Osloboditi svet od atomskog oružja

                       

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Američki avion bacio je uranijumsku bombu nazvanu „Mali dečak“, prvo nuklearno oružje koje je upotrebljeno u ratu, i tom prilikom je život izgubilo 140.000 ljudi. Na Nagasaki je tri dana kasnije bačena druga bomba „Debeli čovek“, koja je ubila 70.000 ljudi, čime je Japan bio prisiljen na predaju u Drugom svetskom ratu.

SAD su izvršile nuklearni napad da bi izbegle krvoproliće kopnene ofanzive na japanskom tlu, nakon što su vođene žestoke borbe za ostrvo Okinava, u kojima je život izgubilo 12.520 američkih vojnika i, kako se procenjuje, 200.000 Japanaca, od kojih su polovina bili civili.

Macui je izjavio da je nuklearno oružje „potpuno zlo i totalna nehumanost“, koje mora da se iskoreni. On je takođe kritikovao nuklearne sile, te je naglasio da one poseduju nuklearno oružje da bi pretile drugim državama u cilju ostvarenja svojih nacionalnih interesa. Gradonačelnik Hirošime je istakao i da u svetu još uvek ima više od 15.000 komada nuklearnog oružja.

Macui je ponovo uputio poziv svetskim liderima da za vreme samita G-7, koji će biti održan sledeće godine u Japanu, posete Hirošimu i Nagasaki i sami se uvere u tamošnje ožiljke rata. „Predsedniče Obama i ostali politički odlučioci, molim vas dođite u gradove na koje su bačene atomske bombe, čujte preživele sopstvenim ušima i suočite se s realnošću nuklearnog bombardovanja. Sigurno ćete biti primorani da pokrenete razgovore o zakonskom okviru, uključujući konvenciju o nuklearnom naoružanju“, rekao je Macui.

Sedamdeseta godišnjica od nuklearnog napada na Hirošimu obeležena je u trenutku kada je Japan podeljen u vezi sa inicijativom japanskog premijera Šinza Abea da se usvoji nepopularan zakon o proširenju vojne uloge zemlje na međunarodnoj sceni, godinu dana nakon što je njegov kabinet doneo odluku da se ublaži pacifistički nacionalni ustav kojim se zemlja odriče od rata osim u slučaju direktnog napada. „Moramo da uspostavimo široki okvir nacionalne bezbednosti koji se ne oslanja na upotrebu sile, već se zasniva na poverenju“, rekao je Macui. On je apelovao na japansku vladu da se drži „pacifizma japanskog ustava“ da bi predvodila globalne inicijative za neširenje nuklearnog oružja.

Abe, koji je takođe govorio na ceremoniji obeležavanja godišnjice, rekao je da Japan kao jedina država koja se suočila s nuklearnim napadom ima obavezu da ulaže napore za eliminaciju atomskog oružja. On je obećao da će taj cilj Japana promovisati na međunarodnim konferencijama koje će ovog meseca biti održane u Hirošimi.

Ceremoniji je prisustvovala i američka ambasadorka Karolina Kenedi i predstavnici više od sto zemalja, uključujući Britaniju, Francusku i Rusiju.

Bomba „Mali dečak“ koju je bacio američki bombarder B-29 „Enola Gej“ uništila je devedeset odsto grada. Nakon eksplozije i „pečurke“ nastale posle toga usledila je „crna kiša“ radioaktivnih čestica, koja je doprinela većoj stopi slučajeva oboljenja od kancera i generalno oboljenjima koja se dovode u vezu s radijacijom.

Važnost sporazuma sa Iranom

Kuala Lumpur – Američki državni sekretar DŽon Keri izjavio je juče da 70. godišnjica od bacanja atomske bombe na Hirošimu ukazuje na važnost nuklearnog sporazuma koji je Iran sklopio sa šest svetskih stila. Keri je u Maleziji, tokom razgovora s kineskim premijerom Fumijom Kišidom, rekao da godišnjica bombardovanja Hirošime „vrlo snažno podseća“ na uticaje rata, ali i ukazuje na važnost dogovora sa Iranom, kojim se, kako SAD tvrde, Teheran sprečava da napravi atomsko oružje. Naši odnosi sa Japanom su među najvažnijima. Velike smo demokratije koje sarađuju i dele zajedničke vrednosti i viziju budućnosti, izjavio je Keri, javio je AP.

FoNet