Osnažena saradnja EU i južnih suseda

Nikad do sada u Parizu se nisu jednom danu, kao juče, našla 43 šefa država ili predsednika vlada. Povodom osnivanja Mediteranske unije u Velikoj palati u Parizu okupilo se 27 šefova država članica Evropske unije i 16 predstavnika država Sredozemlja, od Maroka do Turske, koje nisu članice EU. Među njima su bili i predstavnici Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Albanije. Sve pozvane zemlje su se odazvale sem Libije, čiji je vođa, pukovnik Gadafi, osudio skup jer, po njemu, „razbija jedinstvo arapskog sveta“. Reagujući oštro Gadafi je sa gađenjem rekao: „Nismo ni izgladneli, ni psi kojima se bacaju koske“. Na istom skupu su se našli šefovi Jordana, Sirije, Libana, Alžira, Tunisa, Maroka i Izraela.
Benita Ferero-Valdner, evropski komesar za spoljne poslove, u intervjuu u Figarou rekla je da je Mediteranska unija „politički, ekonomski i kulturni projekt“. Unija treba da omogući da sadašnji bilateralni ugovori između država EU i drugih država Sredozemlja prerastu u regionalne i da se stvori jedinstvena zona slobodne trgovine. Pored toga, Unija treba da omogući i zaštitu Sredozemlja, gotovo zatvorenog mora, u koje sve okolne zemlje ispuštaju otpadne vode, proizvodnju solarne energije u južnim državama za celu regiju, kao i stvaranje pomorskog „autoputa“ koji bi povezivao luke, poput sadašnjeg koji povezuje Tanger i Španiju.

Crna Gora, BIH i Hrvatska primljene u članstvo

Pariz – Crna Gora, Bosna i Hrvatska primljene su juče u Mediteransku uniju, preneli su svetski mediji. Pomoćnik šefa crnogorske diplomatije Milorad Šćepanović kazao je da je „prirodno mesto Crne Gore u projektima koji se odnose na Mediteran“ i da je ta „dimenzija jedna od ključnih koje treba da kreiraju odnose s Mediteranom“. Prema njegovim rečima, Crna Gora je prepoznala svoj interes u toj inicijativi i ona će joj doprineti u okviru svojih mogućnosti.

U slobodnoj zoni Tangera još od 1999. deluju 353 preduzeća iz EU, koja koristeći jeftinu marokansku radnu snagu proizvode i bez carina izvoze preko nove tangerske luke u EU svoje jeftine proizvode. Unija će imati dva kopredsednika. Predsednik Egipta Hosni Mubarak bio bi kopredsednik, zastupnik Juga, dok drugi kopredsednik, zastupnik Severa, još nije određen. Predviđeno je da se šefovi država članica Unije sastaju najmanje svake dve godine kako bi unapredili saradnju i usmerili je u novim pravcima. Sedište Mediteranske unije će biti određeno, kako je rekla Benita Ferero-Valdner, jednoglasnom odlukom 27 članica EU. Francuska lobira i računa da Marselj bude sedište Mediteranske unije.
Ideju Mediteranske unije i poziv na sastanak u Parizu su odmah prihvatili Tunis, Maroko, Egipat, Jordan i Izrael. Sirija, Alžir i Turska su se u početku opirali, Sirija zbog Izraela, ali i sukoba sa Libanom, kao i zbog solidarnosti sa Libijom, Alžir zbog solidarnosti sa Libijom a Turska jer se plašila da je Mediteranska unija za nju zamena za buduće članstvo u EU. Turska je dobila uveravanja da su Mediteranska unija i EU za nju dva odvojena projekta koja nisu međusobno uslovljena. Kako bi ubedili predsednika Alžira Abdelaziza Butefliku, Bernar Kušner, šef francuske diplomatije, posetio ga je dva puta u poslednjih šest meseci, predsednik vlade Fransoa Fijon u junu, a predsednik Sarkozi u novembru. Posle dugogodišnje izolacije Sirije, njenom predsedniku Bašar el Asadu u subotu su širom otvorena vrata Jelisejske palate. Predsednik Sarkozi ga je, odajući mu posebnu počast, sačekao u dvorištu palate na dnu stepeništa, a posle sastanka će sa Sarkozijem 14. jula prisustvovati vojnoj paradi povodom nacionalnog praznika Francuske. Opozicija u Francuskoj naziva Mediteransku uniju „školjka bez sadržaja“, koja je do sada skupo koštala EU i samu Francusku, koja se najviše zalagala za stvaranje Mediteranske unije, posebno Sarkozi. Nevladine organizacije, opozicija sa levice, jevrejska udruženja nazivaju skup u Parizu „sastankom sa diktatorima“. Uoči skupa u Parizu su se sastali palestinski predsednik Mahmud Abas i izraelski premijer Ehud Olmert koji su istakli da mir između Izraelaca i Palestinaca „nikada nije bio bliži“. Izraelski premijer obećao je palestinskom predsedniku da će osloboditi jednu grupu palestinskih zatvorenika. Učesnici skupa su pozvani da prisustvuju današnjoj vojnoj paradi na Jelisejskim poljima povodom 14. jula, nacionalnog praznika Francuske. Zoran M.