Ostalo je još da se uništi visoko obrazovanje: Šta je pozadina imenovanja predstavnika vlasti u savete fakulteta i univerziteta?

Strategija da se na ovaj način utiče na izbore organa rukovođenja nije nova, ali u akademskoj zajednici kažu da je sada napravljen presedan da fakulteti uopšte nisu konsultovani oko potencijalih članova saveta iz reda osnivača.

Naš izvor sa Univerziteta u Beogradu kaže da se ranije dešavalo da fakulteti predlože nekoliko članova i da Vlada to uvaži, a pored njih imenuje još dvoje, troje i na taj način kompletira spisak predstavnika u savetima iz reda osnivača.

Sada ne samo da fakultete niko nije pitao, već više dekana sa kojima smo razgovarali kažu da među novoizabranim članovima saveta ima imena za koja nikad nisu čuli.

Kako se oni uklapaju u zakonsku odredbu da Vlada predstavnike osnivača imenuje iz reda „istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede“ nikom nije jasno, kao što je upitno kako pomenute kriterijume ispunjavaju neki članovi SNS, SPS i pojedinci bliski ovim strankama koji su među novoizabranim članovima saveta.

– Nije prvi put da Vlada, kao predstavnik osnivača, imenuje u savete fakulteta istaknute članove ili očigledne podržavaoce vladajuće stranke. U aprilu 2021. u Savet FPN-a imenovane su Maja Gojković i Jadranka Joksimović, obe članice SNS-a i tadašnje ministarke, a u Savetu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu bio je, a i sada je Novak Nedić, generalni sekretar Vlade – kaže za Danas Jelena Jerinić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union i poslanica u poslaničkoj grupi Zeleno-levi front u Skupštini Srbije.

Ona kaže da predstavnici osnivača nemaju većinu u savetima, ali da prisustvo visokopozicioniranih političara i političarki samo po sebi predstavlja pretnju po autonomiju univerziteta.

– Drugi nivo problema predstavljaju biografije nekih od imenovanih članova saveta. U slučaju Filološkog fakulteta, recimo, tu je nekadašnji vođa paravojne formacije, ali i osoba koja misli da su bila dva kosovska boja, a za koju je javnost praktično prvi put čula zbog nameštanja konkursa za kulturu i dodele sredstava iz gradskog budžeta fantomskim organizacijama očigledno bliskim vladajućoj stranci – komentariše Jerinić izbor Dragoslava Bokana u Savet Filološkog fakulteta.

Osvrćući se na član Zakona o visokom obrazovanju koji predviđa da kada je osnivač Republika predstavnike osnivača imenuje Vlada, iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede, Vladimir Obradović, profesor Fakulteta organizacionih nauka i poslanik u poslaničkoj grupi Pravac Evropa – SSP, PSG, Preokret, Sloga, kaže da je dobar deo izabranih članova upitan.

– Ako bismo, na primer, odvojili kriminalni milje Novaka Nedića za koji ga povezuju, čime je on istaknut da bude u Savetu Pravnog fakulteta? I ne samo on, već postoji čitava lista ljudi za koje nije jasno zašto su se tu našli. Ako pogledamo širu sliku svih tih imenovanja mi vidimo jasnu političku poruku, jer dobar dobar ekipe čine ljudi koji su u drugoj vladi Mirka Marjanovića 1998. godine doneli Zakon o univerzitetu kada su otpuštane stotine ljudi sa fakulteta. Opet imamo Ljubišu Ristić, Maju Gojković, Bokan je iz devedesetih, tu su Branislav Ivković, Zoran Anđelković Baki… Cela ta ekipa se vraća da dovrši započeto i meni je sasvim jasno da oni hoće da unište ovo malo obrazovanja što je ostalo u Srbiji. Osnovno i srednje obrazovanje je devastirano i ostalo je da se da se sada obračunaju sa visokim koje je radikalima kost u grlu još od devedesetih – ističe Obradović.

