Ostapi Benderi oko nas

Naviru uspomene iz vremena kada smo se družili na Miljakovcu, on je stanovao u soliteru, mi u porodičnoj kući. Razdvajalo nas je samo Miljakovačko brdo. Često je dolazio, voleo je da priča s Mišom o arhitekturi, a nije propuštao ni da „odobri“ projekat koji se šalje na konkurs. To je bilo vreme kad su arhitektonski konkursi bili ozbiljna institucija, ne bi se moglo zamisliti da se pojavi nekakav „Beograd na vodi“, niti da takav projekat prođe bez međunarodnog konkursa. Ne mogu da zaboravim kako sam jedne večeri, dok se na tavanu užurbano pakovao projekat, doživela šok kad sam sišla i krajičkom oka videla nekog s bradom kako sedi kao kip za trpezarijskim stolom. Josić, koji je ušao kroz prozor i ceo sat čekao da vidi kakav će utisak proizvesti ta njegova šala, bio je presrećan. Ili kad je oteo od Bate Kara Pešića rukopis knjige <I>Dorasli za bravu<I>. Bata, perfekcionista kada je jezik u pitanju, probio je sve rokove popravljajući tekst. Josić je nenajavljen zazvonio na vrata, prošao pored zbunjene Ode, ušao u sobu i iznad Batine glave, savijene nad rukopisom, pokupio sve papire na stolu i bez reči izašao. Da nije to uradio, pitanje je da li bi ta sjajna studija o deci izašla u <I>Albatrosu<I>.

Ovih dana, tačno posle osam godina, on i Miša mogu da nastave raspravu, započetu u Josićevoj knjizi prepiske za vreme bombardovanja.

Subota, 12. septembar

Prvi dan opuštanja posle povratka sa sajma knjiga u Moskvi. Čitam prelom knjige Iljfa i Petrova <I>Zlatno tele<I> u tatinom prevodu. LOM će tu knjigu objaviti do našeg sajma. Flavio Rigonat ne samo što je odličan prevodilac nego je i sjajan izdavač, entuzijasta, i u poslu izuzetno korektan. Doneo mi je da pogledam sitne ispravke koje je uneo u tekst. Dok čitam razmišljam koliko su situacije iz knjige aktuelne i danas, podsetilo me je na odjeke i reagovanja posle našeg povratka iz Moskve. Udruženje izdavača i knjižara Srbije, tačnije njihov predstavnik na sajmu, napao je javno Srpski PEN zašto on organizuje sajmove, po kojim kriterijumima, i sl. A i sam zna da je Ministarstvo raspisalo konkurs, i da je na tom konkursu PEN imao najbolji program. UIKS se takođe javilo na konkurs, ali bez programa, samo za sredstva, predložili su da program pravi koordinaciono telo sastavljeno od drugih udruženja. Pravi Ostap Bender: „Ideje naše, benzin vaš!“, samo obrnuto: „Pare naše, ideje vaše!“

Nedelja, 13. septembar

Nedelja je dan za porodični ručak, ali u poslednje vreme se ređe sastajemo. Ili Uroš ima emisiju, ili je Relja na putu. Ali najvažnije je da dolazi Bruno, koji je neodoljiv. Svakog dana stižu iz Moskve vesti o našem uspešnom nastupu na sajmu knjiga. Još za vreme sajma novine, književni časopisi i elektronski mediji bili su puni hvale kako za izgled štanda, tako i za program. Antologija <I>Uhvati zvezdu padalicu<I> proglašena je na sajmu za knjigu dana, u jednom listu u velikom tekstu prikazuju se fotografije razgovora sa našim piscima, pesma Ane Ristović na ruskom, a drugi časopis je preuzeo priču Davida Albaharija.

Najveći rezultat je što je potpisan ugovor sa Izdavačem Biblioteke inostrana literatura, Rudomino, za prevođenje naših pisaca. Prevođenje naše savremene književnosti neće više biti slučajan dogovor između prijatelja, već sistematsko, plansko, redovno objavljivanje dve-tri knjige godišnje pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, u prevodu vrhunskih prevodilaca Larise Saveljeve, Vasje Sokolova i dr.

Ponedeljak, 14. septembar

Radni dan je počeo kasno, Novak je jutros osvojio US open! Gledala sam ga i mislila: koji je on lik! Kada je pobedio Čilića, pravdao je njegov poraz time što je bio povređen! Jutros, ne zamera publici na ponašanju. Kakav integritet! Inače, na sajmu knjiga u Moskvi bio je prisutan na našem štandu. Predstavnici izdavača „Olimp Biznis“ doneli su nam na poklon dva primerka knjige <I>Novak Đoković – junak tenisa i lice Srbije<I> i stavili na policu na našem štandu. Javila se rano jutros i Saša Kuljača iz Sidneja da podseti na naše navijanje na prošlogodišnjem Australijan openu, kada smo razvile transparent NOLE, BAKE TE VOLE na oduševljenje okolnih gledalaca i australijske TV.

