Osobe sa hendikepom dodatno nevidljive tokom pandemije

Udruženje je tokom protekle godine organizovalo volontersku akciju, pružali su pomoć brucošima i onima koji su se spremali za prijemni, ali je dodatna poteškoća bila onlajn nastava. Broj mladih osoba sa mentalnim hendikepom (depresija ili anksioznost) se znatno povećao i tako ih učinio još ranjivijim, rečeno je na početku konferencije.

„Osobe sa hendikepom su osobe kojima je potrebna podrška i to je osnova svega”, naveo je izvršni direktor Udruženja studenata sa hendikepom Milan Janković.

Prema njegovim rečima, zbog uticaja arhitektonskih barijera u Srbiji je diskriminisano manje od 10 odsto svih osoba sa hendikepom, a zbog nedostatka svesti ostalih 90.

Janković navodi da je problem u pristupu.

„Kada se obratite političarima i ukažete na neki problem, oni se uhvate za korisnika i sredstvo, na primer kolica, a tu leži i nemoć osoba sa autizmom jer ne mogu same da se izbore za svoja prava”, istakao je.

Nije nužno da je neko zavistan od dvadesetčetvoročasovne nege i podrške da bi bio prepoznat kao osoba sa hendikepom, i zato se osobama sa hendikepom pruža podrška, a ne predstavlja se kao nečije medicinsko stanje, dijagnoza i slično.

Po popisu stanovništva iz 2011. godine zajedno sa težim oblicima hroničnog stanja u Srbiji ima skoro 570.000 osoba sa invaliditetom, što je manje od sedam odsto.

„Od 2012. godine Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je za unapređenje položaja osoba sa hendikepom podelila preko 30 miliona evra različitim tradicionalističkim organizacijama. Aktivnosti se svode na druženje, organizovanje sportskih takmičenja i slično“, kaže Janković i dodaje, „novac se odvaja, ali se ne koristi na adekvatan način.”

Prema njegovim rečima, realnost je potpuno drugačija od slike koja se prikazuje. Od deset osoba na ulici, devet će reći da osobe sa hendikepom nisu ravnopravne u društvu.

Udruženje je tu da podršku pruži svakoj osobi, bez obzira na nivo i vrstu hendikepa, nacionalnosti ili na osnovu toga iz kog mesta dolazi.

Direktor je pomenuo i slučaj devojčice Kaline, koja komunicira na sličan način kao i Stiven Hoking.

Iako je obaveza lokalne samouprave bila da za potrebe obrazovanja te devojčice obezbedi komunikator, to su učinili Kalinini roditelji, kako joj ne bi bilo uskraćeno sve ono što je dostupno njenim vršnjacima.

„Najveća barijera Srbiji ka pristupu Evropskoj uniji nije status Kosova i Metohije, i to nisu poglavlja 23 i 24, već poglavlje 19 koje govori o zaštiti i zapošljavanju. Srbiji treba najmanje 20 godina u tom poglavlju da ispuni uslove pristupa Evropskoj uniji”, smatra Janković.

Advokat Nikola Ristović ima oštećen sluh i utvrđen mu je prvi stepen invaliditeta koji mu omogućava da obavlja svoju delatnost – zastupanje pred sudom pre svega u krivično pravnim predmetima, ali sa poteškoćama u radu.

Oštećenje je procenjeno na 89,9 odsto po FS skali na oba uva, i on čuje govor, ali ga ne razume uvek pod nekim određenim okolnostima, na primer kad je buka u prostoriji.

U jednom trenutku zamolio je sudiju da svi učesnici u toku postupka skinu masku, imajući u vidu razdaljinu (veću od dva metra), na šta je sudija rekao: „Pa dobro, ako ne čujete, ja ću početi da se derem.”

„Da li je potrebno da ja objašnjavam sudiji osnovna načela pravde normalnog postupanja ravnopravosti zabrane diskriminacije na sred sudnice ili bi to sudija i učesnici u javnom životu i pogotovo organi javne vlasti trebalo da znaju?”, pita se Ristović.

On smatra da svakako treba poštovati mere donošene za suzbijanje ovog virusa, ali je te iste sudije video po kafićima gde sede bez maske i zato ne smatra da je problem da svedok ne nosi masku dok govori.

Politički analitičar Boban Stojanovič je pomenuo istraživanje Udruženja studenata sa hendikepom od pre nekoliko godina, o tome koliko političke partije prepoznaju ove probleme, čiji su rezultati bili poražavajući.

„Na ovo mora da se utiče, da teme u političkom životu budu upravo životne teme. Cilj je da političare navedemo da pogledaju kako živi običan svet, problemi osoba sa hendikepom, problemi advokata, lekara, koga god i spustiti politiku na nivo građanina”, zaključio je Stojanović.

Reči koje su se najčešće mogle čuti tokom konferencije bile su upravo „podrška” i „svest”. Istaknuto je i da je važno da se mladi motivišu i obuče,  i uđu u ovakvu vrstu aktivizma koji će rešiti probleme njihovih vršnjaka i generalno osoba sa hendikepom.