Foto: Grad Kragujevac
Njih se ne sete čak ni za izbore. Naime čak ni sama glasačka mesta, izborni materijali nisu prilagođeni osobama sa invaliditetom. O praćenju predizborne kampanje da i ne govorimo.
Pažnju javnosti, baš na Međunardni dan osoba sa invaliditetom prošlog decembra skrenula je dr Mlena Stojanović, tada kandidatkinja za gradsku odbornicu na opozcionoj listi „Za Kragujevac – Znamo se!”.
Doktorka Milena Stojanović, predsednica Udruženja CZSŽ OSI (Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom) Kragujevac u razgovoru za Danas pokušava da nam prenese samo neke od apekata ovog problema.
– Problem su glasački listići. Osobama koje imaju oštećeno čulo vida, slepim što se tiče izbornog materijala, kao i slabovidim zbog fonta na njima. A, rešenje postoji. Naš savez je predlagao uvođenje šablona što je, na primer urađeno u Crnoj Gori još na prethodnim izborima, po kome bi takve osobe mogle potpuno samostalno da glasaju. Onda, prilikom zaokruživanja onih kandidata ili stranaka za koje glasaju ne bi morali da se oslanjaju na podršku drugog lica, čime se obezbeđuje ono što bi trebalo da bude svima zagarantovano – sloboda i tajnost glasanja, podseća dr Stojanović.
Što se tiče osoba koje imaju problem sa sluhom, njima je izuzetno otežano praćenje predizborne kampanje jer najčešće tokom predstavljanja lista, stranaka, kandidata i njihovih programa na televizijama oni nemaju tumača za znakovni jezik koji bi im prevodio: saopštenja, izlaganja, neke debate…
– Ako takvo prenošenje sa tumačem za znakovni jezik ponekad i bude na javnom servisu, svi drugi mediji, pa i televizije sa nacionalnom frekvencijom to nemaju. Tokom kampanje svi drugi elektronski mediji su za njih potpuno nepristupačni, ističe ova naša sagovornica, specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije.
Osobama sa telesnim invaliditetom je problem pristup biračkom mestu.
– Republička izborna komisija je još 2019. godine potpisala Sporazum o saradnji sa Centrom SZSŽ Srbije u kome se praktično, na neki način, obavezala da radi na tome da izborni proces i uopšte pristup biračkim mestima se obezbedi za sve osobe za različitim vrstama invaliditeta. RIK je uveo praksu da se pred svake izbore vrši uvid u pristupačnost glasačkih mesta. To su radili već dva puta za prethodne izbore. Konkretno, ja sam učestvovala u prvom takvom istraživanju i ispitivanju, kaže dr Stojanović, dodajući da su tada obišli 145 od 165 biračkih mesta u Kragujevcu i utvrdili njihovu nepristupačnost za osobe sa invaliditetom.
Potom 2022. godine je u saradnji sa kancelarijama mesnih zajednica izvršen uvid u pristupačnost i tada su utvrdili za sva biračka mesta – šta je to što ih čini nepristupačnim i dali predloge na koji način bi to moglo da se otkloni.
– Za biračka mesta koja su baš bila u potpunosti nepristupačna i gde bi to mnogo koštalo predložili smo da se promeni samo mesto glasanja, kaže naša sagovornica.
Najveći problem uopšte je to što su biračka mesta uglavnom na mestima koja služe za javne usluge i namena. To su: škole, zdravstvene ustanove, mesne zajdnice… koja bi i inače trebala da budu dostupna svim osobama sa svim vrstama invalididteta a ne samo za izbore.
Konkretno, na biračkom mestu na kome glasa doktorka Stojanović u Osnovnoj školi „Stanislav Sremčević” u kragujevačkom naselju Stara radnička kolonija postojalo je 13-14 stepenika na ulazu.
– Naše Udruženje je dalo predlog da se to biračko mesto premesti u prizemlje i da ulaz bude iz školskog dvorišta jer je taj prilaz u potpunosti pristupačniji. I, taj predlog je uvažen na prošlim izborima u Kragujevcu u decembru 2023. godine, ističe ona.
