Opštine tokom vanrednog stanja ostavljene same sebi

Najveći posao predstavljalo je stavljanje u lokalni kontekst propisanih mera, kako bi one bile primenjive bilo u gradskim sredinama ili u ruralnim područjima.

Ipak, jedinice lokalne samouprave (JLS) su ostavljene da se same snalaze u nabavci sanitetskog materijala i sredstava za dezinfekciju javnih površina u trenucima deficita ove robe na lokalnom tržištu, kao i da se postaraju da se mere primenjuju u kompleksnim okolnostima zabrane kretanja i pod pretnjom širenja virusa među rukovodiocima, zaposlenima i volonterima.

Ovakve rezultate pokazala je analiza postupanja jedinica lokalnih samouprava u Srbiji na suzbijanju pandemije kovida 19 tokom vanrednog stanja, koju je, u saradnji sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji, uradio Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

Pomenuto istraživanje je pokazalo da postoji potreba za izradu jasnih procedura za postupanje organa JLS u situacijama borbe protiv pandemije, jer je pandemija u zakonu i strateško-planskim dokumentima prepoznata kao bezbednosna pretnja, ali postupanje u slučaju ove opasnosti nije detaljnije elaborirano.

– Iako je tokom vanredne situacije postojao pravno-normativni okvir po kome su postupale lokalne samouprave, one same nemaju velike ingerencije za suzbijanje pandemije, osim da sprovedu odluke Republike. JLS su se ponašale kako su procenile da mogu uspešno da reaguje. Efikasnost njihovog delovanja je upitna, ali su opštine i gradovi prilično dobro reagovali, s obzirom da je veliki broj mera trebalo implementirati u kratkom vremenskom periodu, a imajući u vidu njihove različite kapacitete, kaže za Danas direktor InTER-a Dragiša Mijačić.

U skladu sa usklađivanjem pravne regulative sa novim Zakonom o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, neposredno pred uvođenje vanrednog stanja Vlada Republike je usvojila Uredbu o sastavu, načinu i organizaciji rada štabova za vanredne situacije na svim nivoima vlasti, na republičkom, pokrajinskom, gradskom i opštinskom.

Ova uredba, koja je zamenila prethodnu iz 2010. godine, pomogla je JLS da bliže regulišu rad svojih štabova za vanredne situacije, koji su aktivirani.

Većina gradova i opština je formirala stručno-operativne timove, ponegde i na nivou mesnih zajednica, koje su sačinjavali medicinski radnici, predstavnici MUP i civilnog društva, dok su neke opštine formirale i krizne štabove, kao novo telo. Uz to, mobilisan je i organizovan veliki broj volontera, pomoć građana i privatnog sektora.

– Najveći izazov bio je transformisati sve odluke Vlade na lokalni nivo, što nije jednostavno. Naročito je bilo bitno sprečiti širenje pandemije u bolnicama, domovima zdravlja, domovima za smeštaj starijih osoba. Najviše se radilo na dezinfekciji javnih površina i organizovanju kovid bolnica, kao i obezbeđivanju kontinuiranog snabdevanja starijih osoba, organizaciji javnog prevoza i ograničavanja kretanja poljoprivrednika i pčelara, a u mnogim JLS se javio problem priliva povratnika iz inostranstva i sprovođenje mera karantina za njih, navodi Mijačić.

On dodaje da je najviše problema bilo u nabavci dezinfekcionih sredstava, te da su lokalne samouprave potrošili značajna sredstva iz budžeta, pa otuda i preporuka da se dalje istraži koliko su opštine oštećene i mogu li izneti ovogodišnje planirane projekte kapitalnih investicija.

– Međutim, pandemija se nije zaustavila sa ukidanjem vanrednog stanja već se naprotiv, tokom leta raširila. Otuda se opravdano postavlja pitanje uspešnosti JLS na suzbijanju pandemije, a rezultati nekog narednog istraživanja bi trebalo da doprinesu boljoj organizaciji i koordinaciji, zaključuje Mijačić.

Analiza je urađena na osnovu podataka prikupljenih od 96 lokalnih samouprava, kao i tri beogradske opštine, a istraživanje je finansijski pomogla Fondacija za otvoreno društvo.

Saradnja i pomoć

– Ispitanici su se izjasnili da je najbolja saradnja ostvarena sa institucijama sa kojima lokalne jedinice i inače imaju kontakte, poput ministarstava unutrašnjih poslova, zdravlja, rada ili vojske, dok je nešto slabija bila sa onim sa kojima ne postoji veza u prošlosti, poput Instituta Batut. Interesantno je da je saradnja sa medijima ocenjena kao najbolja (94,8 odsto), naveo je Mijačić.

Veoma pozitivno ocenjena je saradnja sa Crvenim krstom Srbije (91,8 odsto), sa susednim JLS i njihovim štabovima (87,5 odsto) i sa okružnim štabovima za vanredne situacije (86,6 odsto). Visoko je ocenjena i saradnja sa Stalnom konferencijom gradova i opština (82,3 odsto), koja je pružila veliku pomoć u nabavkama, kao i sa udruženjima građana (82,3 odsto). Manje se komuniciralo sa privrednom komorom (64,6 odsto), donatorima i međunarodnim organizacijama (74 odsto) i sa humanitarnim organizacijama (76,8 odsto). U odnosu na ostale odgovore, relativno nisko je ocenjen stepen komunikacije i saradnje sa regionalnim bolnicama (74,2 odsto).