„Ostati glasan, kad te ućutkuju“: Novi optimizam uručio povelju „Dušan Mitrović“ KUDES-u iz Ivanjice, za „prognanu a slobodnu“ Nušićijadu

Ove godine, tim povodom, organizuju događaje u dva grada. 8. decembra skup je održan u beogradskom Dorćol Platzu, dok će danas biti održan događaj u Hotelu Vojvodina u Zrenjaninu.

U Dorćol Platzu obeležen je i osamnaesti rođendan pokreta Novi Optimizam koji se tradicionalno obeležava na Međunarodni dan ljudskih prava kada se i uručuje priznanje Povelja „Dušan Mitrović za Dobar primer Novog Optimizma.

Priznanje drugu godinu za redom nosi ime Dušana Mitrovića, jednog od osnivača dnevnog lista Danas. Mitrović je svojom predanošću i istrajnošću pokazao kako se treba boriti za profesionalno novinarstvo, slobodu medija i izražavanja i demokratizaciju društva.

Neki od prethodnih dobitnika ove prestižne nagrade su glumica Mirjana Karanović, esejista Mirko Đorđević (posthumno), pisac i novinar Ivan Ivanji, bivši Zaštitnik građana Saša Janković, bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, karikaturista Predrag Koraksić Koraks, rediteljka Milena Minja Bogavac, potom uzbunjivač Aleksandar Obradović i profesorka Biljana Stojković, ekipa Marka Žvaka. Prošlogodišnja laureatkinja bila je novinarka Jelena Obućina.

Skupština Pokreta Novi Optimizam donela je odluku da dodeli povelju „Dušan Mitrović“ za Dobar primer Novog Optimizma za 2022. godinu udruženju građana KUDES iz Ivanjice, za prognanu a slobodnu Nušićijadu.

Nušićijada prati jako važnu temu – smenu ljudi i progon smeha, uz pitanje „Šta ako ste vi sledeći?“ Ona donosi priče nepodobnih lica razrešenih bez objašnjenja, koja se dovijaju za slobodu i istinu u egzilu. To su priče o smeni ljudi, progonu smeha, sumnjivim licima i glasnim zvonima.

Ova tema svoj izraz našla je u izložbi „Dešava se Nušić i jada“ koja će, za ovu priliku, biti izložena u Dorćol Platzu.

Na scenu je izašla Minja Bogavac i pročitala je svoje obrazloženje nagrade kojim je istakla hrabrost ekipe koju vode snažne i mudre žene, dodavši kako su one „dokaz je da je moguće ostati nezavisan, slobodan i svoj, uprkos svemu. Ostati glasan, kad te ućutkuju. Dostojanstven, kada bi da te ponize.

Slobodan, kada si prognan i najzad – (ne i najmanje važno!) dosledan, u svojoj misiji, bez obzira na prepreke, koje ti se podmeću na putu i bez obzira na sve izazove života i javnog rada, u duboko podeljenom, otetom i zarobljenom društvu, kakvo je naše“.

„Ipak, ekipa iz KUDES-a, odlučila je da se ne predaje… Oni nisu ćutali, niti pristali na ćutanje. Od takve, beskompromisne i veoma hrabre odluke, počinje drugi deo njihove misije, u kojoj su nam još jednom dokazali da je moguće biti dobar primer, u zlom vremenu i časan predstavnik nečasnog društva“, napisala je Minja.

Zorana Parezanović iz KudeS-a primila je priznanje i zahvalila se Optimizmu na dugogodišnjoj saradnji i partnerstvu, poverenju, ali i na „novoj odgovornosti na koju nas pozivaju ovom poveljom. Ona je ujedno i prvo priznanje koje Prognana a slobodna Nušićijada nosi za ove četiri godine“.

„Nagradu primamo na mestu koje je ujedno i prvo mesto koje je svoja vrata otvorilo Prognanoj a slobodnoj Nušićijadi 2018. godine. U tome je veliku zaslugu imao Veselin Simonović, urednik, novinar i aktivista blagog osmeha i nesalomivog duha. Mi smo imali sreću i čast da nas Vesa uvek iznova dočekuje sa osmehom, i zdušno podržava. Pred svima nama je nova solidarnost i nova odgovornost taj put moramo i dalje prelaziti zajedno“ rekla je Zorana.

Udruženje građana KudeS posthumno je odalo priznanje Veselinu Simonoviću, osnivaču i prvom glavnom i odgovornom uredniku portala Nova.rs i pokretaču dnevnih novina Nova, time što je njegov portret postao jedan od 12 veličanstvenih kojim KudeS izložbom odaje počast značajnijm ličnostima iz različitih polja delovanja. Osim Simonovića, od velikana koji su nas napustili izloženi su portreti i Dragoljuba Đuričića i Milana Gutovića.

Deo programa u Dorćol Platzu bili su i pojedinci, „nepodobna lica“, čije su ispovesti deo pomenute izložbe: novinarka Maša Mileusnić koja će i voditi program; Draža Petrović, urednik lista Danas; Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a i urednik Kikindskih; pozorišna rediteljka Minja Bogavac, koja je i sama bila laureatkinja nagrade; Branislav Grubački, osnivač Novog Optimizma i prinudno zatvorenog Zelenog Zvona.