Problem je i to, za osobe koje voze, da uopšte kada dođu na biračko mesto da li imaju adekvatan parking za svoja vozila kako bi im uopšte prišli.
– Negde su naši predlozi uvaženi ali ono što nije dobro je to što se radi ad hok a ne sistemski. Otprilike se „tog problema” setimo baš na same izbore a ne kontinurano i da se vremenom te prepreke otklone na svim biralištima, realno sagledava ovu „činjenicu”.
U međuvremenu izbori su prošli i dr Milena Stojanović je postala odbornica „Za Kragujevac – Znamo se!” u kragujevačkom lokalnom parlamentu. Tu se sučila sa novim preprekama.
– Već na toj prvoj sednci sam videla koliko skupštinska sala nije pristupačna za osobe poput mene koje koriste invalidska kolica. Kada se glasalo za izbor zamenika predsednika Skupštine grada Kragujevca svi opozcioni odbornici su izašli ali ja sam ostala u sali i demonstrirala kako izgleda takvo glsanje za osobe sa invaliditetom. Tada su odbornici vlasti videli koliko je to teško. Prvo nisu mogli da mi dodaju glasački materijal jer su sedeli mnogo iznad mene, pa su mi pružali papir koji nisam mogla da dohvatim, onda su ustajali, dodavali mi i donsili listiće. Zatim listić nisam mogla da ubacim u glasačku kutiju jer je za mene bila postavljena previsoko. Morao je opet neko drugi da to obavi umesto mene, nabraja ona.
Okrenula se i obratila odbornicima pozcije:
– Evo, vidite kako izgleda kada glasa osoba koja ima probleme poput mene. Direktno sam im pokazala da se ja, kao i svi ostali koji koriste invalidska kolica, sa takvim vidom diskriminacije suočavam svakodnevno, podsetila je dr Stojanović.
Oni su tada uvideli da i sama skupštinska govornica nije prilagođena za osobe u invalidskim kolicima.
– Već na sledećem zasedanju Skupštine grada doneli su drugi mikrofon koji se spušta i obezbedili mi da mogu da se obraćam tokom sednica sa govorničkog mesta. Na neki način, sve to me je i motivisalo da u direktnom kontaktu sa ljudima koji odlučuju o svim aspektima života u našem gradu, prikažem im praktično koje su to naše prepreke i problemi i podgnem im svest da oni nešto konkretno (u)čine kako bi pomogli i podržali nas, osobe sa invaliditetom u političkom angažovanju, navodi naša sagovornica.
Po njenim rečima, iako postoji rampa ona nije potpuno pristupačna na ulazu u salu za skupštinska zasedanja.
– Na rampi ne postoji držač sa strane pa uvek treba da bude neko ko će inskontrolisati moje spuštanje i podizanje na njoj. Takođe, u zgradi Gradske uprave ne postoji ni toalet koji je prilagođen osobama sa invaliditetom. Na skupštinski zasedanjima, a svi znamo koliko ona dugo traju, to je veliki problem za osobu kao što sam ja, skreće pažnju Milena Stojanović.
Osobe sa invaliditetom „nestaju” iz popisa
U Kragujevcu ima, po podacima iz poslednjeg popisa 2022. godine, negde oko 8.500 osoba sa invaliditetom i to samo na užem području grada, a oko 10.000 na čitavoj teritoriji Skupštine grada.
– To je značajan „pad” broja osoba sa invalditetom na našem području, jer po rezultatima popisa iz 2011. godine na teritoriji Grada Kragujevca je bilo 13.675 osoba sa invaliditetom. Nemoguće je da za samo desetak godina toliko ljudi „nestane”, otvoreno sumnja dr Milena Stojanović.
Po njenim rečima smanjio se broj osoba sa invaliditetom i na nivou čitave države.
– Znam lično pet-šest osoba sa invaliditetom kod kojih nisu došli popisivači na prošlom popisu i zbog toga nisu ni popisani. Nikome nije jasno zbog čega je to tako jer stvaranje baze podataka i registar osoba sa invaliditetom je je jedan od naših prioriteteta, zbiog kreiranja politika i donošenja strateških dokumenata, navodi ona.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
