Ostavinska rasprava

Neposredan povod za ovu seriju razgovora je knjiga Nebojše Vladisavljevića Antibirokratska revolucija koja je objavljena u izdanju Arhipelaga. Vladisavljevićeva knjiga je prva celovita politikološka i istoriografska analiza antibirokratske revolucije.

Serija razgovora Antibirokratska revolucija: Ostavinska rasprava počela je 1. juna panelom u Medija centru u Beogradu, nastavila se 10. juna u Radio kafeu 021 u Novom Sadu, dok će finale imati 14. juna u CZKD u Beogradu (s početkom u 19 sati).

Započeta pre više od 35 godina, antibirokratska revolucija je jedan od najvažnijih političkih procesa u srpskom društvu poslednjih decenija. Po broju ljudi koji su u njoj učestvovali, po sadržajima koje je imala, po reakcijama koje je izazvala, po izazovima koje je oličavala, antibirokratska revolucija je proces koji nema direktnog prethodnika u istoriji druge Jugoslavije.

Nastala u okvirima „jugoslovenskog nesvakidašnjeg autoritarizma“, antibirokratska revolucija je ključni politički tok druge polovine osamdesetih, sve do pada socijalizma i raspada Jugoslavije.

Od spontanih pokreta do strogo kontrolisanih događaja, od nezadovoljnih radnika do događanja naroda, od sukoba u okviru vladajuće partije do diferencijacije u partiji, od kontrolisanih medija do odjeka i reagovanja, od sumraka jedne epohe do stvaranja novog kulta ličnosti – sve su to sadržaji koji su obeležili antibirokratsku revoluciju, a čiji odjeci, slike i prilike u različitim oblicima traju do današnjeg dana.

Antibirokratska revolucija je izazvala mnogobrojna, često i suprotstavljena tumačenja. Decenijama posle njenog početka, usred jednog novog oblika populizma, vreme je za ostavinsku raspravu i za temeljno preispitivanje novijih istorijskih i društvenih procesa, kao i sasvim aktuelnih prilika.

Knjiga Nebojše Vladisavljevića Antibirokratska revolucija velika je retrospektiva događaja i procesa koji su obeležili živote nekoliko generacija. Knjiga je proistekla iz obimnog istraživanja o uzrocima, nastanku i tokovima antibirokratske revolucije koja je u drugoj polovini osamdesetih godina potresla srpsko i jugoslovensko društvo i na scenu izvela čitav niz novih političkih i društvenih aktera koji će biti snažno prisutni na njoj i u narednih trideset godina, mnogi od njih sve do naših dana.

Autor je razgovarao sa učesnicima, svedocima i savremenicima antibirokratske revolucije s različitih strana društvenog i političkog spektra, pri tome koristeći ogromnu i raznovrsnu građu. Zahvaljujući tome, sada je pred nama uzbudljiva i složena, provokativna i utemeljena slika antibirokratske revolucije, data u koloru i izbliza.

Vladisavljević, redovni profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, pomno istražuje uzroke antibirokratske revolucije, društvenu nestabilnost i sukobe u Jugoslaviji posle Titove smrti. Prateći razvoj od partijske države do politike nacionalne mobilizacije u poslednjim godinama druge Jugoslavije, autor se usredsređuje na pad Ivana Stambolića, uspon Slobodana Miloševića, jogurt revoluciju u Vojvodini i pobunu u Crnoj Gori, kosovsku krizu i put u konfrontaciju.

Serija razgovora Antibirokratska revolucija: Ostavinska rasprava okuplja sagovornike iz različitih profesija, generacija i pogleda na uzavrelu društvenu stvarnost Srbije novijeg vremena.

Na panelu u Medija centru o knjizi Antibirokratska revolucija i o temi Ostavinska rasprava razgovarali su akademik Ljubodrag Dimić, dr Ivana Spasić, dr Nebojša Vladisavljević, reditelj Janko Baljak, novinar Zoran Panović, pisac Gojko Božović i Branislav Grubački iz Novog optimizma.

U razgovoru u Novom Sadu, čiji je suorganizator bio i Vojvođanski kulturni klub Vasa Stajić, učestvovali su dr Nebojša Vladisavljević, dr Duško Radosavljević, reditelj Želimir Žilnik, književni kritičar Teofil Pančić, novinar Nedim Sejdinović i pisac Gojko Božović.

U razgovoru u Centru za kulturnu dekontaminaciju učestvuju dr Milan Podunavac, dr Filip Ejdus, dr Jovo Bakić, dr Nebojša Vladisavljević, novinar Vladimir Milić i pisac Gojko Božović.

**

Knjiga Nebojše Vladisavljevića predstavlja dragocen doprinos raspravi o padu socijalizma. Vladisavljević je pomno sagledao dinamičan kraj XX veka u Srbiji. Govoreći o antibirokratskoj revoluciji, autor je pokazao kako je oko njenog tumačenja spleteno mnoštvo stereotipa i naknadnih tumačenja koji onemogućavaju da se razume ovaj istorijski i društveni proces. Njegova saznanja izložena u ovoj knjizi počivaju na detaljnom istraživanju čitavog niza izvora. Zbog toga možemo reći kako ova važna politikološka knjiga počiva na čvrstom tlu istorije.

