Optužbe da su “strani plaćenici”, SLAPP tužbe, pretnje i pritisci: Sa čime se sve suočavaju zaštitnici ljudskih prava

– Zaštitnici ljudskih prava su konstantno pod pritiskom, kako državnih, tako i nedržavnih subjekata. Mediji ih napadaju optužbama da su “strani agenti”, a ogroman problem predstavlja i nekažnjivost fizičkih napada na aktiviste, kazala je Mijatović učestvujući na panelu koji se fokusirao na zaštitu aktivista koji rade na zaštiti ljudskih prava drugih.

Nadovezujući se, njen prethodnik na ovoj poziciji, Nils Muižnieks je prepoznao “eksploziju SLAPP tužbi” kao mehanizam za opstrukciju rada aktivista i novinara.

– Napori političara da ućutkaju kritike poslednjih godina se manifestuju kroz SLAPP tužbe, koje aktiviste stavljaju u poziciju da moraju grčevito da se bore za pravo da se bave svojim poslom. To je ključna pretnja demokratiji, istakao je Muižnieks, koji je direktor kancelarije za Evropu organizacije Amnesti internešonal.

Katalin Čeh, evroparlamentarka iz Mađarske je konstatovala da je problem sa ućutkavanjem boraca za ljudska prava znatno širi i da je u pitanju globalni trend.

– Pored već spomenutih SLAPP tužbi, primetno je i sve više GONGO organizacija koje imaju za cilj da razvodne aktivnosti autentičnih nevladinih organizacija, kao i niz drugih metoda za otežavanje funkcionisanja i finansiranja organizacija civilnog sektora. Autokrate uče jedni od drugih i moje mišljenje je da bi Evropska unija morala glasnije da reaguje na ove pojave, kazala je Čeh, napominjući da bi EU u ovom pogledu najpre morala da “pospremi svoju kuću” kako bi imala kredibilitet da kritikuje zemlje u okruženju.

Ona je Evropski parlament okarakterisala kao jedan od “najhrabrijih parlamenata na svetu”, ističući da se bavi temama koje drugi zaobilaze. Međutim, kako je dodala, svi izveštaji o kršenju ljudskih prava ne znače ništa bez adekvatne reakcije Evropske komisije.

– Komisija mora pitanje kršenja ljudskih prava da stavi na znatno više mesto na svojoj agendi. U toku je rat između demokratije i autokratije i unutar Evropske unije zaštita ljudskih prava mora da bude prioritet, kazala je Čeh.

Deo problema, primetila je Dunja Mijatović, je i način na koji se govori o pitanjima kršenja ljudskih prava. Kako je istakla, problemi se redovno konstatuju u izveštajima o napretku zemalja koje objavljuje Evropska komisija, ali se i kamufliraju birokratskom terminologijom.

– O ovim problemima se ne govori na način na koji bismo želeli da vidimo. Problemi se i konstatuju u izveštajima, ali se ne insistira na njihovom rešavanju i primeni usvojenih standarda. Bez toga, ostaju samo reči na papiru dok situacija ostaje nepromenjena, istakla je Mijatović.

Upitana o tome šta aktivisti za zaštitu ljudskih prava mogu da urade kako bi zaštitili sebe, Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava JUKOM je istakla da je ključna stavka podrška građana.

– Kada izostane institucionalna podrška, neophodna je podrška javnosti. Iz tog razloga je nužna sinergija između zaštitnika ljudskih prava i medija, kako bi se građanima objasnio značaj njihovog rada. A kada imate podršku građana, onda ste bezbedni, kazala je Golubović.

Muižnieks je u odgovoru na ovo pitanje u prvi plan istakao solidarnost između organizacija civilnog društva.

– Teško je boriti se ako misliš da si sam. Takođe, moj savet zaštitnicima je da budu pametni onoliko koliko su to države i korporacije, pogotovo u korišćenju informacionih tehnologija. Najzad, tu su uvek međunarodne institucije od EU, Saveta Evrope do UN-a. Njihovi mehanizmi su često komplikovani, ali treba raditi na tome da vam postanu saveznici, kazao je Muižnieks.

Dunja Mijatović je takođe apelovala na solidarnost, ističući da je tokom septembra u Srbiji, pomažući organizatorima Evroprajda, primetila izostanak podrške od drugih organizacija civilnog sektora, rekavši da su svi radije ostali “u svom mehuru”.