Zvaničan podatak da se u centru Kragujevca, na lokaciji „Prodor“, za ar građevinskog zemljišta nudi neverovatnih 220.000 evra, nedvosmislno kazuje da je u centru Šumadije na delu takav investicioni bum koji je do pre nekoliko godina bio nezamisliv i kakav se ovde ne pamti.
Nešto slično ovde se, doduše, dešavalo 60-tih i 70-tih prošloga veka, u vreme ubrzanog razvoja Zastave, ali tada je to rađeno u sasvim drugačijem političko-ekonomskom ambijentu, te su Zastavinu Fabriku automobila, na primer, tih godina gradili i omladinci (akcijaši) iz svih krajeva bivše SFRJ.
Gotovo pola veka docnije Kragujevac je ponovo veliko gradilište, na kojem investitori ne žale „kad dreše kesu“. Dolazak takvih inostranih kompanija kakve su italijanski Fijat, izraelska Plaza, austrijska Supernova i slovenački Merkator, ali i domaćih poput Vlade Divca, Emira Kusturice i Novaka Đokovića privukao je i privlači i mnoge investititore – i strane i domaće. U takvoj situaciji i ne čudi da se zemljište u donedavno zapuštenoj Staroj radničkoj koloniji, kraj gradilišta multifunkcionalnog Plaza centra, prodaje za 40.000 evra po aru. Nije, naravno, teško izračunati da je hektar zemljišta u Staroj koloniji, ili Stanovljanskom polju kako se taj deo grada nekada zvao, dostigao astronomsku cenu od četiri miliona evra. Prosečne cene građevinskog zemljišta u užem gradskom jezgru još su veće i dostižu 55.000 evra po aru ili 5,5 miliona evra za hektar. Otuda i ne iznenađuje podatak da je gradska uprava u minulih godinu dana od prodaje građevinskih lokacija inkasirala 27 miliona evra.
Najveći broj žitelja šumadijske prestonice s nevericom i i dalje pritajenim optimizmom prati šta se dešava u gradu. S nevericom – jer je Kragujevac do nedavno slovio za šumadijsku „dolinu gladi“, otud i onaj pritajeni optimizam, ali, ipak, optimizam, pošto investicioni bum najavljuje otvaranje novih radnih mesta i bolji životni standard, s jedne strane, dok se, s druge, novac inkasiran u gradskoj kasi od prodaje građevinskih lokacija mahom ulaže u izgradnju i rekonstrukciju komunalne infrastrukrure, ulica i saobraćajnica. Ubrzani priliv investicija u grad obećava, nadalje, i da će Kragujevac u bliskoj budućnosti dobiti i kulturne, obrazovne i sporske objekte i sadržaje (nove zgrade pozorišta, bilioteke, Filološkog umetničkog fakulteta, zatvoreni bazen i druge) koje urbanu sredinu čine gradom u punom i pravom smislu tog pojma.
Pored inostranih kompanija i investitora, u Kragujevac sve intenzivnije, zbog skorašnjeg dolaska Fijata u Zastavu, svakako, počinje da ulaže i država. Ako je suditi prema poslednjim zvaničnim najavama, država Srbija će ovde, iz Nacionalnog investicionog plana, u naredne tri-četiri godina da investira 150 miliona evra. Državnim novcem biće finasirana izgradnja autoputa prema koridoru 10, temeljna rekonstrukcija pruge Lapovo-Kragujevac-Kraljevo, gradnja zaobilaznica oko grada i drugih infrastrukturnih projekata, koji bi krajem 2011. trebalo da stvore uslove za planiranu proizvodnju 300.000 Fijatovih automobila u Zastavi godišnje.
Kragujevac je, konačno, reklo bi se, a kako to primećuju i ozbiljniji lokalni mediji „dočekao svojih pet minuta“. Ima li, međutim, taj sve ubrzaniji ekonomsko-privredni i urbanistički razvoj grada i drugu, tamniju, stranu?
Kragujevac je, naime, sve do skora, usleg gotovo dvodecenijskog propadanja lokalne privrede i time uzrokovane besparice, bio relativno miran grad s niskom stopom kriminala, u kojem je većina stanovništa živela u uslovima svojevrsne sirotinjske „uravnilovke“. Veliki priliv kapitala i svekoliki razvoj nagoveštavaju, međutim, drugačije trendove, a u prilog tome novinski napisi tipa „Kriminalci se sele u Kragujevac“, a tu i je i sve izraženija bojazan da bi investicioni bum, koji sa sobom donosi i enormni rast cena stambenog prostora, mnoge Kragujevčane mogao da ostavi u doživotnom podstanarskom statusu. Istovremeno, strahuje se i da bi nagli ekonomsko-privredni razvoj, u uslovima tranzicije na srpski način mogao deo šumadijskog lumpenproleterijata da gurne u još veću bedu i beznađe. Ovo tim pre što se već uveliko govori i piše kako je Krgujevac već postao (pre)skup za mnoge Kragujevčane.
Ima li osnova strahovanjima ove vrste? Kad je već nagovešteni porast kriminala u centru Šumadije u pitanju, načelnik ovdašnje Policijske uprave Ivan Đorović u izjavi za Danas najpre primećuje da novinski napisi tipa „Kriminalci se sele u Kragujevac“ nisu zasnovani na činjenicama.
Kragujevac je, prema njegovim rečima, i dalje jedan od najbezbednijih gradova u Srbiji, u kojem se stopa krimaliteta smanjuje iz godine u godinu.
– Naravno da se o mogućnostima porasta stope kriminala u Kragujevcu, u uslovima sve bržeg i većeg priliva kapitala u grad, može raspravljati. Ta mogućnost nije nerealna, ali za sada porasta kriminala u gradu nema. Naprotiv, stopa kriminaliteta se smanjjuje, a Kragujevac je jedini grad u Srbiji u kojem je napravljena svojevrsna „Mapa kriminala“, na osnovu koje mi u policiji u svakom trenutku znamo šta se dešava u bilo kom delu grada. Ali, ako se situacija, usled priliva velikog novca u grad, i promeni, siguran sam da ćemo je mi i dalje držati pod kontrolom – tvrdi Đorović.
Sociolog i član ovdašnjeg Gradskog veća za socijalnu politiku Slavica Saveljić smatra da je osnovano pretpostaviti da će u Kragujevac koji se ubrzano razvija, dolaziti različiti ljudi, sa raznim namerama. No, razvoj društva ili grada, prema njenim rečima, treba da prati i razvoj nadležnih institucija, odnosno njihovo osposobljavanje da blagovremeno sankcionišu negativne pojave. Ona kaže i da razvoj jedne zajednice ne mora da uzrokuje ubrzano socijalno raslojavanje njenih žitelja.
– Tačno je, na primer, da zbog velikog interesovanja investitora cene stambenog prostora u Kragujevcvu rastu, ali taj problem će se rešavati izgradnjom tzv. „socijalnih stanova“ koje će, pod povoljnim uslovima, moći da iznajmljuju ne samo materijalno ugroženi Kragujevčani, već i pripadnici srednjeg sloja koji nisu u situaciji da podižu stambene kredite. Problem stanovanja ovde će se rešavati i socijalnim, odnosno netržišnim cenama građevinskog zemljišta za kategorije stanovništa koje na drugi način ne mogu da dodju do krova nad glavom – kaže Saveljić, napominjući da ostale prateće pojave investicionog buma mora da prati istovremeni razvoj socijalnih ustanova.
Situacija u zahuktalom Kragujevcu i dalje je neizvesna. Na pomolu je još jedna tranzicijska bitka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