Akademik Ljubodrag Dimić

Antibirokratska revolucija je razborita knjiga koja nas poziva na razborito sagledavanje događaje iz novije društvene i političke istorije. Utoliko pre što ti događaji imaju važne i još prisutne posledice.

Dr Ivana Spasić

Sa antibirokratskom revolucijom ja imam lični odnos. Ja ne vidim da se antibirokratska revolucija završila. Lako je reći kad je i kako počela, ali mislim da se ne može reći da je ona završena. Za mene čitav ovaj period u poslednjih trideset pet godina predstavlja jednu celinu. To je sve jedna antibirokratska revolucija koja teče i koja nikako da se završi. Postoji jasan kontinuitet u društvenim tokovima od antibirokratske revolucije do danas.

Janko Baljak

Svako od nas ima svoju verziju kako je propala Jugoslavije, koji je to trenutak u kome smo prepoznali da je s tom zemljom gotovo. Tako je i sa antibirokratskom revolucijom. Svaku ima svoju sliku antibirokratske revolucije. Ova knjiga nas suočava sa činjenicama jednog procesa i stavlja ga u širu ravan. Jedino se na taj način može razumeti antibirokratska revolucija kao složen i protivrečan proces koji je ostavio velike i teške posledice. Recidivi antibirokratske revolucije postoje i danas.

Zoran Panović

Godinama sam pisao ovu knjigu i istraživao građu. Možda mi je u pisanju knjige pomoglo to što sam nekoliko godina proveo u Engleskoj. Kad se malo odmakne od tekućih strasti i sporova, interesa i rasprava, onda čovek može da bolje sagleda događaje koji na jedan način tek što su završeni, a na drugi način tek treba da budu sagledani i protumačeni. Antibirokratska revolucija je kontroverzna tema o kojoj postoje tolika podeljena i nepomirljiva mišljenja. Taj složeni fenomen proistekao je iz složenosti odnosa i rasporeda snaga u Jugoslaviji osamdesetih godina. A kad pogledamo tokove antibirokratske revolucije, ne samo kako je ona izgledala na kraju osamdesetih, onda vidimo da ona počiva na mobilizaciji. Ta mobilizacija je delimično autoritarna, delimično je autonomna.

Dr Nebojša Vladisavljević

Knjiga Nebojše Vladisavljevića Antibirokratska revolucija je nešto najbolje što može doći iz Beograda o antibirokratskoj revoluciji. Ovo nije navijačka knjiga, ovo je u svakom svom segmentu skrupulozna knjiga. Ova knjiga pokazuje najmanje dve stvari. Najpre šta se dogodi kada se nesrećno igra s masama. Iz novosadskog ugla, ova knjiga pokazuje i da vojvođansko rukovodstvo krajem osamdesetih nije shvatilo da je Tito umro.

Dr Duško Radosavljević

Čitava stvar u antibirokratskoj revoluciji bila je kompletno organizovana. Ništa tu nije bilo spontano. Ja sam svedočio tim događajima, a jedva sam uspeo da snimim film, kamerom ljubljanske televizije, o tim događajima. Nisu mi dali kameru ni iz Televizije Novi Sad, ni iz Televizije Beograd. Suština antibirokratske revolucije jeste grabež za vlast i jedna zaista banalna računica.

Želimir Žilnik

Antibirokratska revolucija je u Novom Sadu, pre svega, jogurt revolucija. Ona u drugim krajevima tadašnje zemlje ima različite sadržaje i ljudi je vezuju za neke druge događaje. Ali u Novom Sadu to je jogurt revolucija. Za mene je ključno pitanje zašto se u Novom Sadu i Vojvodini niko nije suprotstavio antibirokratskoj revoluciji. Ne možemo razumeti antibirokratsku revoluciju bez odgovora na to pitanje. Knjiga Antibirokratska revolucija je odlično istraživanje jednog događaja s dalekosežnim posledicama.

Teofil Pančić

Serija razgovora koju smo pokrenuli povodom knjige Nebojše Vladisavljevića Antibirokratska revolucija pokazuje kako posle koje neće biti ravnodušnih. Još su živi mnogobrojni učesnici, tada suprotstavljene strane i dalje su u starim i novim sporovima, mnogi akteri antibirokratske revolucije i dalje su na sceni, a nisu retki ni oni koji su nekoliko puta u međuvremenu menjali poziciju. Ali ova serija razgovora pokazuje da našem društvu, danas u okvirima novog populizma, nedostaju razgovoru i rasprave. Antibirokratska revolucija je, u kovitlacu dogđaja, na scenu izvela više ljudi nego većina plišanih revolucija u centralnoj Evropi krajem osamdesetih. Ali dok su one promenile režime i poredak, antibirokratska revolucija, uprkos brojnosti učesnika, nije promenila ni režim, ni poredak, nego je sve ostalo u okviru postojeće paradigme, uz kadrovske promene u okviru jedne partije, a sukobi unutar jedine partije vodili su potresima u zemlji.

Gojko Božović