Optužbe za torturu koja je „postala redovna praksa“

U svom najnovijem izveštaju, koji je obuhvatio slučajeve 34 trenutna zatvorenika i 10 bivših, HRW navodi da su aktivisti, novinari i opozicionari godinama zatvoreni i da im se kazne često proizvoljno produžavaju. Međutim, prenosi Bi-Bi-Si, uzbekistanske vlasti tvrde da u zemlji nema političkih zatvorenika, i da ne postoji tortura, a da su neki od stražara koji su mučili zatvorenike optuženi.

„Najmanje 29 od ta 44 zatvorenika uverljivo tvrde da su bili mučeni tokom pritvora ili u zatvoru“, kaže Stiv Sverdlou, istraživač HRW za centralnu Aziju. Jedan slučaj je u izveštaju istaknut – slučaj novinara Muhameda Bekjanova, koji se u zavoru nalazi još od 1999. On je brat opozicionog lidera Muhameda Saliha, a radio je svojevremeno u opozicionom listu Erk. Bekjanov je pobegao u Ukrajinu, ali su ga uzbekistanske snage bezbednosti otele, nakon serije eksplozija u Taškentu, za šta je okrivljena opozicija.

Njegova ćerka Ajgul, koja je tada imala 18 godina, rekla je Bi-Bi-Siju da je cela porodica bila u šoku kada je kidnapovan. „U stanu je bilo znakova borbe. Sve je bilo polomljeno, nameštaj razbijen. Naše porodične slike su nestale. Nismo mogli da verujemo svojim očima“, priča Ajgul, koja oca nije videla od te 1999. Međutim, kako je dodala, njena majka je uspela da ga poseti pre dve godine. Pronašla ga je u užasnom stanju, imao je tuberkulozu i falila mu je većina zuba.

„Mama je rekla da nije mogla da ga prepozna. Izgubio je na težini toliko da je izgledao kao da mu se koža proteže preko kostiju“, objašnjava Ajgul. Prema njenim rečima, tokom jednog ispitivanja je toliko pretučen da su mu polomili noge. „Rekao je mami da su jednom stražari formirali dva reda, i prisilili ga da se provlači između dok su ga sa štapovima nasumice tukli. Nakon toga su ga tako krvavog ostavili četiri dana na betonu bez hrane i vode“, priča Ajgul. Bekjanov je trebalo da bude pušten 2012, ali mu je kazna produžena na još pet godina zbog „nepoštovanja zatvorskih pravila“.

Hjuman rajts voč navodi da su takve metode redovna pojava u uzbekistanskim zatvorima. „Dokumentovali smo da Vlada Uzbekistana produžava kazne političkim zatvorenicima na apsurdnim, potpuno neosnovanim razlozima, koje oni nazivaju kršenje zatvorskih pravila“, kaže Sverdlou.