Mrak u Srbiji bez slobodnih medija

Događaj je počeo performansom podrške televizijama N1 i Nova S, kao i dnevnom listu Danas. Okupljeni su podigli transparente na kojima je bila ispisana poruka: „Mrak u Srbiji bez slobodnih medija“, a prisutnima su se obratili glavni i odgovorni urednik portala Nova.rs Mihailo Jovićević i programski direktor N1 Igor Božić.

„(Mrak je) Crn kao džep novog šefa BIA, ili kao CV bivšeg ministra informisanja, sadašnjeg predsednika Srbije“, rekao je Jovićević.

„I dalje se nešto vidi u mraku, naše dve televizije i dalje rade, ima tu još slobodnih medija, ali ako se ugase ove dve televizije, ostaće samo mali zraci, a bojim se da građani mogu da oslepe ako pokušavaju da vide samo te zrake“, poručio je Božić.

Građanske inicijative, tri slobode

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Građanske inicijative uručile su priznanja organizacijama za doprinos borbi za očuvanje „Tri slobode“ – slobode udruživanja, slobode okupljanja i slobode izražavanja. Kako je istakla Ksenija Nikić iz Građanskih inicijativa, ove tri slobode osnov su za ostvarenje bilo kog drugog prava.

„Ukoliko nam je uskraćena sloboda da se udružimo oko nečega što je problem u društvu, a znamo da niko sam ne može da reši maltene ništa, ukoliko nam je uskraćeno da se okupimo recimo na ulici i da ukazujemo na te probleme, ukoliko nam je uskraćeno da o tome informišemo druge, pa i sami da budemo informisani – onda teško da možemo da se izborimo za bilo koje drugo pravo koje čini osnov demokratskog društva“, rekla je Ksenija Nikić.

Ona je dodala i da su Građanske inicijative, kao deo Platforme „Tri slobode“ koju čini preko 20 organizacija civilnog društva“, u ovoj godini zabeležile 203 kršenja ljudskih prava i sloboda – od fizičkih i verbalnih napada, do pritisaka različitih vrsta. To jeste, navela je ona, uvećanje u odnosu na prethodnu godinu, ali ne sme da nas obeshrabri, već naprotiv – „da nas motiviše da se još više udružujemo, međusobno osnažujemo i zahvalimo se svima onima koji se uprkos pritiscima za ta prava bore“.

Priznanje za doprinos borbi za slobodu izražavanja, ove godine dobila je redakcija KRIK-a. U obrazloženju Građanskih inicijativa, navodi se da su novinari KRIK ovo priznanje zaslužili jer „prkose pritiscima, napadima i desetinama tužbi onih koji su moć oteli za sebe, kako bi temeljno izveštavali javnost o kriminalu i korupciji u našoj zemlji“.

Priznanje je u ime KRIK-a primila Bojana Jovanović, koja je kazala da je ova redakcija navikla da prima nagrade za novinarska otkrića, te im je veliko zadovoljstvo da budu među dobitnicima priznanja koji se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava.

„KRIK se godinama suočava sa raznim pritiscima. U poslednjih godinu dana smo primili jedanaest tužbi, a nedavno smo dobili presudu kojom smo osuđeni u postupku gde nas je tužio sada aktuelni ministar policije Bratislav Gašić, pa nam je značajno da ova nagrada stiže u vreme kada nam je stigla presuda koja je loša po medije u celoj Srbiji. Iako verujem da budućnost neće biti bolja kada je reč o pritiscima, nastavićemo da se borimo i bićemo to svetlo, ma koliki bio mrak“, zaključila je Jovanović.

Priznanje za doprinos slobodi udruživanja dobio je Pokret za mentalno zdravlje, čiji su osnivači i nosioci Caritas Srbije, Mreža za mentalno zdravlje NaUm, Udruženje Prostor, Mreža psihosocijalnih inovacija (PIN) i inicijativa Za tebe #VAŽNO JE.

Ovo priznanje je Pokret dobio zbog „spremnosti da komuniciraju potrebe zajednice koje se tiču mentalnog zdravlja, zbog konkretnih preporuka koje su predlagali, zbog podrške koju svakog dana pružaju osobama za koje naša zdravstvena zaštita nema kapaciteta“.

Priznanje za doprinos slobodi okupljanja Građanske inicijative posvetile su EvroPrajdu 2022 „jer su uprkos pritiscima, opstrukcijama od strane institucija, neizvesnosti i kontinuiranim napadima, uspeli da organizuju EuroPride 2022“.

„Njihova kontinuirana borba i ukazivanje na položaj LGBT+ zajednice kroz protest, uprkos svim pritiscima kojima su bili izloženi, sve nas inspiriše u naporima da društvo u Srbiji načinimo mnogo boljim. Izaći na ulicu radi odbrane i zalaganja za prava jedne od najugroženijih grupa stanovništva, ne znači samo imati svest o teškom položaju naših sugrađana, već i dati primer solidarnosti sa građanima i građankama koji su bezbednosno ugroženi i zbog toga nemoćni da se bore u društvu koje ih se odriče, koje ih odbacuje i proganja“, navodi se u obrazloženju priznanja.