Opština uzela prvi kredit da ne bi ostala u mraku

Primorani smo da se zadužimo kako bismo izmirili pristigle obaveze i realizovali planirane javne radove – kaže dr Mića Stanković, predsednik opštine Lebane.

Propala privreda je ključni problem ove opštine. Nekadašnje društvene firme su zarasle u korov, pokušaj privatizacije nije uspeo i više od 2.000 radnika se našlo na ulici. Broj nezaposlenih kreće se oko 6.000, što je gotovo polovina radno aktivnog stanovništva. Za svako radno mesto javi se po dvadesetak, trideset, pa i više kandidata, ali se, kao i drugde, najčešće do posla dolazi uz knjižicu neke od partija koje su na vlasti.

U Lebanu, „opštini siromaha“, kako se često navodi u statističkim podacima, mesečni transfer sredstava iz republičke kase trebalo je da bude 15,5 miliona, a dobijaju 8,5 miliona i po rečima dr Miće Stankovića, lokalna samouprava je dovedena do prosjačkog štapa, jer je u minusu dvanaest miliona dinara, uglavnom zbog neizmirenih obaveza prema elektrodistribuciji i izvođačima radova u ovoj i nekoliko minulih godina.

Jova Todić, poverenik Saveza samostalnih sindikata u ovom kraju, ističe da je vrhunac nevolja davno dostignut, jer je proizvodnja bukvalno stala, a plata u privredi nema, dok zarade jedino očekuju i redovno dobijaju radnici u kolektivima koji se finansiraju iz budžeta kao što su zdravstvene, obrazovne i druge ustanove.

– Posebno su katastrofalni rezultati u promeni vlasničke strukture. U tri od četiri kolektiva gde je ona sprovedena, raskinuti su kupoprodajni ugovori i više od 2.000 radnika je ostalo bez posla – podvlači Todić. Oporavak privrede je stalna tema, ali se malo čini da do toga i dođe. Nekadašnji najveći kolektiv, Tekstilna industrija „Eksporteks“, u kojoj je radilo više od 1.000 tekstilaca, beleži sumorne dane, a i sedište „Kožare“ izgleda kao da ga je pogodilo veliko nevreme.

Lebane je, inače, relativno mala opština. Pored opštinskog središta, ima i 39 sela u kojima živi oko 25.000 stanovnika. Privrednih objekata i zanatskih radnji, sem nekoliko izuzetaka, nema van centra i to je jedan od razloga što su mnoga naselja doživela totalni sunovrat i preti im nestajanje.

U Lebanu traže od nadležnih republičkih institucija povoljniji položaj, jer se graniče sa Kosovom i Metohijom. Taj zahtev je podnet još pre nekoliko godina, ali nije rešen. Ovde su zauzeli stav da bi ceo jug Srbije trebalo da dobije drugačiji status u raspodeli brojnih podsticajnih sredstava, ali ni ta ideja, iako je podržavaju sve sredine Jablaničkog okruga, nije nikada zaživela.

Ograničene direktorske zarade

Kako bi ublažili krizu, u Lebanu su nedavno doneli odluku da ograniče direktorske zarade u javnom sektoru na 66.000. Predsednik Opštine dr Mića Stanković kaže da je u pitanju preporuka, ali je svi uvažavaju jer je to bio jedini način da se smanji pritisak na budžet i stvori klima međusobnog uvažavanja. Jedna od mera štednje je i smanjenje činovničkog aparata, ali u lokalnoj samoupravi tvrde da nije preglomazan, jer je na platnom spisku sedamdeset radnika, dvadesetak više od stvarnih potreba.