Šta je hronična opstruktivna bolest pluća, od koje je bolovao Bora Đorđević?

Hronična ostrukcija pluća manifestuje se specifičnim simptomima kao što su nedostatak vazduha, kašalj i iskašljavanje, kao i sviranje u grudima. Stručnjaci kažu da ukoliko pacijent kašlje i iskašljava tri meseca godišnje u toku poslednje dve godine, postoji sumnja da boluje od ove bolesti. Navedene tegobe najčešće prati osećaj nedostatka vazduha, koji vremenom može da se pogorša do tog stepena da pacijent ne može da obavlja ni osnovne životne aktivnosti.

Reč hronična znači da se bolest ne povlači, opstruktivna – da je delimično blokiran protok vazduha u disajnim putevima, reč bolest – oboljenje, a pluća – da se dešava u plućima.

Kako se navodi na sajtu Instituta za plućne bolesti Vojvodine Sremska Kamenica, kod bolesnika sa HOBP manji su otvori disajnih puteva. U njih ulazi manje vazduha zato što su zidovi disajnih puteva zadebljali i otečeni, disajni putevi su stisnuti pod uticajem malih mišića koji ih okružuju i u njima se stvara sluz koju bolesnik iskašljava.

„Od HOBP najčešće obolevaju pušači ili bivši pušači, osobe koje žive u kućama sa mnogo gasova (sagorevanje u pećima za zagrevanje prostorija) ili one koje su radile na mestima gde je bilo puno prašine i dima. Većina bolesnika sa HOBP ima preko 40 godina, ali mogu oboleti i mlađi ljudi. Osobe koje boluju od HOBP žale se na kašalj i iskašljavanje sluzavog ili „prljavog“ ispljuvka, otežano dišu, guše se, ostaju bez daha prilikom fizičkog napora i potrebno im je duže vreme da se oporave nakon prehlade. Sa napredovanjem bolesti, tegobe postaju sve izraženije. Većina pacijenata kasno se javlja lekaru i smatra da je kašalj normalna pojava zbog pušenja“, ukazuju sa Instituta za plućne bolesti Vojvodine.

Kako se leči hronična opstruktiva bolest pluća

Kada se jave lekaru koji dijagnostikuje pravu prirodu bolesti, pacijenti dobijaju savet o daljem lečenju:
– prestanak pušenja (najvažniji i najbolji način da pomognete svojim plućima);
– izbegavanje mesta gde se puši, dima i mirisa koji vam smetaju;
– provetravanje prostorija u stanu;
– redovno uzimanje lekova i
– redovne vežbe disanja.

Za lečenje HOBP koriste se lekovi koji otklanjaju simptome širenjem disajnih puteva, smirivanjem upale i infekcije, a po potrebi i drugi za jačanje snage srčanog mišića. Takođe, u lečenju se koriste dozni aerosoli, tzv. pumpice pomoću kojih se lek unosi udisanjem (inhalacionim putem).

„To je najbolji, najkorisniji i najmanje štetan vid terapije jer lek deluje direktno na oboleli organ, unosi se mala doza, brzo se otklanjaju simptomi i nema neželjenih efekata. Treba naglasiti kako je pogrešno mišljenje da su pumpice štetne jer navodno stvaraju naviku i imaju negativan efekat“, objašnjavaju na sajtu Instituta za plućne bolesti Vojvodine, dodajući da se u toku epidemija gripa i respiratornih infekcija bolesnicima se preporučuje vakcinacija.

„U uznapredovalom stadijumu oboljenja, kada je kiseonik u krvi znatno niži, bolesnicima koji ispunjavaju uslove propisuje se dugotrajna oksigenoterapija u kućnim uslovima (DOT). Ona podrazumeva upotrebu kiseonika preko aparata koji se zove koncentrator kiseonika u kućnim uslovima. Tako je pacijent na stalnoj oksigenoterapiji (najmanje 16 sati u toku dana), i manje su potrebe za bolničkim lečenjem. HOBP je bolest od koje svake godine oboleva sve više ljudi i predstavlja veliki zdravstveni i socio-ekonomski problem pa je prevencija u smislu prestanka pušenja najbolji način za smanjenje učestalosti tog oboljenja“, dodaju sa Instituta.

Hronična opstruktivna bolest pluća i smrtnost u Srbiji

Od hronične opstruktivne bolesti pluća 2022. godine u Srbiji je umrlo 2, 2 odsto građana, pokazuju poslednji podaci iz Zdravstvenog – statističkog godišnjaka Republike Srbije za 2022. godinu, koji je objavio Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

Prema istoj statistici, u periodu od 2013. do 2.022. godine zabeležen je pad stope mortaliteta od opstruktivne bolesti pluća za 0,3 odsto, dok su neke druge nezarazvne bolesti, na prvom mestu bolesti srca, zabeležile porast.