U ponedeljak sam prvi put ušla u pariski metro nakon terorističkih napada izvedenih u petak uveče. Iako se život vraća u normalu, strah je i dalje prisutan. Policijske sirene su postale sastavni deo gradske vreve. Na meti su bila mesta puna mladih ljudi, pa nam svima prolazi kroz glavu kako je bilo ko od nas mogao da bude tamo te večeri. Ja živim blizu 10. i 11. arondismana i skoro sam bila u baru Carillon u kome se odigrao atentat. Na svu sreću, niko od mojih prijatelja nije stradao, ali znam ljude koji su izgubili bližnje. Muž jedne koleginice je bio u dvorani Bataklan i spaslo ga je to što je bio na balkonu, pa je uspeo da pobegne preko krova. Koleginica ga je našla tek u šest ujutru. Najduža noć u njenom životu.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Neizvesnost pojačava činjenica da neki napadači još uvek nisu uhvaćeni i da Oland predlaže tri meseca vanrednog stanja. Na snazi je trenutno i zabrana organizovanih skupova, mnogi kulturni i obrazovni događaji se otkazuju i čak je i organizacija samita o klimi dovedena u pitanje. To me revoltira jer mislim da je otkazivanje ovakvih događaja kapitulacija pred teroristima kojima je upravo i bio cilj da udare na „dekadentnu francusku kulturu“.
Pored tragedije koju predstavlja smrt najmanje 129 ljudi i preko 350 ranjenih, poražavajuće je što je teško formulisati jasnu i efikasnu strategiju u borbi protiv terorizma. Samo par dana pre atentata, Ministarstvo unutrašnjih poslova je objavilo kako je sprečen atentat na vojnu bazu u Tulonu u kojoj se nalazi 70 odsto vojne flote. Da je izveden, imao bi velike posledice za francusku odbranu i vojnu industriju. Događaji od petka su, kao i januarski atentati, doveli u pitanje sposobnost francuskih vlasti da se adekvatno suoče sa pretnjom terorizma.
Oland je u ponedeljak izjavio da je neprijatelj Islamska država i predložio zajedničku koaliciju sa SAD-om i Rusijom. Bombardovani su i položaji ID kao odgovor na pariske atentate. Ove mere su neophodne iako rizične zbog moguće dodatne radikalizacije islamista širom Evrope i sveta. Pritom, rat protiv Islamske države nije dovoljan. Nekoliko počinilaca atentata su francuski državljani sa boravištem u Francuskoj, što znači da je neophodna borba u samoj zemlji. Međutim, ova borba je problematična ne samo zbog svoje dužine, već i zbog mogućih političkih posledica.
U ratu protiv terorizma, svako je potencijalni neprijatelj. Ovakva društvena klima, posebno ako duže traje, dovodi do opšteg psihološkog umora koji stvara mesta za greške i propuste u odbrani. Druga posledica može biti rast ksenofobije koju će ekstremna desnica umeti da iskoristi u predizbornom zagrevanju. Neosporno je da je bezbednost građana na prvom mestu, ali treba budno pratiti i političke i društvene posledice borbe protiv terorizma. Oland je u obraćanju Kongresu u Versaju u ponedeljak predložio sledeće mere: izmenu Ustava radi lakšeg vođenja države u kriznim situacijama, 8.500 novih radnih mesta u bezbednosnom i sudskom sektoru, kao i mogućnost oduzimanja državljanstva Francuzima rođenim u Francuskoj, ukoliko su povezani sa terorizmom i ako imaju dvojno državljanstvo.
Ovakve mere su vrlo diskutabilne jer od Francuske mogu stvoriti zatvorenu tvrđavu sa ograničenim slobodama građana, i to na neograničeni period. Osim toga, one predstavljaju i poraz francuskog modela integracije. Ako je borba protiv terorizma to što ćete Francuzu rođenom i odraslom u Francuskoj oduzeti državljanstvo, zar to nije dokaz nemoći Francuske i njenih vrednosti, na koje je tako ponosna? Protiv terorizma se ne možemo boriti kroasanima i francuskim vinom, ali neophodno je povratiti spokoj koji smo poznavali pre petka 13. novembra. Snaga Francuske je duh njenog naroda koji je i dosad preživeo brojne izazove i, kao i Srbi, zadržao smisao za humor, cinizam i radost življenja. Francusko umeće življenja je njen najjači adut i izvor njene vitalnosti. Ta vitalnost već dolazi do izražaja: ljudi se spontano okupljaju na javnim mestima uprkos zvaničnoj zabrani i život poprima normalne obrise.
Tri meseca vanrednog stanja je predugo i može imati ozbiljne posledice na francusku ekonomiju (pre svega turizam) i opšte stanje nacije. U jakoj i inteligentnoj saradnji sa ostatkom Evrope i sveta, Francuska može naći efikasna i zajednička rešenja u borbi protiv terorizma ne odustajući pritom od svojih vrednosti koje je čine tako prepoznatljivom i atraktivnom. Poslednje što želimo je „orvelovski“ scenario koji bi mogao da ima katastrofalne posledice na izborima 2017. godine.
Autorka je odgovorna za selekciju međunarodnih kandidata na Institutu političkih nauka u Parizu (Sciences Po Paris)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
