Mnoga pitanja ostala otvorena: Manjkavost optužnice za slučaj Danke Ilić, trapava istraga i mrtav osumnjičeni

U prethodnom tekstu opisani su iskazi okrivljenih, dok će se Danas u nastavku baviti detaljima optužnice koji se tiču veštačenja, ali i određenim nedostacima i propustima u istrazi.

Kao što smo već pisali, okrivljeni su najpre priznali da su ubili devojčicu, da bi kasnije potpuno promenili iskaze i negirali izvršenje krivičnog dela koje im se stavlja na teret.

Ipak, postupajući tužilac je odlučio da ne prihvati odbranu okrivljenih koji su tužilaštvu izjavili da su delo priznali jer su bili mučeni i trpeli brutalne batine od strane policije.

Kada osumnjičeni menjaju iskaze, tužilac ima slobodu da proceni koji od iskaza mu deluje uverljivije, a svoju odluku donosi na osnovu ostalih dokaza i činjenica do kojih je došao tokom istrage.

Ostaju otvorena mnoga pitanja

Kada se pogledaju iskazi okrivljenih, mogu se uočiti određene kontradiktornosti, ali i neke nelogičnosti.

Jedno od većih nepodudaranja iskaza kada su okrivljeni priznali izvršenje dela je boja džaka u koji je, po svom priznanju, Dejan Dragijević stavio telo devojčice kada ga je premeštao sa deponije.

Dragijević je u svom iskazu izjavio da je telo stavio u crni džak, dok je njegov rođeni brat Dalibor Dragijević, koji je preminuo u policijskoj stanici, u svom iskazu rekao da je Dejan telo dovezao u džaku bele boje.

U priznanjima i jednog i drugog okrivljenog je primetan visok nivo sinhronizovanosti kada je u pitanju njihov dogovor kako da se otarase tela. Tužilac nije mnogo insistirao da mu okrivljeni opišu sam tok njihovog razgovora, pa se čitanjem iskaza i optužnice stiče utisak da su njih dvojica razmenili svega nekoliko reči nakon što je devojčica usmrćena.

Smrt Dalibora Dragijevića može biti kobna po čitav slučaj

Iako se ova optužnica ne bavi time na koji način je preminuo brat okrivljenog Dragijevića, jer se istraga o tome vodi posebno u Višem javnom tužilaštvu u Nišu, rezultat te istrage može biti presudan kada dođe do sudskog postupka.

Nejasno je zbog čega istraga koju vodi VJT u Nišu praktčno tapka u mestu, iako je obdukcioni nalaz od prvog dana istrage u tužilaštvu. Dakle, tužilaštvo u Nišu zna koji je uzrok smrti Dalibora Dragijevića, ali javnost to još uvek ne zna.

Uzrok smrti ne zna još uvek ni otac Dalibora Dragijevića, koji je trećeoptuženi u slučaju Danke Ilić kao pomagač u prikrivanju dela.

Međutim, on je u postupku koji vodi VJT u Nišu oštećeni i po sili zakona, kao najbliži srodnik ima pravo da mu se dostavi obdukcioni nalaz o uzroku smrti sina.

Uprkos tome on još uvek nije dobio nalaz, jer tužilaštvo u Nišu koristi drugu zakonsku odredbu po kojoj ono može ocu pokojnog Dalibora da uskrati uvid u obdukcioni nalaz, sve dok ga ne sasluša kao oštećenog. Ostaje nejasno zbog čega VJT u Nišu za ovih nekoliko meseci nije sasušalo starijeg Dragijevića.

Advokat Radoslava Dragijevića, Milinko Jovanović za Danas kaže da je on više puta slao zahtev VJT u Nišu da im se dostavi obdukcioni nalaz, a da je tek nedavno dobio odgovor da nalaz ne može biti poslat dok se Dragijević ne sasluša.