Nastavljam da prevodim književnu biografiju Brodskog, Lava Loseva. Losev je bio blizak prijatelj Brodskog, sam pesnik, prozni pisac. Njegov sin, Dmitrij, poslao mi je engleski prevod knjige, napisao da jedva čeka da vidi prevod na srpski i ponudio fotografije Brodskog i Loseva iz porodične arhive koje još nisu objavljene. Baš me je obradovao.

Utorak, 15. septembar

Danas sam pozvala Ljudmilu Ulicku da proverim hoće li doći na Sajam knjiga u Beogradu, koji ona smatra najboljim u Evropi. Videle smo se u Moskvi na promociji knjige o Nataliji Gorbanjevskoj, pesnikinji, prijateljici Brodskog, velikom borcu za ljudska prava. Poklonila sam joj drugo izdanje knjige <I>Slučaj Kukocki<I> u mom prevodu, koju je <I>Arhipelag<I> izdao u okviru biblioteke „100 slovenskih romana“.

Kazala je da neće doći u Beograd, nisu je pozvali u delegaciju, jer je u opoziciji, „peta kolona“, kako kaže. Ali možda će doći sama iduće godine ako joj prevedemo novi roman koji će izaći sad u oktobru. Ljubinka Milinčić i ja smo prevele gotovo sve što je objavila. Obećala je da će nam dati prava i poslati novi roman još pre izlaska, u pdf.

Uveče je u Domu omladine bilo predstavljanje knjige Gorana Markovića <I>Tri priče o samoubicama<I> koju je izdao <I>Arhipelag<I>. Sala je bila iznenađujuće puna za jedno književno veče. Verovatno zato što mnogi vole Goranove filmove. Ja sam uvek cenila njegov čestiti građanski stav i društveni angažman. Sećam se emisije na radiju u kojoj je pričao kako je gledao sa prozora kako pale džamiju na Dorćolu i kako je uporno zvao vatrogasce koji su oklevali. Za to vreme je izgorelo preko hiljadu vrednih knjiga. Mi smo uvek skloni da ističemo kako je neko nešto uradio nama, a prećutkujmo ono što smo mi uradili njima.

Sreda, 16. septembar

Danas je Reljin rođendan. Prvo sam napravila krempite (po receptu iz Kluba književnika, ali iz vremena Ive i Bude), pa tek onda nastavila da prevodim.

Treba i pripremiti knjige Russike za sajam u Beogradu. Ljubinka prevodi uglavnom savremene pisce, dobitnike godišnjih ruskih nagrada, ja klasike. Izabrana dela Josifa Brodskog su pri kraju, u planu su Pasternak, pa Bunjin. Osim <I>Prepiske Pasternaka sa Olgom Frejdenberg<I> objavićemo i <I>Zaštitnu povelju i Detinjstvo Liversove<I>, novelu za koju je Živojin Pavlović u jednom intervjuu kazao da je to najlepša proza koju je čitao.

Treba zakazati i sastanke Uprave UKPS i PEN-a. U PEN-u treba da finalizujemo pripreme za sajam knjiga u Frankfurtu, a Udruženje je pozvano da učestvuje u predstavljanju ruske književnosti na sajmu knjiga u Beogradu, gde su Rusi počasni gosti.

Četvrtak, 17. septembar

Ručak sa Điđom Karanovićem kod obnovljenog „Dimitrija“ u Mileševskoj. Opet smo pričali o Josiću. Điđa se sećao kako su snimali dramu <I>Pogledaj me, nevernice<I> po Josićevom scenariju. Bilo nam je žao što se niko nije setio na televiziji da je pusti ovih dana. To će možda jednog dana uraditi jedino Bojana Andrić. Tako je ispalo da sam dnevnik počela sećanjem na Josića, i tako ga završavam. Pričala sam još i o našem uspehu na sajmu knjiga u Moskvi, i o onome što nas je dočekalo ovde. Điđa je na to kazao: „Zbog takvih u mojoj oblasti sam se ja i povukao.“ Pomislila sam, ako se tako daroviti, principijelni, visoko moralni ljudi povlače, a Ostapi Benderi množe, loše nam se piše.

Autorka je književna prevoditeljka i sekretarka UKPS i Srpskog PEN centra