Osporene doktorske diplome su validne

Reč je o 103 diplome za koje je KAPK utvrdila da su izdate na visokoškolskim ustanovama koje nisu imale saglasnost Ministarstva prosvete za izvođenje magistarskih studija, pa samim tim nisu imali pravo da omoguće studentima da prijavljuju i odbranjuju doktorate. Tubić objašnjava da kvalitet pomenutih doktorskih diploma nije sporan već da je problem formalno-pravne prirode i različitog tumačenja propisa.

– Neke ustanove nisu imale posebnu saglasnost na nastavni plan i program magistarskih studija, ali su ispunjavale uslove za početak rada i obavljanje delatnosti i posedovale su dozvolu za rad. Kod njih su dolazili studenti koji su magistarske diplome stekli na nekim drugim fakultetima i tu prijavljivali, odbranili doktorsku disertaciju i stekli zvanje doktora nauka. Komisija je utvrdila da te ustanove nisu imale saglasnost na nastavni plan magistarskih studija, ali je pitanje koliko je tada bila praksa da se ta saglasnost dobije. Studenti nisu krivi što su upisivali fakultete koji su imali dozvolu za rad i nisu proveravali da li potrebna posebna dozvola za izvođenje magistarskih studija. To nisu doktorske studije po novom koje moraju da budu akreditovane već samo prijava i odbrana doktorske disertacije po starim propisima – objašnjava Tubić.

On kaže da studenti ne mogu da trpe štetne posledice zbog različitog tumačenja propisa.

– Komisija kaže da ustanova koja nije imala saglasnost za izvođenje magistarskih studija nije mogla da dozvoli prijavu i odbranu doktorskih disertacija. Naš stav je da studenti ne mogu da trpe štetne posledice, jer ako su ustanove bile akreditovane i dobile dozvolu za rad, one su mogle da dozvole prijavu i odbranu doktorata, bez obzira što nisu imale formalnu dozvolu za magistarske studije – ističe Tubić.

Na pitanje da li treba da odgovaraju visokoškolske ustanove koje su izdavale doktorate, on odgovara da je posle 10, 12,13 godina teško utvrditi jesu li neki radili nesavesno i dodaje da su mnogi fakulteti bili savesni i verovali da uz dozvolu za rad imaju pravo da omoguće studentima prijavu i odbranu doktorata. On ističe da cifra od 103 osporena doktorata nije konačna i da se pretpostavlja da ih ima mnogo više, te da nisu želeli da izazivaju pravnu nesigurnost. Podseća da su ove diplome priznate kao validne u dva kruga akreditacije, a u trećem su osporene.

– Neki vlasnici tih doktorata su zaposleni kao nastavnici na visokoškolskim ustanovama. Imali smo slučajeve suspenzija, davanja otkaza, neke institucije nisu mogle da dobiju akreditaciju jer je jedan ili nekoliko njihovih nastavnika imalo takve doktorate. Imali smo lančanu reakciju da se osporava akreditacija, kao i diplome studenata koji su ih kod takvih profesora stekli. To je pravna nesigurnost koju hoćemo da rešimo i da to bude uneto u zakon, da ne bi bilo nedoumica i različitih tumačenja – kaže Tubić.

Završena tema

Identičan stav Ministarstvo je saopštilo još krajem prošle godine, ali je ova tema ponovo otvorena pošto je o njoj raspravljao novi saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Član tog tela Miodrag Popović kaže za Danas da je NSVO potvrdio mišljenje prethodnog saziva i KAPK-a da su validne samo diplome stečene na ustanovama koje imaju rešenje o ispunjenosti kadrovskih, prostornih tehničkih i drugih uslova uslova za magistarske studije dobijeno pre usvajanja Zakona iz 2005. godine. Popović ističe da je Ministarstvo jedino nadležno za pitanje validnosti diploma i da je ovim za NSVO ta tema završena. Kako kaže, postavlja se pitanje da li je Savet potreban, ako Ministarstvo ne uvažava njihove stavove.