Oskudni podaci o četvrtoj dozi vakcine, većina zemalja suzdržana

Ostale zemlje uglavnom naglašavaju da nema razloga još uvek za uvođenjem četvrte doze za opštu populaciju. Postoje, međutim, i one poput Austrije, Nemačke ali i Srbije koje ističu da bi se mogle odlučiti na taj korak.

Jedno od retkih istraživanja o četvrtoj dozi dolazi iz Izraela. Rezultati ovog istraživanja nisu još objavljeni, njih je preneo izraelski premijer Naftali Benet rekavši da je u studiji učetvovalo 154 zdravstvenih radnika, kod kojih je četvrta doza dovela do povećanja koncentracije antitela.

Nedelju dana nakon primanja četvrte doze ispitanici su imali četiri puta više antitela, na osnovu čega se pretpostavlja da su postali i više zaštićeni od zaražavanja, i teškog obolevanja.

Ova studija ujedno je poslužila i kao podloga da se četvrta doza ponudi starijima od 60 i medicinskim radnicima u Izraelu.

Četvrtu dozu vakcine u velikom broju zemalja, uključujući Srbiju, već duže vreme mogu primiti imunokompromitovane osobe.

Naučni časopis BMJ prenosi da za ovakvu odluku postoji opravdanje utemeljeno na istraživanjima koja pokazuju da ova grupa ljudi ima slabiji odgovor na dve pa i na tri doze vakcine.

Oktava studija iz Ujedinjenog Kraljevstva tako je pokazala da četiri od deset osoba koje imaju neku bolest zbog koje im je imuni sistem značajno oslabljen (oboleli od kancera, osobe koje prolaze kroz transplantaciju matičnih ćelija, oboleli od inflamatornog artritisa) imaju manju koncentraciju antitela nego zdrave osobe nakon primanja dve doze kovid 19 vakcine.

Majkl Vilkomb, nefrolog koji je učestvovao u Oktava studiji, kazao je za BMJ da je u nastavku ovog istraživanja, čiji rezultati još uvek nisu objavljeni, polovina osoba koja nije imala antitela nakon dve doze, imala neku vrstu imunog odgovora nakon treće vakcine.

To međutim znači da oko četvrtine imunokompromitovanih pacijenata nije imalo nikakav odgovor ni nakon primanja tri doze, zbog čega je ustanovljena preporuka o davanju četvrte vakcine.

– Pojedini imunokompromitovani pacijenti nemaju nikakav ili imaju neadekvatan odgovor u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih osoba nakon tri doze, tako da je njima potrebna četvrta vakcina da bi došlo do stvaranja odgovora koji može da se detektuje. Davanje četiri doze imunokompromitovanima je međutim potpuno druga stvar od četvrte doze za opštu populaciju pri čemu bi se bustovao imuni odgovor – kazao je Vilkomb za BMJ.

Većina država za sada ističe da nema potrebe za uvođenjem četvrte doze vakcine protiv kovida 19 za opštu populaciju, dok se istovremeno pokušava da se ubrza buster vakcinacija odnosno davanje treće doze, kako bi se koliko-toliko zaustavilo širenje omikron soja.

Savetnici britanske vlade preporučili su da se ne daje četvrta doze vakcine protiv kovida-19 za korisnike staračkih domova i osobe starije od 80 godina zato što podaci pokazuju da treća doza obezbeđuje trajnu zaštitu od težih oblika bolesti koje zahtevaju hospitalizaciju.

Za osobe starije od 65 godine zaštita od odlaska u bolnice ostaje oko 90 odsto tri meseca posle dobijanja treće doze, prema podacima koje je prikupila britanska Agencija za bezbednost zdravlja.

Dve doze prema istim podacima pružaju zaštitu od hospitalizacije od 70 odsto nakon tri odnosno 50 odsto nakon šest meseci.

S obzirom na opadanje zaštite, pogotovu u vreme širenja omikron varijante, države uglavnom pokušavaju da ubrzaju program buster vakcinacije, tako što se između ostalog skraćuje vreme između druge i treće doze.

Lider u vakcinaciji trećom dozom za sada je Čile, gde je 61 odsto populacije primilo treću dozu. Preko 50 odsto vakcinisanih busterom imaju još Island, Bahrein, Velika Britanija, Danska i Malta. U Izraelu koji je uveo četvrtu dozu, tri vakcine je primilo 48 odsto populacije.

U Srbiji je za sada dato 1,7 milion trećih doza, što je dovoljno za oko 25 odsto celokupne populacije.

Kako je Danas već pisao nisu međutim svi kojima je došlo vreme za buster vakcinaciju i primili treću dozu. Za više od 800.000 osoba došlo je i prošlo vreme za treću dozu.

I pored toga postoje najave da bi mogla biti uvedena četvrta doza u Srbiji. Kako je kazao sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, Komitet za imunizaciju razmatra tu mogućnost. On je naveo i da je evidentno da nam je potrebna i četvrta doza.

List Politika preneo je prošle nedelje da je četvrtu dozu u Srbiji primilo 29 osoba.

Najave uvođenja četvrte doze još postoje u Nemačkoj i Austriji. Krajem prošle godine predstavnici zdravstvenih institucija u Nemačkoj kazali su da će četvrta doza biti potrebna, dok su u Austriji otišli i korak dalje, pa je Nacionalni savet za vakcinaciju naveo da četvrta doza treba da bude ponuđena zdravstvenim radnicima i zaposlenima u ostalim prioritetnim službama usled širenja novog omikron soja.