tvrde u Ministarstvu.

S druge strane, Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji, kaže za Danas da je iznenađen kome je palo na pamet da osmisli uvođenje kombinovanih odeljenja u predmetnoj nastavi.

– To sigurno vodi opadanju kvaliteta nastave i obrazovnih učinaka. Empirijska ispitivanja su pokazala da su obrazovna postignuća učenika u kombinovanim odeljenjima niži nego u „čistim“ odeljenjima. Kombinovana odeljenja se, po pravilu, otvaraju u malim školama u seoskim sredinama gde su uslovi za učenje lošiji i gde đaci i inače postižu lošije rezultate, a ovo će ih dodatno pogoršati. Time se vrši dodatno socijalna diskriminacija, pre svega, seoskog stanovništva što verovatno vodi ka zatvaranju tih škola jer će roditelji videti da deca postižu lošije rezultate i neće želeti da ona pohađaju nastavu u takvim odeljenjima – smatra Ivić.

Njegovo uverenje deli profesor istorije i sindikalista iz Kragujevca Milan Jevtić, koji je nedavno u svojstvu člana resornog Odbora za obrazovanje Demokratske stranke ocenio da novo zakonsko rešenje „vodi ka gašenje škola u malim naseljenim mestima, tako da će sela bez škola nestati pa će strani investitori, poput Rio Tinta, lakše doći do zemljišta“.

Krstivoje Špijunović, dugogodišnji dekan Učiteljskog fakulteta u Užicu, jedan od retkih stručnjaka koji se bavio ovom temom, smatra da postojanje kombinovanih odeljenja u predmetnoj nastavi nije model kome treba težiti, ali da je svakako bolji od rešenja da se škola zatvori.

– Bilo bi interesantno doći do statističkih podataka o broju osmorazrednih škola, odnosno školskih mesta, koje imaju manje od 50 učenika, jer su one u stalnoj opasnosti da budu zatvorene, a učenici upućeni da pohađaju nastavu u nekoj drugoj školi. Mislim da bi taj broj bio zapanjujuće veliki i ukazivao na potrebu da se problem na neki način rešava – kaže za Špijunović za Danas.

Prva mogućnost, prema njegovom mišljenju, je da ovakve škole nastave sa radom po organizacionoj strukturi po kojoj rade i škole sa nekoliko stotina ili više od hiljadu učenika, što sobom nosi niz anomalija pedagoške, psihološke, organizacione i finansijske prirode.

Druga mogućnost je da se takva škola zatvori, što je iz ugla prosvetnih vlasti verovatno najjednostavnije rešenje.

– Međutim, takvo rešenje ima niz negativnih posledica po učenike, roditelje, nastavnike i sredinu u kojoj se škola nalazi. Uostalom, gašenje škole je poslednji znak da je selu došao kraj i da ga je društvena zajednica prepustila tihom umiranju – ističe Špijunović.

Kao treću mogućnost on navodi da takve škole nastave sa radom, ali po feleksibilnijem modelu, odnosno po drugačijoj organizacionoj strukturi u odnosu na škole sa velikim brojem učenika.

– Svakako da taj model nije idealan i nije model kome treba težiti, ali je u ovom trenutku jedino moguć i predstavlja, po mom mišljenju, bolje rešenje od prethodno pomenutih. Time se, pre svega, omogućava da škola nastavi sa radom i bude i dalje ne samo vaspitno-obrazovni, već i kulturni i društveni centar oko koga se okupljaju ljudi u selu – ističe Špijunović.

On napominje da nastava u kombinovanim odeljenjima u predmetnoj nastavi može da bude i produktivna i efikasna, ali da tome treba da prethodi dobra priprema, te da bi bilo pogubno ako bi nastavnik izvodio nastavu svog predmeta tako što bi sa svakom grupom učenika istog razreda radio po deset minuta.

Bez obzira na činjenicu da je tradicija rada u kombinovanom odeljenju stara koliko i organizovano školovanje na našim prostorima, Špijunović ukazuje da u ovoj oblasti još uvek ima mnogo zabluda, dilema i problema, a malo je istraživanja (sva se odnose na učenike od prvog do četvrtog razreda) koja bi pomogla da se na egzaktnoj osnovi sve to razreši.

– Posebno je otvoreno pitanje kvantiteta i kvaliteta znanja. U vezi s tim preovladava utisak da učenici koji su nastavu pohađali u kombinovanim odeljenjima pokazuju slabije rezultate u odnosu na učenike koji su nastavu pohađali u „čistim“ odeljenjima. To posebno pokazuju podaci do kojih je došao i koje je u svojoj knjizi „Male seoske škole“ objavio prof. dr Nedeljko Trnavac. Međutim, u jednom istraživanju koje smo sproveli na uzorku od 758 učenika koji su nastavu od prvog do četvrtog razreda pohađali u kombinovanom odeljenju i 530 učenika koji su nastavu pohađali u „čistom“ odeljenju utvrđeno je da između njih ne postoje statistički značajne razlike u uspehu iz srpskog jezika i matematike na završetku osmog razreda – kaže Špijunović.

