Osnova za dalje pregovore

Izraelski premijer Ehud Olmert pozdravio je juče mirovnu ponudu „Zemlja za mir“ koji su ponudile arapske države kao „revolucionarnu promenu“, ali je upozorio da je njegova zemlja ostala duboko skeptična povodom nekih aspekata plana. Učesnici sastanka Arapske lige u Saudijskoj Arabiji složili su se prekjuče povodom ujedinjenog predloga koji nudi priznavanje Izraela i bezbednost u zamenu za povratak na granice iz 1967. i „pravedno rešenje“ problema palestinskih izbeglica.
Taj plan pokazuje da arapske zemlje sada shvataju da su „možda grešile što su mislile da je Izrael najveći svetski problem“, rekao je Olmert Haarec dnevniku. Olmert je u drugom intervjuu izjavio da sada postoji „prava šansa da će Izrael u narednih pet godina biti u mogućnosti da postigne sveobuhvatan mirovni dogovor sa svojim neprijateljima“. Olmert je, međutim, insistirao da Izrael ne može da prihvati povratak miliona palestinskih izbeglica u ono što je danas Izrael, nešto na čemu je njegova zemlja dugo insistirala da predstavlja fundamentalnu pretnju državi. Olmert je rekao Jerusalim postu da „ne dolazi u obzir“ povratak izbeglica, rekavši: „Nikada neću prihvatiti rešenje koje se bazira na njihovom povratku u Izrael“.
Na sastanku Arapske lige u Rijadu zvanično je predstavljen predlog kao jedini pristup o kojem nema cenkanja. Međutim, ova zvanična pozicija maskira mogućnost kretanja kroz „radne grupe“ pod mandatom samita. One će nastaviti razgovore sa SAD, Rusijom, Evropskom unijom i Ujedinjenim nacijama i kasnije susrete s Izraelcima i Palestincima – ukoliko se Izrael složi. Saudijska Arabija i Sirija bi, na primer, mogle da podrže proces bez kršenja tabua koji se odnosi na direktne razgovore s Izraelcima. Očekuje se da UN odigraju glavnu ulogu pošto je generalni sekretar Ban Ki Mun otputovao u Rijad da podvuče globalni značaj rešavanja svetskog najupornijeg konflikta.
Olmert je jasno dao do znanja da mirovni dogovor koji su ponudili Saudijci vidi kao bazu za dalje pregovore, a ne kraj. „Saudijska inicijativa nije detaljan plan, to je ono što se zove „stanje uma“, rekao je on. Deklaracija sa samita u Rijadu, koja oživljava plan koji je prvi put predstavljen 2002, poziva na „pravedni i sveobuhvatni mir“ i kaže da bi Izrael trebalo da preda Zapadnu obalu, istočni Jerusalim, pojas Gaze i Golan koji su osvojeni u šestodnevnom ratu u junu 1967. Poruke za izraelsku vladu, međutim, nisu sve pozitivne. Princ Saud al Fejsal, saudijski ministar inostranih poslova, na pitanje da li će njegova zemlja učestvovati u bilo kakvim razgovorima s Izraelom odgovorio je „ne, nećemo“. Palestinski premijer i lider Hamasa Ismail Hanija seo je iza predsednika Mahmuda Abasa dok je govorio u sali za konferencije, što je predstavljalo podsetnik da izraelska vlada odbija da ima posla s palestinskim kolegom zbog toga što islamski pokret odbija da prizna Izrael. Hanija je jasno dao do znanja da neće prihvatiti ublažavanje zahteva za „pravedno rešenje“ za palestinske izbeglice koje su žrtve ratova iz 1948. i 1967. Ali, on se složio da se neće protiviti planu koji su iznele 22 članice Arapske like. Samo Libija je bojkotovala samit.