Na pitanje zašto akademska zajednica ćuti o najnovijem skandalu, kako i sam Obradović vidi odluku Vlade, on veruje da mnogi o tome nisu informisani.

– Meni je neshvatljivo da će Filološki fakultet raširenih ruku sačekati Bokana koji je osuđivan i koji je predvodio „Bele orlove“ koji su smatrani paravojnom formacijom – ističe Obradović.

On ukazuje i na, kako kaže, skandaloznu praksu da su za članove saveta fakulteta iz reda osnivača postavljeni profesori sa privatnih fakulteta. Kao primer navodi upravo fakultet na kojem predaje.

– U Savetu FON-a sedi Goran Lalić, osnivač i prodekan Fakulteta društvnih nauka, u narodu poznatiji kao naprednjački fakultet koji je nama konkurencija. I vi stavite takvog čoveka koji će, pored toga što će imati potpuni uvid u to kako FON radi i funkcioniše, donositi odluke. On će učestvovati u donošenju finansijskog plana, plana razvoja, investicionog plana, organizaciji i sistematizaciji – navodi Obradović.

On napominje da savet visokoškolske ustanove nije savetodavno telo, već upravni odbor, koji donosi sve bitne odluke koje posle dekan samo sprovodi.

– Ja kao profesor FON-a, sve i da hoću ne bi mogao da radim na privatnom fakultetu zato što je konkurencija, a u naš upravni odbor je postavljen čovek sa privatnog fakulteta da nam kroji kapu. Da li će on donositi odluke u korist FON-a ili institucije sa koje dolazi pošto su u pitanju konkurentske ustanove? To ne bi smelo da se dešava, to je kao da direktora ili vlasnika nekog autoprevoznika stavite u upravni odbor gradskog saobraćajnoj preduzeća – ukazuje Obradović, koji kao pozadinu ovakve odluke vidi nečiju nameru da uništi ili makar oslabi FON.

Upitan zašto je Vlada uoči raspisivanja novih izbora povukla ovaj potez, on smatra da se predstavnici vlasti boje da posle izbora neće ostati na tim mestima i žele da na vreme udome svoje ljude jer nisu sigurni da će biti u prilici da formiraju novu vladu.

– Sem toga, na najvećem broju fakulteta slede redovni izbori za dekane tako da će članovi saveta direktno imati uticaja na to – kaže Obradović, koji potvrđuje naša saznanja da se funkcija člana saveta ne plaća, što dodatno ukazuje kakve su namere vlasti.

Da predstavnici države u savetima fakulteta i univerziteta ne ispunjavaju zakonom propisani kriterijum slaže se i Vladan Čokić, naučni savetnik Instituta za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu, koji sve što se dešava vidi kao sistematsko narušavanje autonomije univerziteta ili stvaranje privida da postoji.

– Svi ovi zagovornici lika i dela aktuelnog autokrate treba da budu nagrađeni za svoje hvalospeve, ali ne iz džepa pomenutog autokrate, već kroz državnu službu na račun građana Srbije. S druge strane, kroz takve opskurne likove treba demonstrirati kakav nipodaštavajući stav prema obrazovanju i univerzitetu ima režim u Srbiji. Nije dovoljno što se u izrežiranim univerzitetskim izborima postavlja podoban politički kadar, već se otvoreno demonstrira sa čim taj režim ima da izađe pred akademske građane. Ako je ovo što režim ima da ponudi najobrazovanijem delu stanovništva, jesmo li se zapitali šta je ostalo u ponudi za druge državne funkcije – kaže Čokić.

On dodaje da je „agresivnost novopostavljenih političkih aktera u savetima fakulteta sa medijske scene prebačena u obrazovanje“ i da se postavlja pitanje šta će oni savetovati profesore fakulteta ili je reč o tome da su fakultetima dodeljeni kontrolori kao u javnom prevozu.

– Ko ovde hvata ili gubi poslednji voz – pita se Čokić.