On navodi i drugo istraživanje koje je pokazalo da su učenici četvrtog razreda koji su nastavu pohađali u kombinovanom odeljenju postigli značajno bolji uspeh u samostalnom rešavanju matematičkih zadataka od vršnjaka u „čistim“ odeljenjima.

– Takvi i slični rezultati svakako ulivaju optimizam i učvršćuju veru u opravdanost i efikasnost rada u kombinovanom odeljenju, pa i kada je u pitanju eventualna nastava u kombinovanom odeljenju od petog do osmog razreda – smatra Špijunović.

Ipak, on ukazuje da u vezi sa novim zakonskim rešenjem postoje brojne dileme i problemi: pod kojim uslovima će nastavu pohađati svi učenici od petog do osmog razreda u jednom odeljenju; na koji način kombinovati razrede; da li je efikasniji model bližih ili udaljenijih razreda; da li je i u kojim uslovima moguć rad u smeni i po; u kojim nastavnim predmetima je moguće istovremeno izvoditi nastavu u svim razredima, a kojima treba poštovati uzrasne razlike.

Tu je i otvoreno pitanje rasporeda časova i dužine časa, kako postojeće nastavnike osposobiti za izuzetno specifične i složene uslove rada u kombinovanom odeljenju, na koji način će nastavnički fakulteti reagovati na ovu novinu, kako i na koji način vrednovati rad nastavnika u kombinovanom odeljenju, kako razrešiti problem tehnološkog viška koji će se pojaviti uporedo sa primenom ovog modela nastave u starijim razredima osnovne škole…

– Svakako da nije moguć uniforman pristup ovom problemu. Mnogo toga zavisiće od broja učenika, razvijenosti sredine, raspoloživog nastavnog kadra i tako dalje. Iz tih razloga za efikasnije rešavanje ovog problema treba maksimalno uvažavati princip fleksibilnosti i stručne autonomnosti i odgovornosti nastavnika koji će ovu nastavu izvoditi. Ostaje da verujemo da će nastava po ovom modelu pomoći da se školska mreža u Srbiji ipak očuva i da se što većem broju učenika omogući osnovno obrazovanje pod približno jedakom uslovima, što je ne samo zakonskam već i ustavna obaveza – navodi Špijunović.

Tehnološki viškovi

Sindikati su nezadovoljni novim zakonskim rešenjem jer tvrde da će proizvesti nove tehnološke viškove. Na pitanje da li su radili procenu o potencijalnim viškovima, iz Ministarstva su odgovorili da će lista tehnoloških viškova, kao i svake godine, biti utvrđena pre početka nove školske godine, do 15. avgusta.

Ograničenja

Aktuelni Pravlnik o kriterijumima i standardima za finansiranje škola predviđa da se obrazovno-vaspitni rad u prvom ciklusu osnovnog obrazovanja može organizovati i u kombinovanom odeljenju. Takvo odeljenje sastavljeno od učenika dva razreda može da ima do 15 učenika, dok odeljenje od tri ili četiri razreda može da ima do 10 đaka.

Prednosti

Krstivoje Špijunović kaže da među teoretičarima i praktičarima skoro da nema neslaganja o tome da je u kombinovanom odeljenju naglašenija potreba za individualnim radom i individualizacijom nastave, čime se stvaraju uslovi za uvažavanje i poštovanje razlika među učenicima. Kombinovano odeljenje je pogodna i stimulativna sredina za razvijanje samostalnosti i kreativnosti kod učenika, ono osposobljava đake za samoobrazovanje, obezbeđuje češće ponavljanje i čvršće povezivanje nastavnih sadržaja u jednu celinu. Učenici mlađih razreda su u situaciji da spontano upoznaju mnoge pojmove i činjenice kojima operišu učenici starijih razreda, a ovi su, opet u situaciji da obnove one sadržaje koje su obrađivali prethodnih godina.

U kombinovanim odeljenjima je centralna tačka nastave pomerena sa poučavanja na učenje, što je tendencija svih savremenih teorija nastave, a time se značajno menja i pozicija učenika i pozicija nastavnika. Permanentna smena direktne i indirektne nastave sa kombinacijom različitih oblika rada i vrsta nastave čini rad u kombinovanom odeljenju dinamičnijim, atraktivnijim i interesantnijim za učenike. Rad u kombinovanom odeljenju je takav da zahteva brže prelaženje na multimedijski sistem nastave i intenzivnije korišćenje mogućnosti koje pruža savremena obrazovna tehnologija.