„Sada će svaki pacijent da misli da ga namerno stavljamo na listu čekanja na operaciju kuka“: Ortopedi o tvrdnjama Danice Grujičić

Ministarka Danica Grujičić rekla je juče da je „osnovni problem ovde jeste to što se svi pacijenti stavljaju na liste, a trebalo bi da se stavljaju onda kada više ne mogu da funkcionišu“.

„Kada mogu, a osećaju bol, mogu da popiju lek, ali liste se namerno prave da bi ljudi koji ne mogu da hodaju morali da plaćaju privatne operacije“, kazala je ona i dodala, između ostalog, „ako vi normalno funkcionišete popijte diklofenak ili nešto“.

Pre nego što su ortopedi objasnili da li oni neselektivno „stavljaju“ svoje pacijente na zvaničnu Listu čekanja RFZO, gde je juče bilo ukupno 32.944 osobe koje čekaju na operacije kuka (14.035) i kolena ( 18.909), rekli su da u ortopediji, grani medicine koja uključuje hirurgiju, a ministarka je, takođe, hirurg, postoje jasne indikacije za operaciju, ne samo kuka i kolena, već i svih ostalih koštanih tkiva u organizmu.

„Samo anonimnao jer…“

Zanimljivo je da nijedan od trojice ortopeda iz tri različita grada u Srbiji nije želeo da priča za Danas pod imenom i prezimenom „jer je to direktna konfrontacija ministarki, mimo naših direktora“.

„Problema nam je dosta, pa nećemo još i taj“, naglasio je jedan od njih.

Uz to, kako je rekao ortoped iz jedne velike beogradske klinike, „da operišemo svakoga ko se požali na bol, onda bismo napunili najveći fudbalski stadion samo ljudima koji imaju probleme sa kukovima“.

„Ali da bismo objasnili građanima i ministarki da osobe koje nam se obrate za pomoć ne stavljamo namerno na listu čekanja da bi oni potom otišli u privatnu bolnicu i platili operaciju 8.000 evra, dok je u državnim ustanovama na teret Fonda, bitno je da kažemo da procedura počinje ovako: pacijent koji je dobio uput za ortopeda uđe u ordinaciju i kaže: „Dobar dan, doktore, osećam bolove u predelu kuka i ne mogu da hodam“, a mi onda započnem pregled po svim pravilima struke“, objašnjava njegov kolega.

Prema njegovim rečima, obavezno pita pacijenta gde je projekcija tog bola koji oseća.

„Kada je u pitanju bol zbog teškog oštećenja kuka, tada se on oseća na preponama i to na strani gde je oštećen taj zglob. Takođe, pacijent bi trebalo da oseća bol pri hodu, da ne može da prekrsti noge dok sedi, odnosno da ga to boli, a kada se jave noćni bolovi, onda tu više ne pomaže nikakav diklofenak, injekcije i banje, već je to apsolutna indikacija za operaciju“, objašnjava on.

„Ovako izgleda kada se postavlja indikacija za operaciju“

Kako dodaje, potom šalje pacijenta kod radiologa da se uradi snimak karlice i oba kuka.

„Nakon toga, u opisu snimka, koji radi specijalista radiologije, posmatram koji je stepen, narodski rečeno, oštećenja kuka, starost pacijenta, njegovu profesiju, da li ona zahteva kretanje ili sedenje, pa kad se sve to uzme u obzir, ali i još dosta drugih parametara, donsim odluku da li je potrebna operacija ili ne“, naveo je on.

Slično su objasnile za Danas i njegove kolege. Inače, sva trojica lekara zaposleni su u državnom sektoru.

Stanislav Tadić, radiolog u penziji, kaže za Danas da ortopedi posle uzimanja anamneze i pregleda, pacijenta šalju na snimanje.

„Mi to uradimo i opišemo šta smo na snimku videli. Radiolozi uopšte ne učestvuju u donošenju odluke da li je nekome potrebna operacija, već daju svoje stručno mišljenje u vezi sa onim što se nalazi na snimku. Kada pacijent naše mišeljenje odnese ortopedu, tada on upotpunjuje svoja dotadašnja saznanja o stanju pacijenta i procenjuje koji je najbolji način lečenja za svakog od njih“, objasnio je on.

Anatemisanje specijalista je kontraproduktivno

Na pitanje ortopedima zašto je onda ministarka izjavila tako nešto, poslala poruku pacijentima da će ortoped da ih stavi na listu čekanja, a oni zbog dužine čekanja možda će završiti kod privatnika, oni kažu:

„Ministarka je hirurg. Možda nije mislila baš tako da kaže, možda zna ko od naših kolega neselektivno stavlja pacijente na listu čekanja. Ali, trebalo bi da se malo povede računa kada se anatemišu lekari specijalisti čitave jedne grane medicine. Tako je bilo i u vezi sa ginekolozima tokom poslednje aktuelne priče o akušerskom nasilju, pa su buduće mame, prema svedočenjima kolega ginekologa, dolazile na porođaj prestravljene“.