Godinama je libanska vojska ismejavana kao najmanje efikasna oružana grupa u zemlji. Nakon što je ta vojska dodatno oslabila u 15-godišnjem građanskom ratu, njen arsenal polako je premešten u muzej zastarelih tenkova i aviona.
Situacija se, međutim, menja. Na ulazu u vojnu bazu severno do Bejruta, grupe vojnika sada voze nova američka oklopna vojna vozila, kamione, naoružani su modernim američkim naoružanjem, sve to zahvaljujući novom američkom angažovanju da će snadbeti vojsku ove male ali važne bliskoistočne zemlje, koja se pre tri godine istrgla iz višedecenijske sirijske dominacije.
Novi talas prve velike američke vojne pomoći Libanu od 1980-ih, znači u stvari izgradnju oružanih snaga koje bi mogle pomoći stabilizaciji ove zemlje, njenoj borbi protiv učestalih terorističkih pretnji i obezbeđivanju legitimne alternative šiitskoj militantnoj grupi Hezbolah. Ova organizacija koja uporno odbija da se razoruža kontroliše južni deo Libana i tvrdi da je jedina snaga koja može da odbrani zemlju od Izraela.
Ipak, neki zvaničnici u Pentagonu i Stejt dipartmentu izrazili su zabrinutost povodom vojne pomoći Libiji, koja se nedavno rešila sirijske kontrole i u kojoj Hezbolah, saveznik Sirije i Irana, i dalje ima jak politički uticaj. Postoji takođe bojazan i u Izraelu, da bi američkio tenkovi i helikopteri jednog dana mogli biti iskorišćeni protiv njih.
Istorija takođe baca svoju senku: poslednji veliki napori da se pomogne libanskoj armiji tokom 1980-ih okončani su tako što su i američke trupe uvučene u građanski rat. Ove sumnje, ali i američka jaka vojna podrška Izraelu, provocirala je bes nekih u Libanu. Ipak, zvaničnici u Stejt dipartmentu i Pentagonu kažu da su ubeđeni da je jačanje libanske vojske ključza mirovne napore u regionu.
„Politika Amerike jeste da Liban bude suveren i nezavisan, milicija razoružana, a libanska vlada i institucije da vladaju nad celom teritorijom zemlje. Priznajemo da se to neće dogoditi preko noći, ali to je naša politika“, izjavio je Kristofer Straub, zamenik američkog sekretara za odbranu za region Bliskog istoka.
Plan o naoružanju Libana rođen je 2005, nakon takozvane Kedar revolucije kada je Sirija prisiljena na povlačenje iz Libana, i čini se da je jedan od ciljeva odbrana napora Bušove administracije da širi demokratiju kroz region.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
