Ortaci iz Vučije

U šumu se ne ide bez oštre sekire, dobrih volova, užine i iskusnog rabadžije i drvoseče, staro je pravilo našem kraju. Ortačka družina je, nastavljajući porodičnu tradiciju, veštinu obaranja stabala i izvlačenja balvana ispekla od malih nogu. Rabadžije porane i omrknu na poslu ili u putu, dok se posebno vodi računa o zapregi.

– Uz seno, volovima se daje šest-sedam kilograma žita ili jarme dnevno.Najbolja je živa zob, volovi se onda ne znoje u jarmu, otkriva rabadžijsko iskustvo Miloš Mandić. „ Za rad u šumi najbolji su volovi od 14-15 tovara, čija je cena oko 2.600 evra. „Na vlaci“ mogu da izdrže najviše tri-četiri godine, pa mora da se zamene“, dodaje. Braća Slobodan i Vidomir Lečićpre dve godine ostali su bez oca Dragomira, ali ne zapostavljaju obradu imanja. Uz gajenje stoke i rabadžiluk, od seoskih majstora „očima kradu“ umeće u drvodeljstvu ili „obuvanju“ volova. Više ne čekaju dolazak majstora, većsa ortacima Mandićima spremaju metalne ploče i potkivaju zapregu.

– Rabadžiluk nam je u krvi i zato, valjda, nije ništa teško. Bolje u šumi nego na birou ili u lošoj firmi. Ovde ti niko ne naređuje, možeš da sedneš kad hoćeš, plata je redovna i – svoj si gazda, kažu Slobodan i Vidomir Lečićo izboru svog zanimanja.

Izvlačenje građe plaća se pet do deset evra po kubiku, a šumari i privatni vlasnici šuma se pre opredeljuju za zapregu nego tegljače sa sajlama i ostala čuda tehnike jer čuvaju šumski podmladak i stabla.