Za Haški tribunal, osnovan od strane Saveta bezbednosti a ne Generalne skupštine OUN kako je trebalo, ne može se reći da je pravedan sud, jer u jednakim stvarima sudi nejednako, u zavisnosti od toga da li su optuženi Srbi, Hrvati, Bošnjaci ili kosovski Albanci. „Milosrdnim anđelima“ koji su sa bezbedne visine kasetnim i drugim bombama ubijali nedužne građane, rušili mostove, zgrade i druge objekte, ne sudi iako je i za njihova nedela nadležan.
1. Vojislav Šešelj je 2003. godine svojevoljno otišao u Haški tribunal da bi ga, kako je govorio, pobedio. Zbog njegovog iznenadnog dolaska, Tribunal nije bio spreman da efikasno radi, pa je pretpretresni postupak tekao tromo i trapavo. Dalji tok postupka ostao je upamćen po prostačkim rečima koje je Šešelj upućivao tužiocima, sudijama i veštacima i po otkrivanju identiteta zaštićenih svedoka, zbog čega su mu, u tri maha, izrečene kazne zatvora u ukupnom trajanju od četiri godine i devet meseci. Presporo se odvijao i postupak pred pretresnim većem zbog štrajka glađu optuženog, njegove bolesti i raznih procesnih smicalica. Po okončanju prvostepenog postupka a pred sâmo izricanje presude, predsednik Tribunala Meron je usvojio znatno ranije podnet Šešeljev zahtev za izuzeće sudije Harkofa i za novog člana pretresnog veća imenovao sudiju Nijangu. To je izazvalo blokadu daljeg rada na predmetu, jer imenovanje novog sudije u pretresnom veću, po pravilu 15 bis CD Pravilnika o postupanju i dokazima, iziskuje ponavljanje čitavog postupka ili njegovo nastavljanje uz pristanak okrivljenog. Šešelj nije dao pristanak, ali je započeti postupak ipak nastavljen zato što pomenuto pravilo dopušta da se tako postupi ukoliko preostali članovi pretresnog veća jednoglasno ocene da je to u interesu pravde. Novi član veća uključiće se u proces suđenja kad upozna spise predmeta a za to mu je potrebno oko dve godine. Sve ovo više liči na jogunasto suočavanje Šešelja i Tribunala na haškom brvnu, nego na suđenje u međunarodnom sudu.
Pošto je Šešelj pre izricanja prvostepene presude oboleo, usledilo je njegovo privremeno puštanje na slobodu, na osnovu pravila 65B Pravilnika o postupku i dokazima, kako bi lečenje nastavio u zemlji.
Privremeno puštanje na slobodu Šešelj je proglasio pobedom nad Haškim tribunalom, ugađajući svojoj sujeti. Prave pobede nema bez pravnosnažne oslobađajuće presude, a ona je na „dugom štapu“. Ako bi do nje i došlo, cena bi bila previsoka: decenijsko lišenje slobode, život bez porodice, narušeno zdravlje, devastirana partija, iznevereno poverenje u najbliže saradnike… Ne verujem da i sâm Šešelj očekuje donošenje oslobađajuće presude, jer da joj se nada, ne bi zahtevom za izuzeće sudije odložio njeno donošenje na duži rok. Čak kada bi, kojim čudom, oslobađajuća presuda i bila doneta, ostale bi pravnosnažno izrečene kazne zatvora za nepoštovanje suda od 15, 18 i 24 meseca. Bilo kako bilo, Šešelju će ostati samo da se gordi što je osramotio Haški tribunal ginisovskim rekordom u trajanju pritvora, ali ni od toga neće imati vajde.
Nastavak sutra
Autor je profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
