Uništena srpska kuća u Prizrenu Foto: wikipedia/ Adam Jones, Ph.D.Pre 18 godina na Kosovu i Metohiji u neredima nazvanim „martovski pogrom“ ubijeno je najmanje 19 osoba, a povređeno je oko hiljadu ljudi. Proterano je oko 4.000 Srba, uništeno više od 800 kuća i zapaljeno 35 verskih objekata. U znak osvete uništene su i džamije u Beogradu i Nišu.
Povod za nasilje Albanaca nad Srbima bila je nesreća u kojoj su stradala tri albanska dečaka koju su madiji nad albanskom jeziku predstavili kao nasilje srspkog nad albanskim stanovništvom.
Tri dana kasnije NATO je uputio pojačanje Kforu, a jedinicu je vodio komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson.
Zvanično, kao je izvestio UMNIK 2004. godine, stradalo je devetnaest ljudi, mada kasniji izveštaji goore o 15 Albanaca i 12 Srba. Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 UNMIK-ovih policajaca.
Teško je oštećeno ili uništeno više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, a zapaljena su i 72 vozila međunarodnih snaga.
Statistika Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) pokazuje da je, zbog martovskog nasilja, kosovsko pravosuđe pokrenulo 400 slučajeva.
U smirivanju nereda angažovano je bezmalo 19.000 pripadnika Kfora.
Zbog napada na srpske enklave, u gradovima u Srbiji protestovalo je više hiljada ljudi. Istog dana kada je na Kosovu izbilo nasilje, u večernjim satima su, u Beogradu i Nišu, zapaljene džamije, a u Novom Sadu demolirano sedište Islamske zajednice.
Mihajlović: Ne zaboravljamo pogrom na Srbima, ekstremisti ne smeju da pobede
Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da Srbija nikada neće zaboraviti ubijene, proterane ljude i porušene crkve i manastire takom martovskog pogroma nad Srbima na Кosovu i Metohiji (KiM), pre 18. godina, ali da je danas više nego ranije potrebno učiniti sve da se sačuvaju mir i stabilnost.
„Posebno je važno da u kriznim vremenima u Evropi i svetu učinimo sve da u našoj zemlji i regionu sačuvamo mir i da ni po koju cenu ne dozvolimo ekstremistima da pobede, ali da istovremeno vodimo računa o svim gradjanima i gradjankama naše zemlje, posebno Srbima na КiM, od kojih mnogi i dalje žive u strahu i izolaciji“, poručila je Mihajlović u pisanoj izjavi.
Mihajlović, koja je i potpredsednica Vlade, je navela da Srbija „brine o svom narodu na КiM, želi kompromis sa Albancima, ali nikada ne smemo da zaboravimo ubijanje i proterivanje više od 4.000 ljudi i skrnavljenje 35 pravoslavnih crkava i manastira“.
„Srbija neće dozvoliti da se takvo stradanje Srba ponovi i učinićemo sve da se to ne dogodi nijednom drugom narodu“, rekla je Mihajlović.
Tadić: Srpske državne institucije nisu mogle da spreče martovski pogrom 2004.
Lider Socijaldemokratske stranke (SDS) i bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je danas da srpske državne institucije nisu mogle da spreče pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji marta 2004, jer bi, kako je rekao, svaki ulazak vojske ili policije na taj prostor značio sukob sa pripadnicima KFOR-a, odnosno sa NATO.
On je povodom 18. godišnjice pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji rekao za Prvu televiziju, da Srbija u tom trenutku nije imala potencijala da reaguje vojno ali da je reagovala “vojnom diplomatijom” zbog čega je po njegovim rečima, drugog dana pogroma došlo do intervencije NATO.
“Tada sam razgovarao sa komandom NATO i usledila je intervencija u Čaglavici posle koje je završen pogrom”, kazao je Tadić koji je u to vreme bio ministar odbrane Državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Ocenio je da je od 1999. i dolaska misije KFOR na Kosovo i Metohiju, “na neki način” legalizovano nasilje nad Srbima uz kako je rekao, prećutnu saglasnost misija UNMIK i pre svega KFOR.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
