Osnovci neće dobiti nov predmet od 1. septembra: Šta su zapravo Vrline i vrednosti?

Za SNA je u rasporedu časova predviđen jedan čas nedeljno, a do sada su stariji osnovci mogli da biraju jednu aktivnost, od najmanje tri koju je svaka škola obavezna da ponudi.

Da bi učenik uopšte bio u prilici da se opredeli za Vrline i vrednosti kao životni kompas, potrebno je najpre da škola ponudi ovu SNA, što znači da ona neće biti obavezna u ponudi svake osmoletke, niti obavezna za sve osnovce.

Treba imati na umu i da su neke škole već krajem prošle školske godine sprovele anketiranje učenika koju će SNA pohađati tokom predstojeće školske godine, a u to vreme Vrline i vrednosti nisu bile na spisku postojećih aktivnosti.

Takođe, u mnogim školama je praksa da izbor slobodnih nastavnih aktivnosti zavisi od toga kojim nastavnicima nedostaje fond časova, pa je težnja da neki prosvetari na ovaj način dopune normu često glavni motiv kada škola osmišljava ponudu.

Šta su slobodne nastavne aktivnosti?

Slobodne nastavne aktivnosti su uvedene školske 2017/2018. godine, umesto izbornih predmeta koji su ukinuti.

Škola je mogla samostalno da osmisli programe SNA ili da koristi stare programe izbornih predmeta. Nakon četiri godine primene, 2021. je utvrđeno da postoje škole kojima je potrebna podrška za ovaj segment nastave, zbog čega je na zahtev Ministarstva prosvete Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) pripremio dve grupe programa – jedne namenjene učenicima petog i šestog razreda, a druge za sedmi i osmi.

U prvoj grupi su Vežbanjem do zdravlja, Životne veštine i Medijska pismenost, a u drugoj Preduzetništvo, Moja životna sredina i Umetnost.

I stručna društva su takođe ponudila svoje programe pa se tako njihovom spisku za peti i šesti razred nalaze Crtanje slikanje i vajanje, Čuvari prirode, Muzikom kroz život i Sačuvajmo našu planetu, a za učenike sedmog i osmog razreda Domaćinstvo i Filozofija sa decom.

Sem toga i svaka škola može da osmisli SNA i da je ponudi svojim đacima.

Dakle. ova postojeća široka ponuda aktivnosti sada je obogaćena sa dva programa Vrline i vrednosti kao životni kompas za peti i šesti, i za sedmi i osmi razred.

– Vrline i vrednosti kao životni kompas može da bira samo jednom u drugom ciklusu. Ako, recimo učenik izabere ovu SNA u petom, ne može ponovo da je bira u sedmom ili osmom razredu. Jesu napravljena dva programa (jedan za peti i šesti, drugi za sedmi i osmi), ali se oni razlikuju samo po tome što su ishodi u sedmom i osmom podignuti na malo viši nivo, shodno uzrastu, a samim tim postoje i određene razlike u Uputstvu za didaktičko-metodičko ostvarivanje programa – pojašnjava za Danas Tatjana Mišović, rukovoditeljka Centra za razvoj programa i udžbenika u Zavodu za unapređivanja obrazovanja i vaspitanja.

Pravilo je da u svakom razredu učenici obavezno biraju jednu aktivnost, što znači da u četiri razreda mogu imati četiri različite SNA.

Učenik ne može da bira isti program SNA u sledećem razredu (na primer, ako škola nudi program aktivnosti Životne veštine, koja se može realizovati u petom ili šestom razredu, a učenik je izabrao ovaj program u petom razredu, ne može ponovo da bira isti program u šestom, jer je to isti program), ali može da bira istu aktivnost ako postoje programi te SNA za više razreda (recimo Sačuvajmo našu planetu ima programe i za peti i za šesti razred, zbog čega učenik može da bira ovu aktivnost u oba razreda).

Slobodne nastavne aktivnosti se ne ocenjuju, uspeh se izražava opisnom ocenom i ne utiče na opšti uspeh.

Ko će predavati Vrline i vrednosti?

Ko može da predaje Vrline i vrednosti biće definisano u Pravilniku o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u osnovnoj školi koji će biti dopunjen nakon što Nacionalni prosvetni savet da mišljenje o programu i ministar donese program.

Predlog ZUOV-a je da ovu aktivnost realizuju pedagozi i psiholozi. Ako Ministarstvo odluči da Vrline i vrednosti mogu predavati i drugi nastavnici ZUOV će organizovati obuku ili neki drugi vid podrške.

– Kada govorimo o tome ko može da predaje ovu nastavnu aktivnost ili sam da osmisli aktivnost koja u prvi plan stavlja vrednosti i vaspitanje, onda je svaki nastavnik kompetentan. Zavod je uradio analizu programa nastave i učenja u kojoj smo pokušali da istaknemo po predmetima i razredima gde je sve moguće povezati ishode sa vaspitnim vrednostima. Jasno se vidi da svaki nastavnik kroz svoj predmet ostvaruje i vaspitnu ulogu i u obaveznim predmetima – kaže Zlatko Grušanović, direktor ZUOV-a.