„Ja sam zatražio da se moj branjenik najhitnije sasluša kako bi taj nalaz konačno dobili. Nije mi jasno zbog čega tužilaštvu treba toliko vremena da obavi jedno saslušanje. Moje mišljenje je da se sa saslušanjem namerno prolongira i ja ću uputiti zvaničnu pritužbu na rad VJT u Nišu. Ukoliko nalaz pokaže da je Dalibor preminuo nasilnom smrću u policijskoj stanici, odbrana će tražiti da se taj nalaz pročita na suđenju“, kaže advokat Jovanović.

I zaista, veliko je pitanje da li bi tužilaštvo u Zaječaru moglo tako olako da odbaci navode okrivljenih da su priznanja dali pod batinama, da je obdukcioni nalaz pokazao da je Dalibor preminuo nasilnom smrću, tj. da je preminuo od posledica fizičke torture u policiji.

To bi zatim povuklo sa sobom mogućnst podizanja ove optužnice, koja se upravo zasniva na priznanjima okrivljenih, za koja su kasnije tvrdili da su im iznuđena batinama u policiji.

O narušenom ugledu samog MUP-a suvišno je trošiti reči, jer je MUP izdao zvanično saopštenje, dan nakon smrti Dalibora Dragijevića u kome je navedeno da je premino iznenada, nakon što mu je pozlilo.

I naša redakcija je pokušala, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu inforrmacijama od javnog značaja, da dobije odgovor od VJT u Nišu koji je uzrok smrti Dalibora Dragijevića, ali nam je odgovoreno da bi takva informacija ugrozila dalji tok istrage.

I Više javno užilaštvo u Zaječaru sakrilo informaciju od Danasa

Nakon što je Srđan Janković izneo svoju odbranu u kom je negirao prethodno priznanje u policiji, Danas je došao do nezvaničnih saznanja da je zadobio povrede u policijskoj stanici.

Naša redakcija je tada poslala zvanično pitanje tužilaštvu u Zaječaru da li poseduje saznanja o tome da je okrivljeni zadobio povrede. Odgovor tužilaštva je bio da ne raspolaže takvim informacijama, iako se uvidom u optužnicu vidi da je Janković tužilaštvu izjavio da je pretrpeo fizičku torturu, da ne oseća levu šaku i da je imao polomljeno rebro. Okrivljeni je čak naveo i da su mu povrede konstatovane u Domu zdravlja.

Ovi navodi okrivljenog uopšte ne moraju nužno biti istiniti, naročito ako se uzme u obzir da osumnjičeni ima pravo da ne govori istinu, ali je on ipak izneo ozbiljne optužbe koje predstavljaju teška krivična dela, ukoliko su istinite.

Za sada je nepoznato da li je tužilaštvo izvršilo zvanične provere ovih navoda, s obzirom da je postupajući tužilac odbacio ovakvu odbranu.

I drugi okrivljeni je u svom iskazu, takođe, naveo da je bio tučen i da mu je batinama iznuđen iskaz o priznanju krivice, ali je i za te navode nepoznato da li ih je tužilaštvo proveravalo.

U iskazima je vidljiv izostanak pitanja tužilaštva okrivljenima kada su navodili da im je iskaz iznuđen batinama.

Tužilac je okrivljenima postavljalo pitanja zbog čega su priznali delo ako ga nisu izvršili, ali se nije, tokom saslušanja, bavio time na koji način su im iskazi iznuđivani.

Iskaz može biti iznuđen tako što neko drugi napiše izjavu, a onda osumnjičenog prisili da to potpiše. Priznanja mogu biti diktirana, a osumnjičeni se mogu i naterati da „nauče“ priznanje koje policija želi. To su samo neke od metoda koje mogu da se koriste prilikom iznude iskaza, a tužilaštvo je takva pitanja izostavilo.

Ipak, treba napomenuti da priznanja okrivljenih u policiji deluju uverljivo, jer su detaljna i dosta su slična jedna drugom, pa je to verovatno i prevagnulo da tužilac ne prihvati odbranu okrivljenih, već da optužnicu temelji upravo na takvim priznanjima.

Drugi „stub“ optužnice: Analiza video snimaka i GPS-a kao i iskazi pojedinih svedoka

Pored priznanja, koja su optuženi kasnije porekli, ova optužnica svoju „snagu“ crpi na činjenici da je veštačenjem video snimaka sa sigurnosnih kamera kritično vreme nestanka devojčice između 13.30 i 14.00 časova.

