Organizacija koja optužuje Janjića poznata po lažnim vestima i širenju mržnje

Dok stižu osude ovakvih navoda „Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu“, srpske organizacije i mediji sa Kosova upozoravaju da je reč o organizaciji poznatoj po širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje.

Među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi prema rangiranju Evropa Nostre našao se i manastir Visoki Dečani. To je izazvalo niz negativnih reakcija u Prištini.

Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da je simptomatičan bio tekst lista Koha Ditore pod naziom „Trijumf Srbije, Kosovo ćuti“. Nakon toga smo saznali da su Vjosa Osmani i Aljbin Kuri uputili pismo organizaciji Evropa Nostra tvrdeći da Dečani nisu ugroženi.

„Iz kojeg smo videli da su Osmani i Kurti zapravo pismo Evropa Nostri uputili još 18. marta. Dakle u vreme kada je manastir još uvek bio u nominaciji. A sa druge strane Kurti i Osmani takođe nisu preuzeli svoje dužnosti premijera i predsednika“, ukazuje Lazarević.

A onda je usledilo i saopštenje „Saveta za zaštitu ljudskih prava iz Prištine“. Osim što izjave o ugroženosti manastira vide kao besmislene traže i istragu protiv igumana Save Janjića uz tvrdnje da su Albanci držani kao taoci u manastiru.

Misija OEBS ponudila je izvršnom direktoru „Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda“ da se javno izvini ocu Savi ili da se organizacija suoči sa sudom.

Nisu učinili ni jedno ni drugo, a izvršni direktor te nevladine organizacije Bedžet Šalja nastavlja i danas u istom tonu.

„Mi nismo rekli da je Sava Janjić kriv mi smo tražili da se vrši istraga i da se dokaže šta se zapravo dogodilo u manastiru Dečani jer imamo dokaze. Nikad se nije dogodilo da je odbor izašao sa nekom izjavom da nije imao dokaze“, tvrdi Šalja.

Ono što su u prošlosti iznosili kao „dokaze“ više puta je demantovano. Portal KoSSev ukazuje na aktivistu ove organizacije Haljita Beranija koji je 1999. godine tvrdio da se u Trepči vrši spaljivanje Albanaca što nikada nije utvrđeno. Važnu ulogu je imao i uoči nasilja iz marta 2004. godine.

„Ali ga srpska zajednica najviše pamti kao izvora vesti o tome da su Srbi pojurili, kako je kazao, šest albanskih dečaka u Ibar, da su četvorica upala u reku, da se jedan dečak spasao tada, i po izuzetno teškim rečima koje je korisitio za medije na albanskom u to vreme“, podseća Lazarević.

Opširnije čitajte na portalu N1 Beograd.