Osećam se savršeno

– Počeo sam da sviram sa pet godina jer je harmonika bila „porodični instrument“, odnosno mama i tata sviraju harmoniku. Sve mi se dopada što je za nju vezano. Ipak, moj nastavnik Srđan Pavlović najviše je doprineo da se posvetim baš na ovaj način instrumentu, jer je umeo da mi prenese znanje, ali i da me inspiriše da vežbam, možda više nego što to čine ostali. Nikada, ali nikada me ni mama, ni tata nisu terali da vežbam. Ali stvarno. Ja sam to činio uvek sam jer i sada mislim da uvek može bolje, kaže David.

Vežba, veli, ne više od dva sata dnevno klasiku, ali voli da svira sve što mu se dopadne jer voli muziku. Jedino kad su takmičenja satnica se menja, sve je podređeno programu, vežba i po nekoliko sati. Tako je od prvog nastupa, a tada je bio prvi razred Muzičke škole i odmah je nastupio na dva međunarodna takmičenja. I na oba je osvojio prve nagrade. To je za njega bilo presudno jer je uspeo da nadmaši po 30 takmičara iz svoje kategorije. I tako svake godine do danas.

– Prethodnih pet godina učestvovao sam na međunarodnim takmičenjima harmonike u Sarajevu i Kragujevcu, nastupao sam i u Smederevu i na svim sam osvojio prvo mesto. To su i najkvalitetnija takmičenja za harmoniku na Balkanu, kaže David. Pre dve godine on i njegov profesor odlučili su da je vreme da se David predstavi i na najprestižnijem svetskom takmičenju harmonikaša, koje se tradicionalno održava u italijanskom gradu Kastelfidardo. Reč je o Svetskom kupu harmonikaša do 13 godina. David Tomašević iz Prijepolja osvojio je -četvrto mesto. A šta to zaista znači, detaljnije objašnjava.

– Ceo grad živi za taj događaj. To je pravi praznik harmonike i muzike. Čak su i stolice u koncertnoj sali u obliku harmonike. Na tom takmičenju dodeljuju se samo četiri nagrade, odnosno po jedna nagrada od prvog do četvrtog mesta. Bilo je 16 takmičara iz celog sveta: Kine, Norveške, Rusije, Nemačke, Španije. Ja sam bio jedini takmičar koji je svirao klavirnu harmoniku. Nju je malo teže svirati, tako da sam i ja zbog tehničkih predispozicija prešao na dugmetaru jer je i više partitura za dugmetaru.

Ove godine David Tomašević ponovo je bio laureat Međunarodnog takmičenja „Zvezdane staze“ u Kragujevcu. To znači da je apsolutni pobednik jer je osvojio najveći broj bodova. Uspeo je to i 2011 i 2013. godine, a konkurencija su mu bili vršnjaci iz cele Evrope. I na drugom velikom međunarodnom takmičenju koje se održava u Sarajevu bio je i ove godine prvi u svojoj kategoriji, a 2011. i 2013. godine i na ovom takmičenju je bio laureat. Šta je to što toliko očarava žiri i svetske stručnjake?

– Ja volim tehnički zahtevne kompozicije, posebno Rusa Derbenka. Volim tu brzinu, melodičnost. Uživam da sviram i moji programi su vrlo složeno koncipirani. Kao laureat nastupan pred publikom, tada se dele pehari i novčane nagrade i to je zaista fantastičan, uzbudljiv trenutak. Osećam se savršeno, smeši se David.

– Naravno da me nagrade stimulišu, to je potvrda moga rada, kaže David, koji na pitanje šta kad ne bih osvojio nagradu, odgovara da o tome nikada nije razmišljao. „Uvek sam osvajao nagrade. Ali ja o svojim uspesima nikada sam ne pričam, čak ni moji roditelji. Ne bih želeo da budem hvalisavac. Drago mi je kad me zovu na rođendane i kad traže da tamo sviram. Ja zaista volim da sviram ali imam vremena i za druga interesovanja, za sport. Nisam ja sad neki fanatik. Ja imam jasan cilj već odavno, a to je da studiram harmoniku i to najverovatnije u Kijevu jer ima prestižan konzervatorijum baš za harmoniku. A ja volim velike izazove, kaže David Tomašević, četrnaestogodišnjak „od nagrada“.