Oružana agresija na Srbiju samo u teoriji

U pitanju je, saglasni su Danasovi sagovornici, uobičajen rečnik koji je prisutan u strateškim dokumentima svih zemalja sveta.

Pasus iz Predloga strategije odbrane koji je prethodnih dana privukao najviše pažnje doslovno glasi: „Oružana agresija na Republiku Srbiju u narednom periodu ne može se isključiti.

Otklanjanju ove pretnje znatno će doprinositi politika odbrane Republike Srbije zasnovana na vojnoj neutralnosti i aktivnom angažovanju na izgradnji i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Politika vojne neutralnosti, jačanje Vojske Srbije i osposobljavanje stanovništva za odbranu su odvraćajući faktori za oružanu agresiju na Republiku Srbiju“.

Iz ovoga pasusa, kao i činjenice da je Srbija okružena zemljama koje su u NATO-u ili onima koje tome streme, predsednik Nove stranke i narodni poslanik Zoran Živković izvukao je zaključak da vrh države strahuje od sukoba sa Severnoatlantskim savezom.

– Zašto mi strahujemo od napada NATO pakta, šta se to kod nas dešava zbog čega građani treba da strahuju od oružanog napada i šta je to što politički vrh radi da može da dovede Srbiju da bude napadnuta od NATO pakta, javno je Živković pitao predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Međutim, prema mišljenju stručne javnosti, takve bojazni nema.

– U pitanju je formulacija koja je prisutna u velikoj većini ili svim vojnim strateškim dokumentima. Na taj način se ostavlja mogućnost vojne agresije, koliko god ona bila mala. A što se tiče odnosa sa NATO-om, dovoljan pokazatelj je to što smo nedavno ušli u drugi ciklus IPAP aranžmana, što je najintenzivniji oblik saradnje koji ne podrazumeva učlanjenje, kaže za Danas vojni analitičar Aleksandar Radić.

U prilog njegovoj tezi govori i sam Predlog strategije odbrane koji u istom pasusu kaže da „nastavak evrointegracionih procesa i unapređenje saradnje Republike Srbije sa državama regiona, kao i sa najuticajnijim državama sveta, posebno u oblasti bezbednosti i odbrane, doprinose smanjenju mogućnosti da na Republiku Srbiju bude izvršena oružana agresija“.

Da je ta mogućnost samo teorijska smatra i član parlamentarnog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove sa liste Srpske napredne stranke Zoran Dragišić.

– I u Nacrtu strategije nacionalne bezbednosti piše da je oružana agresija jedna od bezbednosnih rizika, ali se i dodaje da je ta opasnost veoma mala. Ona je isključivo u domenu teorije, ali se kao takva ne može isključiti. U suprotnom, kada ne bi postojala ni teorijska mogućnost oružane agresije, mogli bismo da ukinemo vojsku, navodi Dragišić.

Da se vojska ne usmerava protiv saradnje sa NATO-om pokazuje i činjenica da se u Predlogu strategije potencira saradnja sa međunarodnim bezbednosnim strukturama.

„Opredeljenja iskazana u Strategiji odbrane izražavaju odlučnost Republike Srbije da, u skladu sa odlukom o vojnoj neutralnosti, izgrađuje i jača sopstvene sposobnosti i kapacitete za odbranu, kao i da kroz saradnju sa bezbednosnim i odbrambenim strukturama Evropske unije, učešće u programu Partnerstvo za mir, saradnju sa Organizacijom dogovora o kolektivnoj bezbednosti i drugim međunarodnim bezbednosnim i odbrambenim subjektima doprinosi jačanju nacionalne, regionalne i globalne bezbednosti“, stoji u Predlogu strategije. Predlog je trenutno u skupštinskoj proceduri, a njegovo usvajanje se očekuje narednih dana.

Opasnost od separatizma

Uz oružanu agresiju, Predlog strategije odbrane kao bezbednosne rizike vidi protivpravno proglašenu nezavisnost Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, separatističke težnje u zemlji i regionu, mogućnost oružane pobune, elementarne nepogode, tehničko-tehnološke nesreće, kao i radiološku, hemijsku i biološku kontaminaciju nastalu kao posledicu ratnih dejstava i tehničko-tehnoloških nesreća.