U ovom vremenskom periodu je veštačenjem video zapisa i analizom kretanja vozila pomoću GPS signala kojim su upravljali okrivljeni utvrđeno da su se u u ulici Vojvode Radomira Putnika u Banjskom polju nalazili i devojčica i vozilo kojim je devojčica, prema navodima optužnice udarena.

Ovu analizu je radio Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu- Departman za saobraćaj.

Prema toj analizi osumnjičeni su se od 13.30 nalazili u Banjskom polju, gde su najpre bili u Ozrenskoj ulici radi otklanjanja kvara, a zatim su se odvezli do ulice Radomira Putnika gde su se zadržali ispred kuće gde je devojčicu dovela majka.

Na video snimku je uočena i osoba čija je visina od 70 do 90 centimetara, i ona je uočena poslednji put u 13.44 časova.

Zaustavljanje vozila „Fiat Panda“  u kom su se nalazili okrivljeni, blizu mesta na kom je uočena devojčica je uočeno u 13.52 i zadržalo se tu 59 sekundi. To je u optužnici uzeto kao vreme kada su okrivljeni udarili devojčicu vozilom. Prema ovome, okrivljenima je trebao minut vremena da Dragijević izađe iz vozila, ubaci devojčicu u zadnji deo, tu je uguši i vrati se na svoje mesto, odakle se vozilo upućuje dalje ka Starobanjskom putu.

Međutim, ni na jednom snimku se ne vidi trenutak kada vozilo udara devojčicu.

Ove vremenske i mesne odrednice se delimično poklapaju sa vremenskim i mesnim odrednicama koje su okrivljeni naveli u svojim iskazima u kojima su priznali delo.

Okrivljeni svoju putanju, u kritičnom vremenu po optužnici, nisu poricali ni kada su iznosili odbranu i negirali krivicu, ali jesu menjali iskaz u smislu radnji koje su obavljali na nekim mestima, pa su tako izjavili da su zaustavili vozilo kako bi Janković vezao pojas, a ne zato što su udarili dete, a da su se pored deponije zaustavili kako bi Janković razgovarao telefonom.

I svedoci potvrdili da su videli dete i „Fiat Pandu“, ali niko nije video da je dete udareno kolima

Od 24 svedoka, njih petoro je potvrdilo da su videli žensko dete koje po opisu odgovara Danki Ilić, a neki su potvrdili i da su u istoj ulici primetili i „Fiat Pandu“ borskog vodovoda.

Međutim, niko od njih nije video da je devojčica pregažena, niti da je neko stavlja u vozilo.

Tužilaštvo se u svom obrazloženju poziva na ove izjave, kao dokaz da su okrivljeni izvršili delo koje im se stavlja na teret. Takođe, tužilaštvo se pozvalo i na izjavu jednog svedoka koji je uočio okrivljene pored deponije na Starobanjskom putu. Međutim, taj svedok je samo potvrdio da je okrivljene video pored deponije, ali ne i da je video da nešto čudno tu rade.

Misterija slučaja- materijalni dokazi

Ovako temeljno uklanjanje bioloških tragova bi teško pošlo za rukom i nekome ko je izuzetno stručan u ovoj oblasti, a u ovom slučaju reč je o radnicima vodovoda, koji nemaju kriminalnu prošlost.

Pasivnost tužioca i propusti policije

Optužnica za ubistvo Danke Ilić tek treba da bude potvrđena od strane Sudskog veća Višeg suda u Zaječaru. Ukoliko bude potvrđena, u roku od 30 dana bi trebalo da se održi prvo pripremno ročište.

Još vesti iz ovog grada

Dr Dragan Milić saopštio da ne podržava proteste na kojima se blokiraju putevi

Sto dana je prošlo, ali nove niške vlasti još nema

I Zaječar zastao na 15 minuta za 15 izgubljenih života

U Zaječaru izvedena predstava „Čehovljeva soba-sezona prva”