Zbog čega se ne zna broj osoba u situaciji beskućništva u Srbiji i kada ćemo da saznamo koliko tih ljudi ima na ulicama?

Republički zavod za statistiku (RZS) potvrdio je za Danas kako je obrada popisnih podataka o broju osoba u situaciji beskućništva u Republici Srbiji još u toku, te da do kraja 2023. godine nije planirano njihovo objavljivanje. 

„Svakako je u planu da početkom naredne godine RZS obradi i objavi osnovne podatke o primarnim i sekundarnim beskućnicima“, obaveštavaju iz ove institucije.  

Oni su saopštili i kako se terensko prikupljanje podataka za popis organizuje tako da svaki popisivač dobije precizno definisanu teritoriju na kojoj popisuje sve objekte i sva lica koja u tim objektima žive, te mogu samo da popišu sekundarne beskućnike, odnosno lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde.

„Popisivanje primarnih beskućnika organizovano je u popisu 2022. na isti način kao i u popisu 2011. jer ne postoji bolji metod za njihovo popisivanje u situaciji kada se popis sprovodi na tradicionalni način, `od vrata do vrata`, pošto se radi o licima bez krova nad glavom koja nemaju stalnu ili privremenu lokaciju na kojoj borave“ – navodeiz RZS za Danas.

Napominju i da zbog toga što „primarni“ beskućnici menjaju mesto na kojem borave, može doći do greške u prebrojavanju gde bi različiti popisivači popisali istu osobu više puta, pa se i u prošlogodišnjem popisu ova populacija merila samo podacima iz institucija socijalne zaštite.

,“Svesni smo činjenice da obuhvat ne može da bude potpun jer su se popisivala samo ona lica koja su u datom periodu bila smeštena ili su potražila pomoć u nekoj od nadležnih ustanova (prihvatilište/svratište)“, ističu oni.

Iz RZS-a navode kako su popis primarnih beskućnika organizovali u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Republičkim zavodom za socijalnu zaštitu i sa prihvatilištima, odnosno  sa svim institucijama koje su nadležne za privremeni smeštaj beskućnika ili pružanje bilo kakvog vida pomoći ovim licima.

Osobe u situaciji beskućništva i civilni sektor

Podsećamo, na konferenciji za štampu koju su organizovala udruženja koja se bave pružanjem pomoći osobama u situaciji beskućništva povodom saopštenja predsednika Privremenog organa Grada Beograda, predstavnica udruženja ADRA Srbija prenela je kako je procena tog udruženja da samo u Beogradu ima više hiljada primarnih beskućnika.

Ostaje nejasno zašto nadležne institucije koje se bave merenjem beskućništva ili pružanjem pomoći najugroženijem delu stanovništva nisu zatražile pomoć civilnog sektora i nevladinih organizacija, bar u utvrđivanju približnog broja osoba bez bilo kakvog smeštaja, kako bi se znao okviran obim ove društvene katastrofe.

Šta su primarni, a šta sekundarni beskućnici?

U prethodnom popisu 2011. godine sekundarni beskućnici definisani su kao lica koja žive u objektima nastanjenim iz nužde, kao što su šupe, barake, prikolice, vagoni, podrumi, šatori, šlepovi, odnosno kartonska i nehigijenska naselja.

Druga kategorija lica u situaciji beskućništva, primarni beskućnici, definiše se kao grupa ljudi koja nema ni ovakav vid smeštaja već borave i spavaju u javnom prostoru – ispod mostova, u podzemnim prolazima, na ulici i slično.

Međutim, ovo nije jedina podela stambeno najugroženije populacije koja se koristi u svrhe istraživanja i sakupljanja statističko-demografskih podataka.

Evropska federacija nacionalnih organizacija koje rade sa beskućnicima (skraćeno FEANTSA), na primer, koristi drugačiju tipologiju, koja je preporučena svim državama Evrope ,“u cilju unapređivanja znanja i merenja fenomena beskućništva širom Evrope i kako bi postojao zajednički jezik u međudržavnoj komunikaciji o ovom pojmu“, navodi se na njihovom sajtu.

Proizvod ove saradnje je dokument nazvan ,,Evropska tipologija beskućništva i stambene isključenosti”, koji definiše čak 13 ,“operativnih kategorija“ stambene nesigurnosti, od kojih prve tri uključuju osobe koje borave u javnom prostoru ili prihvatilištima.

Republički zavod za socijalnu zaštitu ne vodi posebnu evidenciju o broju beskućnika

Na pitanje Danasa da li Republički zavod za socijalnu zaštitu ima bilo kakve podatke, okvirne ili precizne, o broju lica bez krova nad glavom, dobili smo odgovor da se u ovoj ustanovi ne vodi posebna evidencija o broju beskućnika.

„U okviru godišnjih izveštaja o radu ustanova socijalne zaštite (centara za socijalni rad) i liceniranih pružalaca usluga socijalne zaštite u lokalnoj zajednici postoje podaci koji govore o tome da li neko od korisnika socijalne zaštite ima iskustvo života i rada na ulici. Međutim, o broju beskućnika ne izveštavaju svi centri za socijalni rad pa zbog toga Zavod ne prikazuje podatke jer nisu reprezentativni“, naglasili su sagovornici Danasa.

Zaposleni u ovoj državnoj instituciji obavestili su i kako raspolažu podacima o broju korisnika Svratište i Prihvatilište za odrasle i starije, s obzirom na to da su te usluge namenjene zbrinjavanju dece i punoletnih koji žive i rade na ulici.

Međutim, u odgovoru tvrde i da ti podaci ne govore o pojavi beskućništva već o onim osobama koje su obuhvaćene sistemom socijalne zaštite, ali ni ove podatke nisu predstavili.

Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinasiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.