O čemu će đaci učiti?

Kako se navodi u programu, cilj SNA Vrline i vrednosti kao životni kompas je „osnaživanje ličnog razvoja učenika i podsticanje razvoja vrednosti i vrlina kao glavnih oslonaca i vodiča u životu za dobrobit pojedinca i društva, kao i razvoj socijalnih veština značajnih za prosperitet, fizičko i mentalno zdravlje i život u atmosferi uzajamnog uvažavanja i brige jednih za druge“.

Teme o kojima će se razgovarati na časovima su podeljene u četiri celine: životne vrednosti, ljudske vrline, socijalne veštine i dobročinstvo, a u okviru svake od njih su dati ključni pojmovi sadržaja.

Porodica, ljubav, zdravlje, obrazovanje, mir, drugarstvo, zajedništvo i opšte dobro su, recimo, deo preporučenih tema u okviru oblasti životne vrednosti, a među ljudske vrline svrstani su pravednost, odgovornost, poštenje, tolerancija, empatija, solidarnost..

Kada na red dođe dobročinstvo na časovima će se govoriti, između ostalog, o filantropiji, humanitarnim nevladinim organizacijama, dobrotvornim fondacijama, a preporučeno je osmišljavanje manjih akcija za dobrobit nekog pojedinca, grupe ili zajednice.

„Osnovna karakteristika programa je orijentacija na pozitivan aspekt života čoveka, odnosno njegove vrline, a ne mane. U fokusu nisu nasilje, sukobi, diskriminacija već naprotiv primeri saradnje, odgovornosti, volonterskih akcija, brige o drugima, tolerancije….Cilj je da učenici prepoznaju da, uprkos senzacionalističkom načinu prikazivanja sveta oko nas u medijima (ko je koga prevario, slagao, povredio…), zapravo najveći broj ljudi živi u skladu sa pozitivnim vrednostima i vrlinama. Učenike treba kontinuiranom ohrabrivati da jačaju osetljivost za prepoznavanje primera takvog ponašanja“, piše u uputstvu za ostvarivanje programa.

Kako u slobodnim nastavnim aktivnostima nema predavanja, udžbenika, pismenih zadataka i numeričkog ocenjivanja, važna aktivnost nastavnika je da osmisli kako će sadržaj približiti učenicima i koje forme rada su pogodne da bi se postigli očekivani ishodi, navodi se u uputstvu.

Po čemu se Vrline i vrednosti razliku od Građanskog vaspitanja?

Na pitanje u čemu se sadržaj Vrlina i vrednosti kao životnog kompasa razlikuje od izbornog predmeta građansko vaspitanje, Tatjana Mišović napominje da to nije podskup programa građanskog vaspitanja, odnosno nije sadržan u njemu.

– Postoje izvesna preklapanja sa nekim sadržajima građanskog vaspitanja, ali nije u pitanju isti uzrast učenika i različiti su ishodi. Na primer, komunikacija postoji u prvom razredu u građanskom vaspitanju i odgovarajući ishodi su: razlikuje dobru i lošu komunikaciju u sopstvenom iskustvu, bližem okruženju, književnim delima, filmovima; komunicira slušajući sagovornika i traži objašnjenje onoga što ne razume; slobodno iznosi mišljenje, obrazlaže ideje, daje predloge i prihvata da drugi mogu imati drugačije mišljenje. U programu Vrline i vrednosti kao životni kompas za peti i šesti razred, ishodi su: razlikuje asertivnu komunikaciju od agresivne i pasivne; u diskusiji pokaže veštinu aktivnog slušanja, iznosi svoj stav zasnovan na argumentima, napada problem a ne osobu – navodi primer Mišović.

Uočljivo je da se mnogo toga iz sadržaja nove SNA već nalazi što u prosvetnim zakonima, što među ciljevima i ishodima više nastavnih predmeta i da bi propisano nastavnici trebalo da realizuju u svakodnevnom radu sa učenicima. U praksi, međutim, to često izostaje.

– Nastavnici na svim predmetima treba da se bave vaspitnim vrednostima. U građanskom vaspitanju ih ima najviše, zatim u srpskom jeziku i književnosti, istoriji i drugim društvenim predmetima, ali se vaspitne vrednosti mogu povezati i sa prirodnim predmetima. Na sajtu Zavoda postoji izdanje Smernice za integraciju referentnog okvira komeptencija za demokratsku kulturu, gde smo pokušali da kreativno osmislimo model časa u kome bilo koji predmet povezujemo sa vaspitnim vrednostima. U svakom predmetu je vaspitna strana veoma važna i svaki predmet prati ciljeve obrazovanja gde je jasno istaknut vaspitni cilj u najširem vidu. Zbog toga se zalažemo i stalno pričamo o međupredmetnom povezivanju i funkcionalnom znanju, ishodima, novim standardima, obukama, jer put obrazovanja ne može biti u slaganju novih sadržaja u programe – kaže Zlatko Grušanović.