Oslobađanje straha

Tako sputan, više sam bio izmešten u ulogu posmatrača sa znatno manje aktivnosti uobičajenih u poslu novinara.

U Valjevu su građani ponovo pružili neophodnu podršku uzbunjivaču iz Krušika Aleksandru Obradoviću.

Sa njegovom sudbinom sam na neki način vezan od dana kada sam u oktobru prvo saznao da je jedan čovek tajno uhapšen, jer je izneo podatke koji otkrivaju korupciju u kojoj je oštećen pre svega Krušik, ali i još jedno državno preduzeće, Jugoimport.

Ubrzo saznajem ime Aleksandra Obradovića koje postaje simbol za savest srpskog društva.

U NIN-u je tada objavljen tekst. Drugi slobodni mediji su odmah ispratili dešavanja sa uzbunjivačem. Najvažnija je bila reakcija građana koji su se okupili da pruže podršku hrabrom Valjevcu.

Pretprošli petak je bio malo drugačiji, jer je Aleksandru povodom nagrade „Dobar primer Novog Optimizma“, koju je dobio za 2019, poznati karikaturista Dušan Petričić predao svoju karikaturu. Petričić, čijim se karikaturama ponosi redakcija NIN-a, morao je karikaturu da uruči u stanu na čije zidove je Aleksandar za sada osuđen.

Ti zidovi nisu merilo samo njegove neslobode već i neslobode svih građana Srbije. Aleksandar je hteo da se zahvali i veoma skroman, kakav jeste, rekao je: „Drago mi je da sam svojim postupkom dao mali doprinos u vraćanju optimizma i oslobađanju straha kod ljudi.“

NJegov izbor da zarad opšteg dobra žrtvuje svoju slobodu i mir porodice predstavlja izuzetno redak primer hrabrosti u današnjoj Srbiji. Nije mogao da završi obraćanje jer Aleksandar i te kako oseća sve što proživljava. Bio je to onaj težak trenutak koji ne ostavlja ravnodušnim ni najčvršće ljude. I prisutni su zaplakali.

Subota, 7. decembar

Vikend za novinare NIN-a ne donosi slobodne dane, već dosta posla. Više telefonskih poruka i mejlova razmenjujem povodom ranije dogovorenog intervjua sa Milijanom Obradović, majkom Aleksandra.

Nije bilo dovoljno što su Aleksandra brutalno uhapsili i lažno ga optužili već je propagandna mašinerija režima napala i njegovu majku gomilom laži. Isto kao i za njega, sam predsednik, onaj drugi Aleksandar, i svi njegovi čauši prozivali su ovu ženu pokušavajući da sakriju sopstvenu sramotu. Intervju dobija svoju prvu napisanu verziju.

Jasno mi je da je čestitost osobina porodice Obradović.

Ovo je bio dan i kada je bolest prevagnula posle višednevne borbe i naterala me da napokon odem kod lekara koji je konstatovao upalu sinusa.

Nedelja, 8. decembar

Pišem intervju sa Milijanom Obradović, koja mi je rekla da je njen sin obelodanio istinu. Samo zato je ovaj režim ovu majku i sina prinudio da se vide u zatvoru.

Milijana opisuje; „Prostorija uzana, pregrađena staklenim zidom, komunikacija preko telefonskih slušalica me je dodatno povredila. Kad sam ga ugledala preko puta mene iza stakla nisam mogla da zadržim suze, taj osećaj da svoje dete ne možete ni da dotaknete nemoguće je opisati.“ Razgovaram i sa advokatom Vladimirom Gajićem, zastupnikom Aleksandra, koji me obaveštava da iako se tužilaštvo 4. decembra nije protivilo njegovom trećem predlogu da se njegovom klijentu ukine kućni pritvor, nadležna sutkinja Darinka Šćepanović ne odlučuje o tome.

Iako to mora da bude hitna odluka, sutkinja Šćepanović nije odlučila o pritvoru Aleksandra do trenutka kada predajem ovaj dnevnik. Koleginica sa N1 Žaklina Tatalović, koja postavlja nezgodna pitanja predstavnicima vlasti, bila je blaža prema meni kada mi je tog dana uzimala izjavu povodom Aleksandra Obradovića.

Ponedeljak, 9. decembar

Vest da je Agencija za borbu protiv korupcije našla da nema sukoba interesa u poslovima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i njegovog oca Branka nije bila iznenađenje, ali je bila još jedna porazna potvrda u kakvom društvu živimo. Kolege iz Danasa su još ranije otkrile da je Dragan Sikimić bio član vladajućeg SNS-a prilikom izbora za direktora ove, kako bi trebalo da bude, nezavisne institucije.

