Foto: Jelena Nikolić Antonijević Kritično ugrožena vrsta u našoj zemlji, orao krstaš, koji krasi i nacionalni grb Srbije, postepeno se oporavlja, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Gotovo punu deceniju, ovo društvo prati populaciju orlova krstaša.
Ovogodišnja gnezdeća sezona potvrđuje postepeni oporavak ove vrste i širenje teritorije koju zauzimaju: zabeleženo je 14 parova, od čega je 6 parova uspešno izvelo ukupno 7 mladih.
Kako podsećaju, pre svega osam godina u Srbiji postojao samo jedan par ovih orlova koji krase nacionalni grb Srbije.
– Tokom zimskih i ranih prolećnih meseci, ornitolozi i saradnici DZPPS-a, u potrazi za krstašima istražuju teritorije koje ispunjavaju uslove za njihovo gnežđenje. Tako je i ove godine više puta obiđena Vojvodina. Ustanovljeno je da su svi napori prethodnih godina ulagani u oporavak ove vrste, a koje je predvodilo DZPPS, dali rezultate – saopštavaju iz ovog udruženja.
Populacija krstaša se očigledno povećava i kako nastavljaju ptice se pojavljuju na gnežđenju tamo gde ih nije bilo, tako su se ove sezone prvi put gnezdili i izvan Banata, u Bačkoj, a glavni pravci njihovog širenja su sa severa na jug, dolinom reke Tise, kao i duž rumunske granice.
Kako iz godine u godinu raste broj gnezda, više nije izvodljivo danonoćno ih čuvati, što je DZPPS radilo od 2017. godine, već se periodično obilaze.
– Posmatrali smo 14 parova krstaša koji su branili i obeležavali teritorije za gnežđenje, njih 13 uspešno je došlo do faze gnežđenja, od čega se jedan par nalazi u Rumuniji, na svega 500 metara od granice sa našom zemljom ali se većinski hrane sa ove strane granice. Tako da smo mogli da kontrolišemo 12 parova.Uspešnost gnežđenja je polovična, šest parova je iznedrilo ukupno 7 mladunaca koji će se uskoro vinuti put neba – kaže Milan Ružić, izvršni direktor DZPPS.
Jedini par krstaša iz 2016. godine, Bora i Eržika, i dalje ponosno čuva svoju teritoriju u Srpskom Krsturu. U njihovo gnezdo je i ove godine stigla prinova, mladunac Vlada, koji je krajem juna obeležen plastičnim i metalnim nožnim prstenom kao i uređajem za satelitsko praćenje.
Na ovaj način, godišnje se obeleži svega jedan do dva mlada krstaša. Ovo je najosetljivija epizoda u praćenju krstaša jer je potrebno pogoditi kratak period kada su mladunci dovoljno porasli, ali još uvek nisu napustili gnezdo.
Da bi ih licencirani prstenovači obeležili, neophodna je pomoć profesionalnih penjača koji će se popeti na najviše drveće gde se nalaze orlovska gnezda, spustiti mladunce na zemlju, a potom ih obeležene vratiti roditeljima.
Zato je u simbolično važnom imenovanju mladunaca, DZPPS odlučilo da se ove godine zahvali Vladi Raškoviću, predvodniku grupe novosadskih penjača bez kojih obeležavanje prethodnih godina ne bi bilo moguće.
Pored terenskih posmatranja gnezda, ornitolozi DZPPS-a prate još 5 mladih orlova obeleženih od 2021. godine: Mimu, Mihajla, Radenka, Ivanku i Jocu.
Ovakvim načinom praćenja, prethodnih godina se značajno uvećalo poznavanje krstaša. Ptice su pokazale gde se zadržavaju, gde love plen, gde spavaju, koji predeli im najviše odgovaraju i tako se moglo pretpostaviti koje teritorije će naseljavati.
Došlo se do saznanja da se mladi orlovi redovno vraćaju na roditeljske teritorije, ali i da posećuju teritorije drugih parova krstaša.
– Prema onome što smo mogli da saznamo iz terenskih istraživanja, najveći izazov opstanku orlova i dalje je nedostatak velikog i starog drveća za smeštaj gnezda, ogromno uznemiravanje jer su oranice progutale prirodna staništa kao i još uvek prisutno trovanje. Ove godine jedan mladi orao krstaš nađen je otrovan kod Mola, a jedna jedinka je pronađena povređena u blizini Taraša. Ako se stradanja orlova budu smanjila, populacija će brže da se oporavlja i vraća na nekadašnja staništa – dodaje Ružić.
Cilj u procesu opravka krstaša za narednih 5 godina jeste povratak krstaša u predele Deliblatske peščare i Fruške gore, uz povećanje populacije do 25 gnezdećih parova.
Da bi se to postiglo, potrebna je snažna saradnja mnogih činilaca poput državnih institucija, javnih preduzeća, upravljača zaštićenih područja, poljoprivrednika, šumara i lokalnih zajednica.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