U saopštenju Agencije, koja se inače retko oglašava – poslednji put kada je utvrdila da kampanja SNS-a „Budućnost Srbije“ nije funkcionerska, nema osvrta na ključne dokaze.

Nema ni pomena o dokumentu iz Krušika gde piše da je Branislav Stefanović bio zastupnik preduzeća GIM te ni najnovijeg dokaza koji su otkrile kolege iz BIRN-a da je Stefanović senior dobio vizu Saudijske Arabije kao pravni zastupnik GIM-a. Preduzeće GIM kome je između ostalih i MUP na čijem je čelu Stefanović junior dao dozvolu za trgovinu oružjem ima privilegovane cene kod Krušika.

Tako je za jednu vrstu mina od 60 milimetara Krušik naplaćivao manju cenu GIM-u nego što je koštala proizvodnja. Ove mine su zatim prodavane Saudijskoj Arbiji za višestruko uvećanu cenu preko povezanih preduzeća iz poreskih rajeva poput Britanskih Devičanskih ostrva.

O ovim putevima mina koje su iz Krušika preko niškog i beogradskog aerodroma i bugarske luke Burgas stizale u Saudijsku Arabiju smo detaljno pisali u NIN-u i objavili fotografije na kojima se sve jasno vidi. Agencija, kako je sama priznala u saopštenju, nije se bavila suštinom, kupovinom i preprodajom mina.

Utorak, 10. decembar

To je stresan dan kada NIN ide u prelom. Odlučujemo u dogovoru sa porodicom Obradović da će fotografija Milijane biti zamagljena. NJoj su zaista crtali metu najviši predstavnici vlasti i tabloidi u štampanom izdanju i na nacionalnim frekvencijama za razliku od onog režimskog spina sa naslovnom stranom NIN-a.

Milijanu ne čuvaju Kobre, policajci, huligani sa stadiona, bokseri iz Vojvodine…

Onom drugom Aleksandru je kada su građani okružili predsedništvo marta 2019. zaštitu pružao i Zoran Savić, koji je zatim uhapšen u avgustu, jer je pucao na čoveka u teretani. Savić, kako se eufemistički kaže, ima bogat policijski dosije, a između ostalog se spominje i u vezi sa zemunskim klanom.

NJegovo prisustvo ispred Predsedništva i ranije druženje sa vođama zloglasnog klana su zabeleženi i na fotografijama od kojih su neke objavljivane u NIN-u. Za razliku od predsednika, porodici Obradović jedina zaštita su građani i javnost.

Sreda, 11. decembar

Miran dan u redakciji nakon preloma, kada počinju dogovori za naredni broj, a lista se i dnevna štampe. To nije lak zadatak kada su tabloidi štivo za one koji biraju da umesto matriksa žive u stvarnosti. U jednom od tih propagandnih uradaka je tekst kojim se opet napada porodica Obradović, sin i majka. U celu konstrukciju se ubacuje treća osoba, sekretarica iz Krušika sa slikom i imenom. Na nju se, kako se navodi, osim na „lažnog“ uzbunjivača, proširila istraga. A pogađate reč je o, kako tvrde, sekretarici Milijane dok je radila u Krušiku.

Istina je naravno drugačija. Prvo imenovanu sekretaricu tekst zatiče na radnom mestu u Krušiku, a ne pod nekom istragom. Činjenica je da ona nikada nije bila sekretarica Milijane. A što se tiče istrage nadležni tužilac ima veliki posao da od svih zaplenjenih računarskih fajlova Aleksandra izdvoji one koji se odnose na postupak protiv njega.

Četvrtak, 12. decembar

Stižu pozitivne reakcije na novi broj NIN-a i intervju sa Milijanom. Tog dana se ipak više razmišlja o novom tekstu. Tako već prikupljam podatke o poslednjim isporukama oružja GIM-a, koje predstavlja otac ministra policije, kao i kako je ovo preduzeće kupovalo oružje od drugih fabrika namenske proizvodnje. O tome nadam se mnogo više u sledećem broju NIN-a.

Novinari protestuju povodom godišnjice pokušaja ubistva kolege Milana Jovanovića. U bombardovanju lažima zaboravlja se da je Jovanović između ostalog pisao o korupciji koja nadilazi Grocku i tiče se gasifikacije u Srbiji.

Tokom ovog dana sam dva puta bio na groblju. Tačno je četiri godine od smrti mog oca Zorana, koji je iako prvobitno druge profesije bio i novinar. Pisao je i za Danas. Sahranjen je moj školski drug iz OŠ Karađorđe Branislav Krstić, koji posle više godina nije dočekao transplantaciju bubrega.

Autor je novinar NIN-a iz Beograda